Demokratija nije smetnja za električnu stolicu

„Kazniti ne, pomilovati“ – upravo na ovu varijantu se sve češće mogu svesti presude, koje se izriču zločincima na celoj planeti, ali je do potpune humanizacije pravosuđe još daleko. Po podacima Amnesty International 2010. godine broj smrtnih kazni na svetu smanjen je za 187 slučajeva u poređenju s prošlom godinom. Ipak, najstroža kazna uz primenu električne stolice ili smrtonosne injekcije, streljanja, vešanja, pa čak i obezglavljivanja, primenjena je na 527 ljudi, kaže se u pres-relizu pravobraniteljske organizacije.

Amnesty International upozorava na to da u ove podatke nije ušlo na hiljade smrtnih presuda, koje su izvršene u Kini. Tamo je ova statistika državna tajna. Bez obzira na to, stručnjaci su uvereni da po broju ubijenih u smrtnoj kazni Podnbeska prednjači u odnosu na druge zemlje. Pravobranioci ističu: najstroža kazna se u Kini primenjuje i za prestupe, koji se u celom ostalom svetu ne smatraju teškima. Na primer, tamo može biti streljan vozač zbog toga što je vozilom slučajno usmrtio pešaka. Pritom se porodici osuđenog na „vešala“ ispostavlja račun za patrone, koji su upotrebljeni prilikom izvršenja presude.

U Kini, Iranu, KNDR; Jemenu, Saudovskoj Arabiji, Libiji, Siriji, Somaliji i SAD zabeležen je najveći broj smrtnih kazni. Na primeru ove poslednje neki posmatrači dolaze do zaključka: demokratija nije smetnja za električnu stolicu. Komentarišući ovu statistiku predsednik ruskog Međuregionalngo dobrotvornog fonda za pomoć zatvorenicima Marija Kanabih je istakla:

Najveće države ne kriju da smrtnu kazu prenose preko televizije, smatraju da tako postupaju u skladu s očekivanjima stanovništva. Na primer, Kina se upravo tako snažno bori protiv mita i korupcije, SAD – protiv ubistava. Oni smatraju da je ova najokrutnija mera opravdana, delatna i ne izaziva protest društva. Na različitim diskusijama i okruglim stolovima, u televizijskim emisijama ja uvek govorim da država ne može da uzima pravo da ubija svoje građane, ma kako strašne zločine da su počinili. Poznato je da pooštravanje kazne nikad nije vodilo ka smanjenju broja prekršaja.

Od 1990. godine smrtnu kaznu je ukinulo oko 40 zemalja. Ma kako čudno bilo, najbrže se najstrože mere odriču azijske države dok su njihovi susedi lideri po broju ubijenih smrtnom kaznom. Pritom Amnesty International ističe da u mnogim zemljama presude o smrtnoj kazni donose sudije, koje imaju predrasude.

U Iranu su vlasti prošle godine zvanično priznale 252 smrtne kazne, ali je po podacima Amnesty International sudskim presudama tamo života lišeno još oko 300 ljudi. Od toga je njih 14 javno pogubljeno. Međutim, Alžir, Jordan, Kuvajt, Liban, Maroko, Tunis i Ujedinjeni Arapski Emirati su se prošle godine uzdržali od sprovođenja smrtnih presuda.

Pravobranioci su ponovo naveli Belorusiju, gde su u martu prošle godine po sudskoj presudi streljana dvojica prestupnika. Premda se u celoj ostaloj Evropi smrtne presude ne sprovode od 2009. godine. Među zemljama ZND moratorijum na smrtnu kaznu važi u Rusiji, Kirgiziji i Tadžikistanu.