Srbi i Crnogorci su jedan narod

Predsednik SNP Crne Gore Srđan Milić smatra da je pitanje dvojnog državljanstva pre svega državno pitanje koje se mora rešiti međudržavnim ugovorom, bilateralnim sporazumom Srbije i Crne Gore.

- Nije istina da su svi oni koji su se izjasnili da su Crnogorci na popisu glasali za nezavisnu Crnu Goru, kao što nije istina da su svi Srbi glasali za zajedničku državu. Kada se uporede ti podaci, videćete da je 20 odsto onih koji su se izjasnili na poslednjem popisu da su Srbi glasalo za nezavisnu Crnu Goru. Ko može da kaže da onaj koji želi da ima dvojno državljanstvo, ako se nacionalno izjasnio kao Crnogorac, da nema pravo da to ostvari. Ako kažemo da postoji diskriminacija Srba u Crnoj Gori, kao što kažu pojedine partije, na koji način onda one to žele da ostvare? Dovođenjem Srba u poziciju nacionalne manjine! U toj priči nemaju podršku SNP Crne Gore!

Kakvo je vaše mišljenje kada je reč o definisanju statusa Srba u novom ustavu?

- SNP smatra da su Srbi i Crnogorci jedan narod. Nećemo dozvoliti da predstavnici vlasti i neodgovorni pojedinci iz pojedinih partija dovode srpski narod na nivo nacionalne manjine.

Na koji način treba rešiti pitanje crkve i simbola?

- Ako je crkva odvojena od države i ako se svi zalažemo za to, šta će onda da političari definišu ono što je definisao pravni savet Mitropolije crnogorsko-primorske Srpske pravoslavne crkve vezano za pitanje položaja crkve. Kada je reč o državnim simbolima, ako je to heraldika, a jeste, zašto i tu praviti inženjering. SNP je predložila amandman za državne simbole u kome je jasno definisano da je narodna zastava - državna zastava uvek u istoriji Crne Gore bila trobojka, da je grb uvek bio sa srebrnim krilima, a nikad sa zlatnim“.

Šta bi novi ustav trebao da definiše i zašto, a šta predlaže vladajuća većina?

- Smatramo da ustav Republike Crne Gore mora biti garant ravnopravnosti svih njenih građana. Crna Gora je definisana kao građanska država i jasno je okrenuta borbi protiv diskriminacije kao jednom od osnovnih problema koji sada pritiska crnogorsko društvo. Ona je okrenuta prema regionalnoj ravnomernoj razvijenosti, jer u Crnoj Gori postoji više Crnih Gora. Ne samo ona koja se vidi pod svetlima Podgorice, nego i ona na severu. Crna Gora i njen ustav definisan na način da to bude prvi i pravi primer pomirenja u Crnoj Gori. Ne pomirenja političkih partija, nego pomirenja unutar onih vrednosti koje su krasile Crnu Goru kroz protekle vekove.

Koje su to ključne razlike?

- U odnosu na parlamentarnu većinu, gde se mi razlikujemo, samo jedno pitanje: Koliko je stara Crna Gora? Ako je Crna Gora nastala 21. maja 2006, nema SNP Crne Gore u priči oko ustava. Želja SNP je poštovanje tradicije i tradicionalnih vrednosti Crne Gore, njenog ustavnog kontinuiteta. Ovo nije prvi ustav koji se donosi u Crnoj Gori. I poštovanje međunarodnih standarda, kada je u pitanju donošenje ustava bilo koje države.[ antrfile ]

Gde su glavni problemi oko postizanja saglasnosti na ustavnim rešenjima između vlasti i opozicije?

- U nedostatku dijaloga. Ako želimo konsenzus, potrebni su kompromisi, a do njih dolazimo dijalogom. SNP radi na afirmaciji tog dijaloga.

Šta novi ustav treba da sadrži, a vladajuća elita ne želi da definiše, i zašto?

- Mislim da je previše pažnje namerno posvećeno identitetskim pitanjima, umesto pozicije lokalne samouprave, pitanja decentralizacije vlasti, regionalne razvijenosti, slobode sindikalnog udruživanja, jamčenja prava na štrajk. Naročito je loše obrađen ekonomski deo ustava. Nedopustivo je da se ne pomenu oblici svojine, da se ne kaže da lokalna samouprava ima svoju imovinu.

Može li opozicija da postigne saglasnost oko usvajanja novog ustava?

- SNP je pokazala inicijativu, pridružio joj se Pokret za promene i ostale političke partije koje trenutno nisu u vlasti. Dogovaramo zajedničke imenitelje opozicije u narednom periodu. Već je urađena i prva verzija platforme opozicije sa nekih 20 pitanja o kojima se apsolutno slažemo.

Da li će vaša partija imati predsedničkog kandidata i dali bi SNP na predsedničkim izborima podržala eventualno nestranačku ličnost?

- SNP Crne Gore je u priču oko predsedničkog kandidata ušla ranije nego sve ostale partije. Mi svoju poziciju ne gradimo našim odnosom prema pojedinom predsedničkom kandidatu. Želimo, pre svega, da čujemo odgovor na predsedničko pitanje šta je budućnost Crne Gore. Ako je budućnost Crne Gore privatna država, onda u toj priči nema SNP. Ako je njena budućnost izgradnja institucija, jačanje administrativnih kapaciteta, ali, pre svega, promena imidža kojeg danas Crna Gora ima u svetu, e onda smo za to, za dogovor, da podržimo kandidata SNP ili kompletne opozicije. Ali smo protiv blokova. Mi smo za podršku promenama u Crnoj Gori. Činjenica da vladajući režim još vaga nas ne opterećuje. Mi sada razgovaramo o ustavu i ustavnim rešenjima. Ako ova priča da svoje rezultate, nastavićemo priču oko svega, pre svega unutar partije, pa tek onda sa svojim političkim partnerima.

ŠAMAR CRNOJ GORI

- Smatramo da je svaki referendum oko ustava šamar čitavoj Crnoj Gori. To je šamar onoj normalnoj Crnoj Gori, koja želi da pokaže ozbiljnost i odgovornost. Neko će morati dobro da se pomuči da dovede ovu priču do referenduma. Mi smatramo da je moguće postići stoprocentnu podršku ustavu u parlamentu-smatra Milić.

ZA SRPSKI JEZIK - 400.000 GLASOVA

- Pitanje službenosti jezika jasno je definisano popisom stanovništva 2003, kada je jedina prava većina ostvarena po pitanju koji je jezik službeni u Crnoj Gori - a to je srpski jezik. I nikada nijedna politička partija nije ostvarila 400.000 glasova kao što je srpski jezik u Crnoj Gori - naglasio je Milić.