„Al-Kaida“ bez lidera: ko će hteti da bude novi?

Menhetn je opkoljen kordonima policije, pojačane jedinice službe bezbednosti su u metrou, a patrolni helikopteri na nebu. To je slika današnjeg Nju-Jorka – grada koji je dan ranije burno proslavio likvidaciju Osame bin Ladena. Teroristi su već obećali da će „dostojno odgovoriti“ na smrt glavnog inspiratora eksplozija u menhetnskim kulama-bliznakinjama 11. septembra 2001. godine. Pojačane mere bezbednosti ne uvode se samo u američkim gradovima i evropskim prestonicama, već i po celom svetu.

U Belom domu teku sporovi – da li treba objaviti kadrove, snimljene za vreme pogrebenja bin Ladena u moru. U vašingtonskoj administraciji se plaše reakcije, koju ovakava publikacija može izazvati kod pristalica „Al-Kaide“. U Pentagonu ipak smatraju da će se materijali pojaviti u medijima – to može biti korisno, jer mnogi još uvek sumnjaju u smrt glavnog teroriste.

U međuvremenu je Savet bezbednosti OUN pozvao sve države da „pokažu budnost i da udvostruče napore u borbi s terorizmom“. U evropskim prestonicama već slušaju njegove preporuke. Nivo mera protiv terorizma je povećan i u Egiptu: dopunske mere bezbednosti su uvedene na letovalištima i na mestima s povećanim brojem stranih turista. Na primer Egipta ugledale su se i druge arapske zemlje – Alžir, Maroko i Tunis. Vlasti Indonezije su pojačale kontrolu ostrva za letovanje – Balija: ovde se „Al-Kaida“ istakla 2002. godine, kad je poginulo 200 stranaca. A Seul je odlučio da pojača čuvarsku službu u južnokorejskim diplomatskim predstavništvima u inostranstvu.

Poseban strah od terorističkih aktova vlada u Pakistanu. Upravo ovde, na 100 kilometara od prestonice, američki specijalci su 1. maja likvidirali bin Ladena. Po zvaničnoj verziji, pakistanske vlasti su dostavljale specijalnim službama SAD potrebne informacije – prirodno, Islambad se smatra jednom od glavnih meta „Al-Kaide“. U Vašingtonu se očigledno pridržavaju istog mišljenja: SAD su zatvorile svoje konzulate u pakistanskim gradovima. Osnova za ove mere ima dovoljno: neki Pakistanci ne kriju da pogibiju lidera „Al-Kaide“ smatraju za ličnu tragediju. Na hiljade ljudi je izašlo na ulice s antiameričkim parolama, spaljivali su prugaste zastave sa zvezdicama. Ulje na vatru dolivaju i činjenice, koje su postale poznate zahvaljujući skandaloznom WikiLeaks. Službena prepiska između ambasade SAD i Stejt departmenta, koja je objavljena, svedoči o tome da se bin Laden od američkih specijalnih službi krio uz pomoć pakistanske vojne obaveštajne službe ISI. Istina, vlasti Pakistana ovo kategorički opovrgavaju. Predsednik Zardari je čak izrazio svoje negodovanje povodom sličnih „insinuacija“ i istakao je da bez pomoći Islambada SAD ne bi uspele da pronađu bin Ladena. Zardari, naravno, bolje zna, jer se vila sa šest nivoa čuvarske službe, gde je pronađen vođa „Al-Kaide“ nalazi na par stotina kilometara od predsedničkog dvorca.

U Moskvi se pozdravlja ubistvo „teroriste broj jedan“. Istovremeno, ne treba zaboraviti da je „Al-Kaidi“ pre svega nanet moralni udarac, sama organizacija nije prestala da postoji, istakao je u intervjuu za „Glas Rusije“ član Komiteta za bezbednost ruske Državne dume Genadije Gudkov.

Naravno, bin Laden nije držao u rukama upravljanje terorističkom ilegalom – ali je ipak bio simbol njene neranjivosti i nekažnjenosti. Sad je ovaj simbol uništen. Mislim da će to mnoge naterati da se zamisle nad tim  koliko dugo će živeti kad stanu u redove terorista. Praksa pokazuje da je život rukovodilaca banditskog podzemlja, bezuslovno prepun određenih događaja, ali i da je vrlo kratak.

Ubistvo lidera „Al-Kaide“ bezuslovno predstavlja uspeh specijalnih službi. Ipak, u međunarodnoj zajednici nema mesta za euforiju – naprotiv, borba protiv terora će se pojačati, uveren je predsednik Međunarodne asocijacije veterana jedinice antiterora „Alfa“ Sergej Gončarov.

Biće angažovan aparat agenata, koji postoji u svim specijalnim službama sveta. I oni će nalaziti određene tragove terorista, koji se spremaju ili se budu spremali da izvrše teroristički akt. I očigledno je da danas svi građani koji se nalaze u muslimanskim mestima, treba da se ponašaju pažljivije na ulicama. Želim da istaknem da će ono što se desilo dugo vremena držati u napetosti celu svetsku zajednicu.

U Rusiji se, naravno, takođe preduzimaju odgovarajuće mere bezbednosti. I prilikom ovog povećanog nivoa opasnosti budnost stanovništva igra veliku ulogu, ističe zamenik predsednika komiteta Državne dume za poslove ZND general-major policije Tatjana Moskaljkova.

Moraju se aktivirati operativno-istražne jedinice. Drugo što bi po mom mišljenju trebalo preduzeti jeste maksimalno angažovanje kinoloških službi. Danas nema tako efikasnog uređaja kao što je naš pas, obučen da traži eksplozivne materije. I važno je da ljudi znaju šta treba da urade ako vide lice koje u njima izaziva sumnju ili bačeni predmet, da znaju koga treba da nazovu i koje mere da preduzmu.

Dok vlade podižu nivo zaštite zbog pretnje od terorističkih napada, analitičari razmišljaju ko može da preuzme barjak „Al-Kaide“ posle bin Ladena. Pre svega se ističe ime Egipćanina Ajmana az-Zavahirije. On se smatra drugim po važnosti čovekom u „Al-Kaidi“. Az-Zavahiri je bio saborac bin Ladena u ratu protiv sovjetske i američke vojske u Avganistanu. Često se sreće i ime Libijca Abu Jahju al-Libija. On se naziva „harizmatičnim propovednikom ideja globalnog džihada“. Treći kandidat je radikalni imam Anvar al-Avlaki. Ime ovog državljanina SAD i Jemena se pojavljivalo posle neuspelog pokušaja da se 2009. godine digne u vazduh američka kompanija Northwest, kao i posle klanice na vojnoj bazi SAD u Fort-Hudeu.

Uostalom, pitanje ko će tačno postati broj jedan u „Al-Kaidi“ je drugostepeno pitanje. Kako ističe Genadije Gudkov, tle za terorizam će se sačuvati sve dok se u međunarodnoj praksi svetske države budu rukovodile nacionalnim egoizmom, pokušavajući da podele teroriste na „svoje“ i „tuđe“, „loše“ i „dobre“. Sama po sebi likvidacija Osama bin Ladena ne ukida ove dvostruke standarde.