Da li će Italija pomoći koaliciji u rešavanju „libijskog pitanja“?

Da li će Italija pomoći koaliciji u rešavanju „libijskog pitanja“?

Premijer-ministar Silvio Berluskoni je dao pristanak za učestvovanje Italije u borbenoj avijaciji prilikom bombardovanja Libije. Svoju odluku izraio je u telefonskom razgovoru s predsednikom SAD Barakom Obamom u ponedeljak uveče.

Pre svega 10 dana vlada Italije je uveravala da zemlja neće učestvovati u vazdušnoj operaciji u Libiji. Tada je Silvio Berluskoni izjavio da je i bez toga „učinjeno dovoljno“ za koaliciju, imajući u vidu da joj je obezbeđeno 7 baza ratne mornarice. Danas je ministar odbrane Injacio La Rusa prinuđen da prizna da je na ponovno razmatranje pozicija uticalo pogoršavanje situacije u libijskom gradu Misuratu. To je jedini veliki grad na zapadu Libije, koji se nalazi pod kontrolom opozicije. U ponedeljak je od artiljerijskih udara snaga Moamera Gadafija tamo poginulo 30 ljudi. Italija namerava da bombardovanjem određenih tačaka podrži pobunjenike kako bi se smanjio broj žrtava, istakao je njen ministar odbrane. Međutim, ovaj korak može imati suprotan efekat, smatra politikolog Nadežda Arbatova.

Aktivnije učestvovanje Italije u ovoj operaciji svedoči o novim teškoćama, koje doživljava koalicija u Libiji. Operacija se odvija već dovoljno dugo, ali nema uspeha u pružanju otpora Libijskoj vojsci. Bila je potrebna pomoć Italije. Međutim, s druge strane, ovo povećava opasnost od kopnene intervencije. Ako priključivanje avijacije Italije ne bude dalo rezultate kojima se koalicija nada postaviće se pitanje: ili priznati poraz u Libiji ili ipak započeti kopnenu operaciju. Ona je bremenita velikim brojem žrtava i u zemljama koalicije može izazvati vrlo velike nemire među stanovništvom, može povećati broj protivnika ove akcije (...).

Ključni partneri Silvija Berluskonija u vladajućoj vladinoj koaliciji već su izrazili svoje nezadovoljstvo zbog priključivanja Italije borbenoj operaciji u vazduhu. Nije isključeno da ovo može dati novi doprinos političkoj krizi u ovoj zemlji. U međuvremenu NATO ne pojačava udare po Libijskoj vojsci samo u vazduhu. Nedavno je fregata alijanse bacila dubinske bombe na optički kabel na dnu mora, koji obezbeđuje vezu između preduzeća za preradu nafte i gasa i glavnih administrativnih gradova Libije. Ovo može dovesti do novih prekida u isporuci libijskih ugljovodonika u Evropu.

Dok NATO nastavlja pokušaje da na silu reši „libijsko pitanje“ u Siriji jača sukob između vlasti i opozicije, koju ne ubeđuju ni desničarski koraci predsednika Bašara Asada koji se preduzimaju radi demokratizacije političkog žibota. U utorak su hiljade vojnika uz podršku oklopne tehnike započele juriš na grad Deraa – centar antivladinih snaga. Borbe se odvijaju u centru, na ulicama leže tela ubijenih. Ima vesti da je vojska uvedena i u predgrađe Damaska – Dumu. Nemiri su zahvatili i druge gradove. Dodatne mere kontrole uvedene su na granicama s Libanom i Irakom. Zvanični izvori u Damasku ukazuju na to da ekstremisti dobijaju oružje, sredstva za vezu i devize iz susednih zemalja.

U ovim uslovima Stejt department SAD doneo je odluku o evakuaciji iz Sirije radnika ambasade, čije prisustvo u zemlji nije neophodno. Međutim, bez obzira na nemire, Rusi i dalje putuju u Siriju, saopštile su u utorak turističke kompanije.

Vlada Rusije je danas donela odluku o tome da će ambasador i predstavnik RF za službu na kritičnim mestima ili u uslovima vanrednih situacija primati stimulaciju na mesečnu platu u visini od 40 odsto. Pritom se radni staž računa jedan dan kao dva.

Ova mera se takođe odnosi na radnike diplomatskih misija u Siriji, i u Jemenu, gde se narodni nemiri pojačavaju već tri meseca. U sukobima između policije i demonstranata poginulo je već preko 130 ljudi. U utorak je opozicija odobrila antikrizni plan, koji je napravljen uz pomoć Saveta za saradnju arapskih država Persijskog zaliva. Ona je saglasna da učestvuje u vladi narodnog jedinstva, pritom predsednik svoja ovlašćenja treba da prenese n potpredsednika, koji će se zajedno s novim kabinetom baviti pripremom predsedničkih izbora. Za ovo se daju dva meseca. Opozicija pak treba da prekine sve akcije protesta.