Kosmos: buduća meka za turiste

Kosmonautika proslavlja značajni jubilej. Pre tačno 10 godina, 28. aprila 2001. godine, na ruskom brodu Sojuz prema MKS uputio se prvi kosmički turista, biznismen iz SAD i bivši saradnik NASE Denis Tito. Za skoro 8 dana u orbiti on je dao 20 miliona dolara. Početkom ere komercijalnih letova primer Tita pratilo je još 6 ljudi, poslednji 2009. godine.

Termin turista treba precizirati. U datom slučaju to nije samo profesionalni kosmonaut, već onaj koji leti na račun ličnih sredstava. 1990. godine japanski novinar Tojohiro Akijama vodio je televizijske reportaže sa ruske stanice Mir. Vrlo loše podnoseći pri tome bestežinsko stanje. Let je platila Tokijska televizijska korporacija, tako da se on ne može smatrati turistom Kao ni učiteljica iz SAD Šeron Kristu Makolif koja je izabrana na osnovu programa NASE Učitelj u kosmosu. Makolif je poginula 1986. godine zajedno sa šatlom Čelendžer i program su zatvorili.

Kada se nalaze zainteresovani da ulože svoj novac u let na Sajuzu neko treba da preuzme na sebe sve brige i pregovore sa Roskosmosom. Tako se pojavila kompanija Spejs Advenčrs sa sedištem u SAD. Kroz njene ruke prošao je Denis Tito i svi ostali. Početkom ove gdoien kompanija se saopštila da će se 2013. godine letovi turista na Sojuzu nastaviti. Oni su prekinuti posle uvećanja posade MKS do 6 osoba. Sojuz će startovati češće, a turistima se nudi izazak u otvoreni kosmos u ruskom skafanderu Orlan za dodatnih 15 miliona dolara. Koliko zainteresovanih stoji u redu, ne objavljuje se. Ali očigledno je sledeće: bez obzira na sve veću cenu karte, udeo finansijskih priliva Roskosmosu od turizma za 10 godina je padao i u svakom slučaju neće premašiti procenat od budžeta resora, koji je skočio za to vreme 20 puta. Ako je na prelasku vekova turizam bio mal te ne spasilac naše kosmičke grane, sada ga treba maksimalno odvojiti od državnih programa, govori za Glas Rusije ekspert u oblasti kosmonautike Igor Lisov.

U krajnjoj liniji treba da postoji jasna podela finansija. Recimo, nekakva firma naručuje sebi brod za svoj novac i vozi turiste, iznajmljuje posadu i slično. Kada se to radi u okviru državnog programa, to je uvek vrlo problematično. Da ne govorimo o tome da je turista elementarno istiskivao našeg kosmonauta iz posade. Ne vidim veliki smisao u tome da se voze turiste jednom godišnje. Verovatno to ima smisao za konkretne organizatore, koji dobijaju procente. A za državu nema.

Poslednjih godina na tržištu sličnih usluga pojavili su se učesnici koji nisu vezani za Roskosmos. Američka kompanija poznatog biznismena Ričarda Brensona Virdžin Galaktik priprema svoj brod Spejsšip za suborbitalne letove sa 6 putnika, koji startuje sa posebnog aviona. Prema sajtu, rezervisano je preko 400 mesta za zalog veći od 20 hiljada dolara. Prvi let planiran je za 2012. godinu. Jača i najozbiljniji konkurent Sojuzu – kompanija Spejs-iks Amerikanca Elona maska, koja je ispitala orbitalnu raketu i brod, za sada teretni, ali se pravi i pilotirana verzija. Po sporazumu sa NASOM Spejs-Iks će u perspektivi prebacivati na MKS astronaute, ne odustajući od turista. Mask žuri da spoji svoj teretni brod sa MKS do kraja godine. Znači, ruski brodovi će prestati da budu jedino sredstvo za prebacivanje tereta i astronauta na stanicu. U kontekstu užurbanih priprema Spejs-Iksa Roskosmos je zauzeo logični stav. Naš resor neće dozvoliti privatnim brodovima da se spajaju sa MKS dok oni ne budu u potpunosti odgovarali normama bezbednosti, objašnjava šef pres-službe Aleksandar Vorobjov.

Treba da se obavi sertifiakcija. Otvori treba da budu jednaki, kvalitet izrade – kako posle spajanja ne bismo odjednom saznali da je MKS naneta nekakva šteta. Zato će određene norme biti potrebne. Ovo pitanje će se rešavati ne samo u Ruskosmosu, već i sa svim učesnicima projekta MKS.

Jedan indikativan momenat je odustvo ruskih građana među pravim turistima. Mada u Rusiji ima vrlo bogatih ljudi. Možda ne žele još jednom da se pokazuju, kako se ne bi pojavila pitanja odakle bogatstvo? Jedan Ruse se ipak pojavio, seća se Aleksandar Vorobjov, iz Državne dume, planirao je da leti u kosmos. Zatim se nešto predomislio.