NATO ne žuri da preuzme na sebe odgovornost za vojnu operaciju u Libiji

Vojna operacija zapadnih zemalja u Libiji nosi spontani i nekontrolisani karakter. Bez obzira na to što bombardovanje zemlje traje skoro nedelju dana, nema ni jedinstvenog rukovodstva, ni strateškog razumevanja ciljeva ove akcije, osim želje da se sa političke scene ukloni Moamer Gadafi. Čak severnoatlanska alijansa ne žuri da preuzme na sebe odgovosnot za vojna dejstva.

Još jedan pokupaj da se mandat za upravljanje operacijom Odisejeva zora preda NATO-u bio je preduzet u sredu. Dogovor nije postignut. Paradoksalno, ali činnjeica da alijansa, čiji članovi bobmarduju teritoriju Libije, ne učestvuje u osiguranju bespilotne zone i vojnih dejstava za odbrani civilnog stanovništva ove zemlje. Alijansa je za sada samo usaglasila svoje učešće u pomorskoj blokadi za osiguranje embarga na isporuke oružja Libji.

Mnoge članove NATO-a zabrinjava perspektiva kopnene operacije u Libiji. Ovde poseban stav zauzima Turska, koja je izjavila da njeni vojnici nikada neće ratovati sa libijskim narodom.  Ne teže vođstvu ni SAD. Mada određenu koordinaciju vrši američki štab u Nemačkoj. Ali Bela kuća je već izavila da namerava da se oslobodi ove misije. Takav stav ima svoju pozadinu. SAD su se zaglibile u Avganistanu i Iraku, i po svemu sudeći, za dug period. U muslimanskom svetu ovakva dejstva izazivaju negodovanje. I da preuzmu na sebe odgovornost za još jedan rat Amerikanci ne žure. Korisnije im je da bude uspostavljena kolektivna odgovornost. Zato SAD aktivno lobiraju predaju komande Severnoatlantskoj alijansi. Ali to uopšte ne znači da Vašington izbegava operaciju, smatra Leonid Fituni, zamenik direktora instituta za Afriku RAN.

Uopšte nije obavezno da se neko odredi kao vodeća sila u izvesnom procesu. Može se igrati vodeća i uloga kada formalno vršiš sporednu. Takvih situacija je vrlo mnogo u politici.

To potvrđuje saopštenje da su SAD započele prebacivanje nekoliko hiljada marinaca ka obalama Libije. Po rečima njihovog komandira, kapetana Stivena Jodera, ova neplanirana akcija je izazvana hitnom neophodnošću prisustva u regionu. Formalno predsednik Barak Obama može da uputi trupe van granica zemlje bez dozvole kongresa, ali samo u roku od 60 dana. I sada se niko ne usuđuje da predskaže kako će se prema tome odnesi Kapitol.

A u međuvremenu SB UN namerava da razmotri situaciju u Libiji, nastalu posle početka bombardovanja. Biće reči o poštovanju rezolucije 1973, usvojene pre nedelju dana, koja predviđa uvođenje zone zabranjene za letove iznad Libije i mere za zaštitu civila. Moskva smatra da je njeno ispunjenje napustilo okvire dokumenta. Predsednik Dmitrij Medvedev posebno je podvukao da usvajanje bilo kakvih rezolucija u SB UN treba da bude usmereno na jačanje mira, na prekid građanskog rata, na nedopuštanje eskalacije konflikta i pogibije civilnog stanovništva. U istom duhu je istupilo rukovodstvo Kine. Tako da diskusija u SB treba da bude oštra.

U Libiji se vodi pravi građanski rat. A to znači da postoji pretnja od dezintegracije zemlje. Svi napori međunarodne zajednice traba da isključuju slični razvoj događaja. Zato se vrlo važnim čini predlog ruskih parlamentaraca da vrate proces u političke tokove i da organizuju posredničku misiju u Tripoli.