8. mart – cveće, pokloni i velika politika

U Rusiji se slavi međunarodni Dan žena, 8. mart – to je odavno jedan od omiljenih praznika proleća, kad čestitke primaju sve predstavnice lepšeg pola, kad dobijaju cveće i poklone. Retko ko se danas seća političkog teksta praznika. Ipak, tema ravnopravnosti žena ostaje aktuelna za mnoge zemlje.

To što se Dan žena slavi beš 8. marta dugujemo Amerikankama. Upravo tog dana 1857. godine je u Nju-Jorku održana prva masovna manifestacija radnica fabrika za šivenje i izradu obuće. One su zahtevale ravnopravnost s muškarcima u plati i trajanju radnog dana. Muškarci su tada radili po 10 sati dnevno, a dame – po 16. Četiri decenije kasnije već su domaćice iz Čikaga izašle na ulice grada i udarajući u prazne šerpe, zahtevale su jednaka politička prava. Međutim, ideja o tome da se ovaj dan obeležava svake godine pripada jednoj od vođa nemačkog proleterijata – Klari Cetkin. Njen poziv su 1910. godine prihvatile žene-saborci iz drugih zemalja. U Rusiju je praznik došao tri godine kasnije. Po odluci OUN zvaničan status „Međunarodnog Dana žena“ 8. mart je dobio 1975. godine. Međutim, i danas predstavnice slabijeg pola u mnogim zemljama imaju mnogo problema. Jako mnogo žena živi u bedi i podvrgava se diskriminaciji. Nije slučajno što zaštita njihovih prava ostaje jedan od prioritetnih zadataka OUN u 21. veku, kaže ambasador Rusije pri UNESKO Eleonora Mitrofanova.

Od preko 700 miliona nepismenih na Zemlji dve trećine čine žene. Od 72 miliona dece, koja ne idu u školu 85 procenata su devojčice. To je strašna cifra. U zemljama s nestabilnom situacijom njima se prosto ne dozvoljava da izađu iz kuće. Ozbiljan problem ostaje nasilje nad ženama, kako u porodici, tako i u toku oružanih sukoba. U zapadnim zemljama i Rusiji problemi su potpuno drugačiji. Samo u 13 od 500 velikih svetskih korporacija predstavnice slabijeg pola su rukovodioci. A među 150 predsednika država žena ima samo sedam.

Ipak, po mišljenju Eleonore Mitrofanove, svet je znatno napredovao na putu ravnopravnosti među polovima. Sve je više zemalja u kojima žene igraju primetnu ulogu u politici. Na primer, danas u tri države Latinske Amerike u kojima je ranije nepodeljeno vladala svest o muškoj nadmoći, takozvani mačizam, na kormilu vlasti stoje dame. U nizu zemalja je određena kvota: najmanje trećina fotelja u parlamentu je određena za predstavnice lepšeg pola. Zamenik port-parola Državne Dume Rusije, olimpijska šampionka Svetlana Žurova je uverena: u Rusiji su i bez olakšica žene sasvim konkurentne na političkoj sceni.

Ne volim kad se govori o tome da je ženama u politici potrebna kvota, inače neće proći. Mislim da sad u Rusiji među predstavnicama lepšeg pola ima mnogo pravih profesionalaca i da muškarci to počinju da cene. Dobro obrazovanje predstavlja realnu mogućnost da one konkurišu s muškarcima. Uzgred rečeno, muškarci-rukovodioci više vole da za svoje zamenike imaju dame – one su savesnije i odgovornije.

U toku vekovne istorije praznika položaj žene u ruskom društvu se mnogo promenio. Mnoge od njih su dokazale da se pojednako dobro kao predstavnici jačeg pola razumeju u politiku i ekonomiju – omiljenom zanimanju muškaraca. Dovoljno je reći da dame danas poseduju trećinu malog i srednjeg biznisa u zemlji. U porodicama u kojima radi dvoje, po statistici, četvrtina žena zarađuje više od muževa. Savremeno društvo traži ženu zbog prirodnih osobina – intuicije, elastičnosti, sposobnosti da izazove poverenje, ističu sociolozi. Istovremeno, ruske dame zasad nisu dovoljno zastupljene na najvišim rukovodećim mestima. Ujedno, po podacima anketa, ima mnogo stanovnika Rusije, koji smatraju da žena može da izađe na kraj i s funkcijama predsednika države. Međutim, to ipak nije u najbližoj perspektivi, smatra Svetlana Žurova.

Poznato je da veći deo elektorata u Rusiji i u svetu čine žene. Na mentalnom nivou lepša polovina čovečanstva i dalje ima potrebu da se osloni na jakog muškarca. Kad dama glasa, ona na dužnosti predsednika države vidi upravo zaštitnika.

Danas će u Rusiji mnoge predstavnice lepšeg pola biti oslobođene kućnih obaveza – šerpama u kuhinji će zveckati uglavnom muškarci. 8. mart je neradni dan ne samo za Ruse, već i za stanovnike mnogih država bivšeg Sovjetskog Saveza, kao i Kine, Makedonije, Mongolije, Nepala, Severne Koreje, nekih afričkih zemalja. Dan žena se obeležava u međunarodnim organizacijama, između ostalog, u OUN. Praznik nije zaboravljen ni u mnogim evropskim zemljama. Na Kubi se 8. mart dočekuje s izložbama i festivalima. U Nemačkoj, domovini Klare Cetkin, ženama se ne čestita. Isto kao i u SAD. Možda zbog toga što su zahtevi koje su Amerikanke nekada postavile ispunjeni i zato što je borba za ravnopravnost krunisana uspehom – šale se ovim povodom same dame. Tim pre što je hit savremenog doba postala borba muškaraca za svoja prava, koja sve više jača u razvijenim zemljama.