EU priprema novu seobu naroda?

Komesar EU za unutrašnje poslove Sesilija Malmstrem obećala je da predstavi na junskom samitu EU evorpski program seoba, čijim posredstvom se Brisel nada da će rešiti problem izbeglica koji su nagrnuli u Evropu iz zemalja Severne Afrike. Govoreći pred poslanicima Evorpskog parlamenta, ona je takođe izjavila nameru da aktivira direktivu EU o vanrednoj proceduri koja postoji od 2001. godine, ali ni jednom nije primenjena u praksi. Reč je o pružanju izbeglicama privremene zaštite na teritoriji zemalja članica EU. Ovo pitanje će razmotriti 11. aprila ministri unutrašnjih poslova članica EU, i za pozitivno rešenje potreban je pristanak kvalifikovane većine svih zemalja članica. Temu nastavlja komentator Petar Isnekderov.

Pomenuta direktiva bila je razrađena za svaki slučaj posle kosovske krize 1999. godine – kada je preko milion ljudi napustilo pokrajinu, spasavajući se od eskalacije borbenih dejstava i od NATO agresije na Jugoslaviju. Ipak od tada niko u rukovodstvu EU nije ni pomišljao na primirje. Direktiva predviđa da izbeglice sa privremenom zaštitom dobijaju pravo na posao, stan, socijalnu pomoć, medicinsko osiguranje i obrazovanje – pri čemu ne samo sami nosioci statusa, već i članovi njihovih porodica. Minimalni rok važenja ovakvog režima je godinu dana, ali on može biti produžen. Slične mere neizbežno će zahtevati od evropskih upravitelja hitnu preraspodelu sredstava poreskih obveznika za potrebe Tunižana, Egipćanja, Libijaca i predstavnika drugih naroda sa kojima neće baš svi poreski obveznici poželeti da dele plate i stanove. Zato se već danas može predvideti dalji rast nacionalističkih raspoloženja u Evropi.

Ipak, izgleda da EU jednostavno nije ostalo izbora. Po najskromnijim ocenama, samo iz Tunisa i samo na napaćeno italijansko ostrvo Lampeduza od početka godine stiglo je preko 22 hiljade izbeglica. I priliv ne prestaje. Produbljivanje vojne krize u Libiji preti višestrukim uvećanjem ove cifre. Ovih gana Italija i Tunis su požurili da potpišu sporazum o jačanju borbe protiv nelegalne imogracije u jojem se računa na jačanje pograničnih kordona. Prema gorkoj ironiji sudbine, slične sporazume pre dve godine Rim je potpisao sa tadašnjim predsednikom Tunisa Ben Alijem i libijskim liderom Moamerom Gadafijem. Ali prvi je uz aplauze EU bio svrgnut u januaru tekuće godine, a protiv drugog danas ratuje NATO. Drugim rečima, Evropa svojim nepromišljenim dejstvima sama često stvara probleme, koje je zatim hitno primorana da rešava. Nije slučajno to što zamenik ministra unutrašnjih poslova Nemačke Ole Šreder priznaje: najbolje što Evropa može da učini za izbeglice je da doprinosi stabilizaciji socijalno-ekonomske situacije u Africi.

Ipak uzroci aktuelne krize sa izbeglicama nisu samo u nespremnosti odgovarajućih službi EU. Pitanje je akutnije i sastoji se u institucionalnoj neozbiljnosti EU, nesposobnosti Brisela da stvori izbalansiraniji, primišljeniji sistem bezbednosti koji odgovara savremenim realijama, istakla je u razgovoru za Glas Rusije ekspert Centra za međunarodnu bezbednost IMEMO RAN Nadežda Arbatova. Po njenim rečima, bezbednost Evrope treba shvatati kao skup nekoliko međusobno povezanih elemenata:

Treba da bude reči o energetskoj bezbednosti, humanitarnoj bezbednosti, osiguranju unutrašnje bezbednosti Evrope i njenih spoljnih granica. I ovde za sve institucije može da bude nađeno mesto. Ipak radi toga EU treba da preosmisli sopstvene prioritete. Jer nemoguće je rešavati humanitarne probleme izbeglica bez osiguranja stabilnosti u kriznim regionima, bez realne borbe sa organizovanim kriminalom. U protivnom EU će i nadalje samo pokušavati da grozničavo gasi požare, koji su u mnogome postali nastavak njene sopstvene politike.

EU se našla nepripremljena za krizu i ništa nije učinila da je spreči – tako je vrlo tačno ocenio nastalu situaciju ministar inostranih poslova Italije Franko Fratini. I za sada nema nikakvih garancija da će lekcija Lampeduze biti korisna Briselu.