PSSE pozvala Gruziju da poštuje prava čoveka

Parlamentarna skupština Saveta Evrope (PSSE) osuđuje kršenje prava čoveka u Gruziji u ratu 2008. godine na Južnom Kavkazu. O ovome se govori u novom monitoring-referatu, koji će biti predmet glasanja u sredu, 13. aprila u Strazburu.

U nacrtu dokumenta se govori o kršenju prava čoveka u Gruziji, što traje od njenog upada u Južnu Osetiju, pre nešto manje od tri godine. Autori referata ukazuju na grubo gaženje principa slobode kretanja i prava iseljenih lica. Kao primer se navodi njihovo nedavno iseljavanje iz mesta boravka u Tbilisiju i kršenje postojećih međunarodnih standarda. Evropski parlamentarci pozivaju Tbilizi da ozbiljno istraži sva kršenja međunarodno-humanitarnih i pravobraniteljskih normi. Autori rezolucije pišu da PSSE „nalaže da se nastavi procedura monitoringa u odnosu prema Gruziji do postizanja daljeg napretka u postojećim problemima“ i dok Tbilizi ne ispuni obaveze prema Savetu Evrope. Još jedan poziv PSSE povezan je s odbijanjem Tbilisija da potpiše Evropsku povelju regionalnih jezika ili jezika manjina. Evropski poslanici žale zbog toga što 10 godina nakon stupanja Gruzije u PSSE ona to još uvek nije učinila. Gruzijske vlasti brižljivo izbegavaju ovakav korak zbog shvatljivih razloga, ističe politikolog Stanislav Tarasov.

U Gruziji vlada državni šovinizam. I u ovom slučaju priznavanje prava nacionalnih manjina znači priznavanje mikroimperije. A u mikroimperiji treba obezbediti predstavništvo manjina u državnim političkim strukturama, a da ne govorim o zaštiti kulture, jezika i spomenika arhitekture. Ovo ne ulazi u zadatke sadašnjeg gruzijskog rukovodstva. Oni odlično shvataju: izgubivši Južnu Osetiju i Abhaziju, mogu da izgube i deo drugih pograničnih teritorija. S tačke gledišta politikologije, a i na Zapadu se o tome govori, Gruzija spada u kategoriju neuspelih država. I današnja alijansa Gruzije i Zapada i to što neki pokušavaju da je prikažu kao ogledalo demokratskih reformi, nosi ozbiljan konjunkturni karakter. Ovo se uklapa u kontekst nekadašnje rusko-zapadne protivteže, kad se protiv Rusije koristila gruzijska karta. Međutim, danas, kad se normalizuju odnosi između Rusije i SAD, kad se uspostavlja konstruktivan dijalog se Evropom, ovaj problem, koji neki pokušavaju da kultivišu, prestaje da privlači pažnju.

Ujedno, Skupština i dalje konflikt u Južnoj Osetiji naziva ratom između Gruzije i Rusije i insistira na neometanom pristupu za međunarodne organizacije u dva „separatistička regiona“. Samim tim Evropa je podsetila na svoj odnos prema statusu Abhazije i Južne Osetije, koje je priznao niz nezavisnih država, pre svega Rusija.

Uzgred rečeno, MIP Južne Osetije je takođe skrenuo pažnju PSSE na to da Gruzija dosledno ignoriše preuzete međunarodne obaveze, koje su upravo predstavljale osnovu da ova zemlja bude primljena u Savet Evrope. Između ostalog, radi se o tome da se ne sprovodi zakon, koji je predsednik Sakašvili potpisao 2006. godine o tome da se isplati kompenzacija licima, postradalim u gruzijsko-južnoosetinskom konfliktu. Osim toga, predstavnici Južne Osetije ističu da Tbilisi sprečava istraživanje sudbine građana Južne Osetije, koje su u avgustu 2008. godine uhapsili gruzijski pripadnici struktura sile posle završetka ratnih dejstava. Njihova sudbinaje i danas nepoznata.

Ruska delegacija je podržala nacrt referata PSSE i pozvala je Tbilisi da aktivizira dijalog o najosetljivijim pitanjima bilateralnih odnosa. Kao što je poznato, Gruzija još uvek brižljivo ignoriše učestvovanje u radu komisije Skupištine za prevladavanje posledica rusko-gruzijske krize. Od toga niko nema koristi, uključujući i Tbilisi.