SAD: od dugova se ne može pobeći

Poznati američki investitor Voren Bafet predskazuje krah ekonomije SAD. Ovakvu prognozu on je izneo u svojoj godišnjoj poslanici upućenoj akcionarima kompanije Berkshire Hathaway Inc.

Po Bafetovom mišljenju svi razgovori o tome da je recesija završena i da je minula opasnost od nove krize, nemaju nikakve osove. Optimizam ne uliva ni broj nezaposlenih. Iako je on malo smanjen, ali je još daleko od pokazatelja pre krize, istakao je u intervjuu za „Glas Rusije“ zamenik direktora Instituta za SAD i Kanadu Viktor Supjan:

Kriza nije potpuno prevladana, ostaje niz vrlo ozbiljnih problema. Glavni od njih je nezaposlenost. Ona se drži na nivou od 9,4 procenta, što je, naravno, izuzetno visok pokazatelj. Tim pre ako se ima u vidu da je nezaposlenost pre krize iznosila 4,5 procenata. Sad je ona udvostručena i nema znakova da će se situacija u budućnosti popraviti. 

Stvari ne stoje bolje ni s tržištem fondova. Po Bafetovim prognozama, akcije SAD u bliskoj budućnosti očekuje veliki pad. Ključni problem ostaje veliki državni dug. Podsetiću na to da će u najskorije vreme svaki Amerikanac, uključujući i bebe, biti dužan po 50 hiljada dolara. Na kraju opsluživanje državnog duga može predstavljati glavobolju Amerike u budućosti. Govori Viktor Supjan:

Opsluživanje takvog duga, odnosno isplata kamate, već iznosi preko 200 milijardi dolara godišnje. Ako on bude rastao tempom, koji se sad prognozira, samo opsluživanje duga će koštati 700 milijardi dolara.

Ako se doda da će budžetski deficit SAD svake godine takođe iznositi 700 milijardi dolara, jasno je: iz godine u godinu će biti sve teže pronaći novac za opsluživanje duga. Ne treba zaboraviti da se dužničko breme SAD ne ograničava ovim, dodao je Viktor Supjan:

Jer, ne postoji samo državni dug SAD. Postoje veoma veliki dugovi privatnog sektora, ogroman hipotekarski dug. Ukupno, oni mogu odigrati krajnje negativnu ulogu za ekonomiju.

Protiv ekonomije igraju i opštinski dugovi: mnogi gradovi jednostavno nisu u stanju da plaćaju kamatu za obligacije zbog naglog smanjenja prihoda od poreza. Privatni sektori i deoničarski fondovi, koji su glavni vlasnici ovih papira prošle godine su takođe počeli da iznose svoja sredstva. Sudeći po svemu, ova tendencija će se nastaviti. Prognoze finansijera Džordža Soroša o tome da finansijski i budžetski problemi država i opština mogu prouzrokovati 100 velikih defolta nisu mnogo obradovale biznismene i analitičare. Iznos gubitaka, po Sorošovoj računici, iznosiće na milione dolara. Jasno je da ovakva perspektiva nervira investitore.