Da li je postojao Mediteranski savez, a sad pakt?

27 zemalja Evropske Unije ima nameru da ove nedelje konačno odobri sankcije protiv libijskog vođe, koje praktično dupliraju OUN. Evropski političari, koji su prvo ravnodušno posmatrali kataklizme u arapskom svetu sad kao da su se prenuli iz sna. Začuli su se glasovi o tome da treba poslati humanitarnu pomoć narodima koji su pobedili u Severnoj Africi. Još jednu u nizu ideja izneo je ministar inostranih poslova Nemačke Gido Vestervele, koji je predložio da se zaključi pakt između Severa i Juga. Temu komentariše analitičar Sergej Guk, pozvani stručnjak – poznati diplomata i istoričar Valentin Falin.

Simptomatično je da se praktično niko na svetu u toku proteklih decenija nije distancirao od Gadafijevog režima. Libijska nafta i prodaja oružja Gadafiju odnosili su prevagu nad svim moralno-političkim rezonima.

Karavani s naoružanjem i vojnom tehnikom, koje „vođa“ Džamahirije danas koristi dolazili su iz Nemačke, Francuske, Velike Britanije. Sad su ove zemlje – vatrene pristalice uvođenja sankcija protiv Gadafija. I vice-kancelara Nemačke Vestervele inicira pakt, koji za cilj ima pomaganje ekonomskog podizanja regiona.

Sve je to divno, samo nije jasno zašto treba umnožavati još jednu birokratsku strukturu? Jer, 2008. godine je osnovan Mediteranski savez sa sličnim zadacima i ciljevima, koje danas gospodin Vestervele kao da štancuje i proizvodi.

Prilikom osnivanja Mediteranskog saveza svoju ulogu je odigrao element egoizma, smatra stučnjak. Odnosno, težnja Juga da na konferenciji dobije prednost čak i u poređenju sa severnim partnerima EU. Reč prepuštamo Valentinu Falinu:

 „Takođe, ovaj egoistični element je u mnogome programirao jalov cvet. Zato što bez sredstava koja mogu da investiraju Nemci, Šveđani, Norvežani i tako dalje, projekat stoji na staklenim nogama.

Što se tiče projekta Sever-Jug, mislim da je ovaj momenat dolivanje ulja na vatru. Međutim, vreli plamen se ne gasi dolivanjem ulja. Nema nikakve nade za rešavanje glavnih problema, tačnije, nezaposlenosti. Većinu učesnika u protestima čini omladina, čiji veliki deo godinama ne može da nađe odgovarajući posao, iako ima visoko ili stručno obrazovanje. Ovakvi projekti su retorički, oni teško da bilo koga mogu da umire. Ako u trećini stanovništva vlada beda, a u nekim zemljama ima 60 odsto bede, ako je nezaposlenost oko 40 procenata, to je ista ona vrsa problema koju nikako ne možemo da rešimo na Severnom Kavkazu“.

Pomenuti Savez mediteranskih zemalja za protekle tri godine praktično ništa nije uradio. U svakom slučaju, za arapske susede. Da, bilo je nekoliko sporazuma s pojedinim državama o slobodnoj trgovini s ciljem pospešivanja izvoza. Plodove su ubirali Evropljani sa svojom proizvodnom visoke tehnologije. A Afrikanci – pa kakvi su oni ovde konkurenti? Južnjaci su mogli da dobiju u izvozu poljoprivrednih proizvoda u Evropu, ali ni tu nisu imali sreće. Ugovori su bili napisani vešto, da ne dozvole Arapima da izvoze sve poljoprivredne proizvode, već samo asortiman po izboru. Što se tiče obećane finansijske pomoći od EU, ona je stvarno pristizala. Istina, praktično u istom obimu kao i pre pojave Saveza. I na adresu lokalnih vlada, a stanovništvo od nje ništa nije videlo.