Evropa – Rusija: oči u oči

„Evropa očima Rusa. Rusija očima Evropljana“ – planirano je da se u ovim granicma razvija muzički festival, koji se otvario u Moskvi 1. marta i koji će se nastaviti tokom godine.

Suština nove manifestacije je u sledećem: od grupe evropskih kompozitora naručuje se „Muzika o Rusiji“, od grupe njihovih ruskih kolega „muzika o evropskim zemljama“, a zatim se sva ova dela u parovima izvode u Moskvi.

„Treba iskoreniti deficit nove muzike u koncerntim salama, a ujedno treba upoznati mlade naraštaje ruskih i evropskih autora,“ tvrdi inicijator projekta Vladimir Tarnopoljski. On nije samo poznati kompozitor, već i predsednik Centra savremene muzike Moskovskog konzervatorijuma, odakle je zapravo i potekla ideja o rusko-evropskom festivalu. Ona je naišla na solidnu podršku kod Evropske Unije, koja je pristala da zajedno s Moskovskim konzervatorijumom finansira godišnji projekata. A to je, sa svoje strane, omogućilo da se za njega angažuje veliki broj učesnika. To su kompozitori iz Fracuske i Velike Britanije, Austrije i Italije, Poljske i Mađarske, Rumunije i Bugarske, Letonije i Rusije. „Nešto ovakvo još nije postojalo!“ sa sigurnošću je u intervjuu za „Glas Rusije“ izjavio naučni saradnik Centra za savremenu muziku kompozitor Fjodor Sofronov.

To je zaista grandiozan poduhvat. I skup. Jer, naručeno je 18 novih partitura: devet s ruske strane i devet od strane zemalja, zastupljenih u projektu. Pritom su to zemlje s kojima su naše kulturne veze u toku poslednjih dvadeset godina praktično bile pokidane. Na primer, šta znamo o savremenoj letonskoj ili bugarskoj, pa čak i o poljskoj muzici, koja se kod nas ranije često mola čuti i koja je bila dobro poznata? Skoro ništa.

Posebna vrednost novog festivala sastoji se u mogućnosti koju pruža 18 kompozitora. „Svako ima ozbiljnu šansu da uđe u nacionalnu kulturu druge zemlje, jer je uslov narudžbine festifala da se delo napiše upravo po motivima strane kulture,“ nastavlja Fjodor Sofronov.

Ovaj zadatak je postavljen od početka – da se stvore izvesni portreti kulture u kontekstu svog sopstvenog muzičkog razmišljanja. Jer bez obzira na to što savremena muzika izgleda kao globalizovana umetnost, svejedno je kompozitor svake konkretne zemlje veran svojoj nacionalnoj školi. Na primer, ruski kompozitor, koji piše muziku „o Rumuniji“ svjedno će pisati rusku muziku, čak i ako to bude na rumunskom materijalu. Ovaj fenomen je odavno poznat. Pre 160 godina ruski klasik Mihail Glinka“ je pisao španske uvertire – „Aragonsku hotu“ i „Sećanje na noć u Madridu“,a pre njega je nemački kompozitor Johan Hase napisao operu o ruskom caru Ivanu Groznom. Međutim, Glinka nije zbog toga prestao da bude ruski kompozitor-romantičar, a Hase nije prestao da bude najveći operski kompozitor nemačkog baroka.

Naravno, najjača strana novog projekta je to što je on pre svega stvaralački, ali istovremeno i izvođački. Muzičari moskovskog orkestra „Studio nove muzike“ a to je glavni kolektiv, koji nosi najveće opterećenje festivala, - moraće ozbiljno da se potrudi nad partiturama. 1. marta on će predstaviti slušaocima prvi, rusko-austrijski par učesnika.