Pacoli se nije odlučio da li odlazi ili ne

Bedžet Pacoli je uspeo da se zadrži na dužnsoti predsednika Kosova svega 35 dana. Vrhovni sud u Prištini, razmotrivši žalbu opozicije, proglasio je njegov izbor nezakonitim. Informacija o ostavci Pacolija do sada je protivrečna. 30. marta on je izjavio da odlazi, ali na sledećim izborima će se ponovo kandidovati. Kasnije u intervjuu za albansku radiostanicu rekao je da ne planira da napušta dužnost.

Poltikolozi kažu da dešavanja svedoče o daljem zaotravanju borbe za vlast u pokrajini koja preživljava akutnu socijalno-ekonomsku krizu. O Kosovu kao crnoj rupi Evrope sve češće govore čak bivše zapadne pristalice nezavisnosti pokrajine. Februarska proslava trogodišnjice nazavisnosti proticala je u atmosferi razmatranja rezolucije Parlamentarne skupštine SE u štampi. U njoj se tvrdilo da su kovovski premijer Hašim Tači i njegovi najbliži saradnici umešani u trgovinu ljudskim organima. Tajna straga delatnosti premijera samoproglašene republike, po saopštenjima zapadne štampe, vodila se paralelno u nekoliko stranih specijalnih službi, uključujući američki FBR. Kao se tvrdi u izveštaju Paralmentarne skupštine SE, Hašim Tači i ljudi iz njegovog okruženja niz godina su bili na čelu kriminalne grupacije pod nazivom Drenička, koju su organizovali. Osim trgovine ljudskim organima, kriminalno udruženje je švercovalo oružje i kontrolisalo značajni deo balkanskog šverca narkotika.

U toj sitauciji izbor Bedžeta Pacolija na dužnost predsednika samoproglašene republike od početka je imalo cičtav niz skandaloznih momenata, ističe ekspert Instituta za slavistiku RAN Petar Iskenderov.

Kandidovanje Pacolija bilo je rezultat složenog kompromisa koji je sa njegovom strankom Alijansa za novo Kosovo postigla Demokratska stranka Hašima Tačija. Radi se o tome što posle vanrednih parlamentarnih izbora u decembru 2010. godine koje je dobila Demokratska stranka, ni jedna od uticajnih opozicionih snaga nije htela da sarađuje sa njima u organizaciji koalicione vlade. Pre svega zbog optužbi koje je protiv Tačija pokrenula PSSE. Na kraju je sporazum između njega i Pacolija, prebogatog Albanca, omogućio Tačiju da se zadrži na vlasti, tačnije da dobiej glasove koji su mu nedostajali za utvrđivanje na premijerskoj dužnosti. Ipak već uoči glasanja o Pacolijevoj kandidaturi otkrivene su činjenice grubog mešanja u taj proces kako od strane Demokratske stranke, koja je iskoristila čitav administrativni resurs, tako i od strane zapadnih država. Tvrdilo se da je Pacoli jednostavno kupio deo poslanika.

Sada je Hašim Tači opet ostao sam sa razjedinjenom opozicijom. Mnogi su na Kosovu već izjavili da je najbolji izlaz iz situacije održavanje vanrednih izbora. A novi izbori, ako se prate kosovske tradicije, to je nova bujica ljute političke borbe, nastavlja Petar Iskenderov.

Kosovo koje je, kako bi se činilo, upravo steklo organe vlasti i upravo to je omogućilo da započnu pregovori između Prištine i Beograda pod okriljem UN, opet se našlo pod pretnjom masovnog političkog haosa. Znajući ambicije Bedžeta Pacolija, znajući sredstva kojima on raspolaže i veze koje ima ne samo na Kosovu, već i u evropskim krugovima, može se pretpostaviti da on takođe neće odustati od dalje borbe za vlast.

Po mišljenju eksperata, novi talas političkih sukoba na Kosovu može da dovede do ozbiljnijih posledica, na primer, do akcija ekstremista.