Karla po drugi put među Srbima

Bivši Glavni tužilac Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju Karla del Ponte je u intervjuu švajcarskom listu „Noje Cirher“ izrazila spremnost da privede kraju istragu o zločinima albanskih separatista na Kosovu – pa i one u vezi sa prodajom organa zarobljenih Srba. Po njenim rečima, „neophodno je formirati nezavisnu međunarodnu instituciju, koja će odgovarati na sprovođenje istrage i za zaštitu svedoka“.

„Razume se da mi imamo veoma malo elemenata, da bi smo pokrenuli optužnicu, ali već postojeće indikacije su ozbiljne“ – podvukla je Karla del Ponte. Ona je podsetila da Albanija „u principu odbija saradnju“ – isto kao i Misija OUN za pitanja privremene administracije na Kosovu (1).

Podsetimo da je ranije, u decembru 2010. godine, kada se skandal oko izveštaja eksperta Saveta Evrope Dika Martija o zločinima albanskih seperastista Kosovo tek rasplamsao, Karla del Ponte je potvrdila da je i ona, a i njeni eksperti, ranija otkrila „tragove krvi“ i „umrljanu krvlju odeću“ u kući na severu Albanije, u kojoj su duže vreme od zarobljenih Srba uzimani ljudski organi radi kasnije prodaje na „crnom tržištu“ (2).

Nakon što je Parlamentarna skupština Saveta Evrope u svojoj januarskoj rezoluciji zahtevala da se izvrši detaljna međunaroda istraga o zločinima na Kosovu, u svestkoj zajednici razvila se diskusija o tome, ko, zapravo, time treba da se bavi. I svoje usluge odmah je ponudila civilno-policijska misija Evropske unije u Prištini. Međutim, i sam Dik Marti, i pravozaštitna organizacija „Hjumen rajts voč“ izrazili su sumnju u objektivnost Evropske unije. Jer upravo EU pomaže albanskim vlastima na Kosovu da grade institucije svoje samoproglašene države, te stoga ne može biti zainteresovana za razotkrivanje antisrbskih zločina svojih štićenika. Jer u izveštaju Dika Martija figurira, pored ostalih aktuelni premijer Hašim Tači.

U nastaloj situaciji inicijativa Karle del Ponte privlači posebnu pažnju. Upravo je ona u svojoj knjizi „Lov: ja i ratni zločinci“, objavljenoj u aprilu 2008. godine, po prvi puta sa pozivanjem na materijale Haškog trubunala pripovedala čitavom svetu o šokantnim pojedinostima delovanja albanskih „crnih transpantologa“. Ona je tvrdila da su se na čelu kriminalnog biznisa nalazili bivši politički rukovodilac“ Oslobodilačke armije Kosova“, sada premijer samoproglašenog „nezavisnog“ Kosova Hašim Tači, kao i bivši terenski komandir OVK i bivši premijer Ramuš Haradinaj.

Međutim, u optužnici protiv Haradinaja (koga je Haški tribunal početkom tog istog aprila 2008. godine oslobodio) trgovina organima ubijenih Srba nije figurirala. A kao razlog Karla del Ponte je navela prepreke, koje su joj pravili u istrazi Misija OUN na Kosovu i natovska komanda multinacionalnih snaga u pokrajini. U svojoj knjizi ona je ukazivala, da su Misija OUN na Kosovu i mirovne snage NATO pretpostavljali, da optužbe na adresu Tačija „ugrožava ne samo bezbednost njihovog personala i njihove misije, ali predstavlja opasnost i po bilo kakve pokušaje uspostavljanja mira na Balkanu“, - iako su postojala ozbiljna svedočanstva da je zločinačka delatnost albanskih separatista „vršen uz znanje i aktivno učešće oficira OVK najvišeg i srednjeg ranga“ (3). Složenost situacije na Kosovu svodi se na to, što nam niko nije pomagao -ni administracija OUN, ni NATO, - naglasila je Karla del Ponte i u svom intervjuu nemčkom listu „Frankfurter algemajne cajtung“ (4).

Međutim, pozivanje na spoljne prepreke ne mogu opravdati ćutanje samo del Ponte. Jer, ne može se ignorisati činjenica, da je ona obelodanila priukupljena svedočanstva mesec i po nakon samoproglašenja nezavisnoti Kosova - odigravši na strani tih istih arhitekata kosovske nezavisnosti, koji su, po njenim rečima, i predstavljali prepreku za istragu. I slična se situacija u mnogome ponavlja i danas. Jer, priznati Tačija i druge bivše lidere OVK, koji su krivci za najteže zločine – znači dovesti u opasnost celokupni „kosovski projekat“ Zapada, koji svu krivicu za kosovski konflikt svaljuje isključivo na Beograd. I zato posebno zaintrigirani kosovako-albanski mediji motive skopčane sa ličnošću, koji se kriju iza sadašnje inicijative Karle del Ponte – da je ona, po sopstvenim rečima „personalno zainteresovana za okončanje istrage na Kosovu“ – mogu „manjkava“ za istinski svetsranu istragu (5).

Indikativno je da se sama Srbija prema inicijativi Karle del Ponte da „dovrši“ antisrpske zločine na Kosovu odnosi suzdržano pozitivno. Srbski tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević je izjavio, da „podržava“ njenu spremnost da „pomogne“ istrazi; međutim samu istragu, po njegovom mišljenju, treba da obavlja „nezavisna međunarodna instuitucija (6). Za sada srbska strana, po rečima Vladimira Vukčevića, „ne vidi nikakvu aktivnost, vezanu za istragu“ (7)

___________

Napomene:

[1] NeueZürcherZeitung, 01.03.2011

[2] Tages-Anzeiger, 17.12.2010

[3] Del Ponte K. Lov: ja i ratni zločinci. S.455-456.

[4] Frankfurter Allgemeine Zeitung, 2006, 28 Iul.

[5] Zëri, 01.03.2011

[6] VecernjeNovosti, 02.03.2011

[7] Blic, 06.03.2010

Petar Ahmedovič ISKENDEROV - stariji naučni saradnik Instituta slavistike RAN, magistar istorijskih nauka, međunarodni komentator radiostanice«Glas Rusije“.