Moskva podržava filmove prijatelja

„Filmska produkcija Rusije i zemlje iz bližeg okruženja još uvek ima mnogo toga zajedničkog.“ Do ovakvog mišljenja došli su stručnjaci, učesnici i gledaoci prvog Moskovskog međunarodnog filmskog foruma „Film prijatelja“, koji je završen prošle nedelje.

Sve se objašnjava vrlo prosto, - priznala je u intervjuu za „Glas Rusije“ poznata gruzijska režiserka Nana Džordžadze.                                        

Filmski radnici zemalja bližeg okruženja imaju zajedničku školu i filmovima hrane jedni druge, uče jedni od drugih. Znam, - kaže Nana Džordžadze, - da postoji veliko interesoanje za gruzijski film. A kod as u Gruziji vlada pravo zanimanje za Rusiju i ne samo za nju, već uopšte za filmove na post-sovjetskim prostorima. Divno je što danas svako predstavlja svoju zemlju s filmovima koje ima. Ne volimo se zbog toga ništa manje – naprotiv, postajemo sve zanimljiviji jedni drugima.

Film Nane Džordžadze „Meteoidiot“ sa zvedom ruskog ekrana i scene Čulpan Hamatovom otvorio je filmski forum „Film prijatelja“. Osim Gruzije i Rusije u njemu su učestvovale Nemačka, Finska, Holandija i Italija. I u svim ovim zemljama film se već prikazivao, a na ruskom ekranu se pojavio prvi put. Večnu priču o malom čoveku i njegovoj borbi za ličnu sreću Nana Džordžadze je ispričala u sebi svojstveom maniru – s humorom, nacionalnim koloritom.

Svoje filmove u Moskvu su doneli filmski stvaraoci iz Azerbejdžana, Ukrajine, Estonije, Letonije i Litvaije. Međutim, najveći doprinos programu dao je Kazahstan – zemlja čija filmska produkcija je u toku poslednjih godina vrlo zapažena i na filmskim festivalima i prilikom prikazivanja u celom svetu.

U filmu „Raj za mamu“ režisera Aktama Arin Kubata glavnu ulogu je igrala Natalija Arinbasarova, poznata ruska filmska glumica, Kazahinja po nacionalnosti. To je teška socijalna drama na svakodnevnu temu: glava porodice odlazi u pečalbu u tuđu zemlju i nestaje. Natalija Arinbasarova je odigrala glavnu ulogu i u drugom kazahstanskom filmu – „Neočekivana ljubav“ režisera Sabita Kurmanbekova – o usamljenosti starijih ljudi. „Meni je to vrlo blisko, zato što živim sama, nisam udata,“ priznala je glumica u intervjuu za „Glas Rusije“.

Jako mi je dobro u ovom stanju, zato što volim samoću, - nastavlja Natalija, - ali ponekad pomislim: ah, kad bi neko bio pored mene... I moja junakinja verovatno tako razmišlja, iako ima kćerku i unuku. Jednom prijatelji pokušavaju da joj provodadžišu. Za mene kao ženu prijatna je svest o tome da u svako doba ženi nešto može da se dogodi, ona može nekoga da sretne. Neko može da je zavoli i da počne da joj se udvara. I ona odlučuje da promeni svoju mirnu samoću za savez s nekim čovekom. Mnoge žene pate u ovim godinama. Za njih je ovaj film kao neka nada: u životu je sve moguće.

Uzgred rečeno, jedan od partnera Natalija Arinbasarove u ovom filmu je bio poznati francuski glumac Žerar Depardje. Najplaćenijeg glumca Francuske čak nisu morali da nagovaraju da igra u kazaškom filmu, izjavio je za „Glas Rusije“ producent filma Sergej Azimov.

Depardje je apsolutno tačno uspeo da shvati moralne i duhovne pretpostavke, zato što je istorija usamljenosti univerzalna. Ona postoji i u Francuskoj, i u Australiji i u Kini – svugde. Vrlo brzo je nalazio zajednički jezik s ljudima, ne samo na terenu za snimanje, već sa svima koji žive u brdskom selu u kojem se snimanje odvijalo, komunicirao je s njima. Da Žerar Depardje nije jako poznat glumac moglo bi se pomisliti da se rodio i da je odrastao u ovom južnom kazaškom planinskom selu.

Gledaoci su podržali filmske radnike iz bližeg okruženja: u svakom slučaju, sala filmskog foruma moskovskog bioskopa „Hudožestveni“ uvek je bila puna.