Organizovani zločin kao osnova geopolitike „novog svetskog poretka“

Mi smo ponovo – po ko zna koji put u poslednjih 12 godina – očevidci intervencije međunarodnih oružanih snaga protiv još jedne suverene države, a da se pri tom OUN ne oglašava, i opet - „u ime demokratije i humanizma“.

Strategija „usmerenog (1) haosa“ nije otkrivena danas, kao što se ni međunarodno pravo nije srušilo odjednom. Počelo je to pre ravno 12 godina, kada su se u martu 1999. američko-NATO-ve „pametne“ rakete i bombe obrušile na Beograd, Prištinu i druge mirne jugoslovenske gradove (2). A još pre toga, na samom početku 90-ih, na istom tom prostoru i sa istim glavnim glumcima manipulacija sa principijelnim osnovama međudržavnih odnosa obavila je svoju generalnu probu.
 

A, uopšte govoreći, koncepcija determinisanog haosa je stara skoro čitavih pola veka. On se može naći ne samo u matematičkim radovima koji se odnose na teorije igara, već i u svetski poznatom manifestu Z.Bžežinskog (3), objavljenom  na samoj granici 70-ih koji je odredio tok čitavih dekada, za nas savremenog, „novog svetskog poretka“.
 

Ako za momenat prestanemo da razmišljamo da se društvena primena tehnologija „determinisanog haosa“ sastoji od čitavih 90% čisto utilitarnog karaktera onda, sa ideološkog gledišta, te tehnologije predstavljaju praktično idealnu primenu starorimskog principa „divide et impera“-  „zavadi, pa vladaj“, a na socijalnom planu – predstavljaju strategiju rušenja samostalnih teritorijalno-administrativnih jedinica  - država (pre svega – kao subjekata na svetskom tržištu), oduzimanje kontrole nad sopstvenim strateškim resursima tih država (pre svih - energetskim i najvažnijim tehnološkim), zajedno sa oduzimanjem osnovnih sredstava za život, i maksimalno korišćenje baš SVEG potencijala koji postoji u regionu koji se osvaja, radi jačanja „pobednika“ (graditelja „novog svetskog poretka“).
 

Četiri intervencije američko-NATO-vih „mirotvoraca“, počev od 1999. (4)godine (Jugoslavija, Avganistan, Irak, Libija) omogućuju da se formulišu zajedničke osobine tih akcija u kontekstu svetske politike.
 

Pre svega, sve operacije osvajanja kontrole nad novim teritorijama i resursima vrše se pod gustim informacionim štitom, čiji je cilj  - maksimalno blaćenje žrtava; žrtve u očima svetskog javnog mnjenja (slepog i gluvog, onoga, što se ogradio televizijskim ekranima i kompjuterskim monitorima (5)) moraju da budu predstavljene kao „nezamislivi zločinci“, „neprijatelji društva, civilizacije, ljudskosti, demokratije, etc.“, a „mirotvorna“ agresija mora da se predstavi kao akt demonstraciono-pedagoške „kazne za zločine“.
 

Drugo, pri stvaranju informacione zavese koriste se provokatori među funkcionerima narkomafije i bliski njima ekstremisti iz nacionalno-religioznih separatističkih organizacija. Ova tvrdnja može da začudi, ali je dovoljno da se pogleda na mapu (pogl. dole) kako bi se uverili da se sve zemlje – žrtve napada agresora–„mirotvoraca“ nalaze ili na magistralnim putevima narkotrafika, ili su njihova čvorišta. Na primer, Avganistan i Irak predstavljaju najkrupnije svetske proizvođače hašiša, marihuane i heroina, a Albanci sa Kosova predstavljaju etničku grupu koja je formirala jedinstven mafiozni klan, čiji šef Hašim Tači (sa nadimkom „Zmija“), nekada „kum“, a sada predsednik vlade samoproglašene Kosovske republike, predstavlja najkrupnijeg narkodilera Evrope.
 

Osnovni putevi narkotrafika

Izvor prikaza: „AiF“

Činjenica da postoji veza među takozvanim „borcima za nacionalno-religijsko oslobođenje od tiranije“ i ratnicima narkomafije (to su često ista lica – odatle, uostalom, i vrlo slična  ratna priprema i naoružanje) je dobro poznata strukturama koje se bore sa prometom narkotika. Tako je direktor Ruske Federalne službe za kontrolu prometa narkotika (FSKN), Viktor Ivanov, govoreći 2.03.2011 g. na konferenciji za štampu u Rimu, direktno izjavio: „…ali postoji i treća posledica (osim negativnog uticaja na zdravlje ljudi i delovanja na društveni poredak – K.G.), koja je povezana sa globalnom kretanjem velikih količina narkotika – to su problemi u vezi sa destabilizacijom političke situacije, režima, koji dovode  do ozbiljnih političkih posledica… Prema našim podacima, upravo trafik i ogroman promet narkotika, kojim se  stvara organizovana prestupnost, kartelizacija, vode labilizaciji situacije u Nigeriji, Obali Slonovače, a već su doveli do nemira u Alžiru, Tunisu, Libiji i Egiptu... Slikovito se može reći da se revolucija u tim zemljama probila kanalima narkotrafika“ (6).
 

Treće, zvanične strukture globalističkog upravljanja, oslanjajući se na mit koji su sačinile mreže sredstava za javno informisanje i specijalne službe, na brzinu kuvaju „vreo“ mandat za „pravedno kažnjavanje krvavog diktatora“, posle čega koalicija oružanih snaga zemalja koje su se dobrovoljno prihvatile funkcije dželata „novog svetskog poretka“, koristeći svoju nadmoć u naoružanju, sa sigurnog rastojanja uništavaju vojnu i građansku infrastrukturu  žrtve. Pri tom se gubici u civilnom stanovništvu (zbog koga je, po zvaničnoj legendi, sve i započeto) ne uzimaju u obzir (7), a od Jugoslavije, pa sve do Libije su mnogo veći od broja izginulih u borbama „mučenika“, t.j. boraca za narko-prava.
 

I, na kraju, četvrto, pošto iskrvarena država-žrtva kapitulira, ona se daje na otkup mafioznoj internacionali. Predstavnici zvaničnih struktura tamo postaju lideri onih istih buntovničkih mafiozno-separatističkihjedinica, čije su ruke i organizovale nerede, ili postaju emisari njihovih globalističkih patrona, specijalno obučeni i poslati da srede život po novim («demokratskim») standardima. Strateški tehnološki i energetski resursi se daju na deobu «poverenicima TNK» (što je «poverenje» veće, veći je i oteti komad kolača). A narod se konzervira u poludivljem stanju, najzgodnijem za korišćenje «po mraku», kao potrošni materijal za ciljeve mafije. Cela se zemlja pretvara u gigantsko razbojničko skrovište koje kontrolišu NATO – okupatori, a u kojima je jednima data uloga ratnika, drugima  - posluge i poslušnika prestupnih sindikata, trećima  - raje, a četvrtim – žrtvi.
 

Sve  ono, što su bile osobine nekadašnjih kolonija u zemljama-žrtvama se organizuje na licu mesta - i  banana-diktator, i otimanje resursa, i divljanje banditskih grupa, i totalno uništenje samog pojma «ljudska prava». (Dovoljno je da se pogleda bar sam vrh  tog ledenog brega, na ono, što se probilo preko sredstava masovnih informacija i tako postalo vlasništvo javnog mnjenja: na primer, na podsmevanje jenkija nad avganistancima i iračanima, na njihov vazdušni lov na aborigene, na seksualno nasilje nad zatvorenicima po zatvorima, na «centar prinudne transplantologije» koji je formirala banda H.Tačija u samom centru evropskog kontinenta, gde su internirci i zatvorenici naživo sečeni na delove radi  prodaje njihovih pojedinih organa na ilegalnim tržištima Evrope i Amerike).
 

Međutim, pobrojano predstavlja samo provincijsko «zrnce», bonuse, kojima se povećava bogatstvo i vlast onih, koji mešaju kašu u globalnom kotlu «novog svetskog poretka»  i usput «smanjuju broj nekorisnih gutača hrane». Ustvari – glavno je nešto drugo, a to je širenje zone haosa i koncentrisanje u njoj potenciala koji se kontrolišu spolja, a koji su u stanju da sve više utiču na globalizovano čovečanstvo. To znači da se formira svojevrsni tumor ili «siva sluz» (8), koji treba da obezbede skoro neminovnu podelu sveta prema unapred izmišljenom modelu društvenog uređenja.
 

Revolucije, koje su se desile u januaru – martu 2011 god. u zemljama Severne Afrike i Bliskog Istoka trebalo bi da dovedu do stvaranja skoro neprekinutog «pojasa haosa» od Avganistana do Maroka (u ovom trenutku to sprečavaju Libija, koja se suprotstavlja agresoru, i Iran, koji nepokolebivo brani svoj suverenitet). Osim postizanja očiglednih ciljeva – formiranja strateške vojne baze, zahvaljujući kojoj će moći da drže na «nišanu» događaje u Evroaziji i Severnoj Africi i organizovanja, bliskog monopolističkom, kontrole na tržištu nafte i gasa (što će dozvoliti da manipulišu, kako god ima se sviđa, cenama energenata, kao i njihovo organizovanje i prekidanje svetskih privrednih kriza) – odnosno – stvaranje geopolitičkog čira, zahvaljujući kome treba da dođe do daljeg širenja haosa, pre svega u državama sa evropskom kulturom, preko sve većeg izvoza u osvojene zemlje - kao cevovodom – «sive sluzi»: narkotika i emigranata.  
 

I mada teško da bi količina te eksplozivne smese brzo mogla da dostigne kritičnu masu, buduća eksplozija se nazire u etno-kulturnim nesuglasicama, koje se pretvaraju u socijalne konflikte - u Francuskoj i Nemačkoj.  Tako da uopšte ne treba da sumnjamo – jednom će ruke «globalnih arhitekata» da stignu i do starice – Evrope. A za sada su oni zauzeti onima, što se «zreli»: Sirijom, Iranom, Venecuelom… Specijalno Iranom, jer on ne samo da odgovara kriterijumima zemlje-kandidata za «revoluciju u kojoj se haos može učvrstiti», već je i «smutljivac», jer se proglasio za neprijatelja Izraela, a osim toga on onemogućuje neprekidnost kriminalnog pojasa  koji se upravo formira (da, baš onog – od Avganistana do Maroka) i najaktivniji je borac protiv narkotrafika.
 

Uostalom, Iran ne može nikako da izbegne rat sa «demokratizatorima» - to je praktično rešeno pitanje. I ne samo zato, što su poslednje arapske revolucije njega lišile saveznika, a Izrael osigurale od udara iz pozadine već i zato, što su ratna dejstva u virtuelnom svetu već puštena, a šefovi NATO vojski vide Iran kao cilj odmah posle Libije (ili ovako: prvo Libija, pa Sirija, pa Iran)… (9)
 

Da bismo došli do zaključka treba da  odgovorimo samo na jedno pitanje: zašto je baš razbojnička bahatost postala onaj oblik savremene geopolitike, koji je preovladao, a organizovani kriminal sa svojim oružanim snagama zamalo pa glavni alat «novog svetskog poredka». Odgovor je jednostavan: slično se rastvara u sličnom. Lažno interpretirani model iz matematičke teorije igara, koji je uzet za osnovu veštačkog prekrajanja sveta i koji je uspešno primenjen u praksi, dozvolio je da se deo čovečanstva koji je on obuhvatio pretvori u korporativno-mrežnu strukturu, strukturu, identičnu strukturi mafije. A slična sadržina stvara slične oblike, istovetne principe, metode, načine delovanja. Sa svim posledicama koje proizilaze iz toga, a odnose se na savremeni svetski sistem.
 

______________________________

(1) U stvari se radi o „determinisanom haosu“ – haotičnom stanju sistema (između ostalog i socijalnog), koje dolazi kao zakonomerna posledica činjenja u cilju sređivanja,  ali koja vode situaciji da čak i najbanalnije delovanje izaziva katastrofalne posledice.
 

(2) Agresija SAD – NATO protiv Savezne Republike Jugoslavije: 24.03. – 10.06.1999. godine
 

(3) Brzezinski Z. Between Two Ages: Americas Role in the Technetronic Era. TheVikingPress: NewYork, 1970
 

(4) Jugoslavija – 1999 (pogl. ²), Avganistan – od jeseni 2001., Irak – od 20.03.2003. do 1.09.2010., Libija – 19.03.2011 do sada.
 

(5) Baš onako, kao je u svojoj “Tehnotronskoj eri…“ opisivao Z.Bžežinski (pogl. ³): „U tehnotronskom društvu nazire se trend ka agregaciji miliona individualno podržavanih neorganizovanih ljudi, koji su lako dostupni privlačnim i energetski jakim ličnostima, i efikasnoj eksploataciji od strane ovih poslednjih najnovije komunikcione tehnologije u cilju manipulacije emocijama i kontrole uma. Poverenje u televiziju i, podrazumeva se, tendencija da se jezik zameni slikom, koja je više internacionalna nego nacionalna, kao i da se obuhvate ratovi ili scene gladi u udaljenim predelima, npr. u Indiji, stvara mnogo kosmopolitskije, mada i vrlo impresionističko, saučestvovanje u globalnim dešavanjima“.
 

(6) Revolucije su se „probile“ u afričke zemlje kanalima narkotrafika – FSKN, https://news.mail.ru/politics/5437468/
 

(7) Blogeri iz Libije: bombardovanje NATO se pretvorilo u „istinski pakao“, sve „vrele tačke“ su  “budalaština“.https://www.newsru.com/world/21mar2011/libya.html
 

(8) Siva sluz je hipotetički scenario kraja sveta, koji se vezuje za uspehe molekularnih nanotehnologija i koji predviđa da će nanoroboti koji se sami dupliraju i kojima se ne može upravljati progutati svu biomasu Zemlje radi obavljanja svog programa  samorazmnožavanja (navedeni scenario je poznat pod nazivom „ekofagija“). Termin je prvi put iskoristio pionir molekularne nanotehnologije Erik Dreksler u knjizi „Mašine …“ iz 1986 god. https://ru.wikipedia.org/wiki/Gray_Goo
 

(9) Glavni rukovodilac Pentagona je, kada se libijska operacija razgorela, pozvao Rusku Federaciju u koaliciju i zamolio da RF pritisne Iran. https://www.newsru.com/russia/21mar2011/vizit.html

Konstantin Gordejev,