Tajna stare isposnice

VIŠEGRAD - Stotinak metara od zdanja manastira Uspenija Presvete Bogorodice u Dobrunu, u proseku klisure prema selu Staniševcu, oko putnika namernika i znatiželjnika mame ostaci monaške isposnice, koja se, visoko i van domašaja ljudske ruke, nalazi na okomitoj krečnjačkoj steni.

Isposnica je tridesetak metara udaljena od seoskog puta i potočića, a smeštena je u nevelikoj pećini, u kojoj se naziru ostaci zidova kojima je delimično bila zazidana.

Gledano sa zemlje, isposnica liči na gnezdo orlova, koji vekovima bitišu na ovim vrletima i po kojima je obližnje brdo i dobilo ime Orline.

Istorijski podaci govore da je u okolini manastira Dobrun ili Kruševo, kako se nekad zvao, u stenama bilo na desetine isposnica, u kojima su kaluđeri živeli i molili se Bogu za oprost grehova duša ljudskih. Turski pisac Evlija Čelebija je u svom čuvenom putopisu zapisao da u manastiru „ima oko 300 kaluđera“, što je nemoguće, iako neki istoričari smatraju da je pred otomanskom najezdom sa istoka mnogo njih našlo utočište u manastirskim zdanjima u istočnom delu Bosne.
Poslednjih dvadesetak godina niko se nije usudio da se uz strmu liticu uspenje do pećine isposnice i otkrije tajne njenih odaja.

Bogosav Šimšić iz sela Staniševca, na čijoj se teritoriji i nalazi isposnica, priča da je zapamtio da je ona pre bila na manjoj visini.
- Dok sam kao dete prolazio pored isposnice, ona je bila desetak metara od zemlje. U leto 1953. godine, posle proloma oblaka na Staniševcu i Stocu, nalet vodene bujice je odneo zemlju i kamenje u klisuri ispod stene, i tako povećao njenu visinu od potoka - priča Bogosav Šimšić.

On se priseća da je tada domaćin Vukadin Šimšić iz sela Stoca za vreme nezapamćene nepogode pokušao da spase svinje iz poplavljenog svinjca, kad ga je udario vodeni talas i odneo tri-četiri kilometra niz stene i izbacio u selu Bijeloj.
- Tu mu je i dan-danas grob jer se davljenici, po tradiciji, ne sahranjuju na seoskim grobljima - završava priču Bogosav Šimšić.
Tajne ostalih dvadesetak monaških isposnica raznele su mine Građevinskog preduzeća „Granit“ iz Višegrada, koje je, nedaleko od manastira, otvorilo kamenolom. Mine su oštetile i samu crkvu, čija je obnova u toku.

U blizini jedne od uništenih isposnica, na glatkoj steni, nacrtan je ljudski lik, čija jedna ruka uperena ka nebu, a druga ka zemlji. Legenda kaže da je jedna ruka pokazivala gde je zakopano manastirsko blago, koje je navodno pronašao neki dizdar iz Dobruna i krio ga u duplom dnu svog ambara u ovom naselju.
Srpsko sokolsko društvo „Soko“ iz Dobruna najavilo je da će, posle Velike Gospojine, angažovati alpinistu hadži Miloša Vidakovića iz Ivanjice, koji će pokušati da stigne do isposnice i pronikne u njene tajne. Tada će mnogo toga biti jasnije, a dotle će se osluškivati legenda, koja kaže da se u njoj nalazi iscrtana ikona pred kojom su se isposnici molili Bogu, krevet od kamena i izdubljena mesta za sveće.