Milovih 2.400 đetića

Vlada Crne Gore je na poslednjoj sednici donela odluku da se za potrebe Ministarstva odbrane i Vojsku Crne Gore opredele sredstva od cirka 40 miliona evra!
U okviru Ministarstva odbrane Crne Gore, koje ima 374 zaposlena, u kabinetu ministra Bora Vučinića je šestoro ljudi, dok je u Generalštabu zaposleno 105 osoba. Sektor za politiku odbrane ima 45 ljudi, za ljudske resurse i pravne poslove 32, za materijalne resurse 39. U područnim jedinicama po crnogorskim opštinama je 48, a u Službi za stručno-tehničke i pomoćne poslove 45 zaposlenih. Odeljenje za odbrambeno bezbednosne poslove, komunikaciju i kriptozaštitu ima 18 zaposlenih, Odeljenje za inspekcijske poslove i unutrašnju kontrolu 11, a Služba za finansijsko i materijalno poslovanje 23. Ministar odbrane Crne Gore Boro Vučinić izjavio je da bi Vojska Crne Gore trebalo da ima oko 2.400 pripadnika, odnosno 0,39 odsto od ukupne populacije. Od tog broja, trebalo bi da bude 410 oficira, 898 podoficira, 310 civilnih lica i 782 vojnika po ugovoru. Veličina vojske je određena u skladu sa svim opšteprihvaćenim standardima država koje su u NATO i okruženju, i kreće se od 0,4 do jedan odsto od ukupne populacije. U Vojsci trenutno ima 363 oficira, 1.015 podoficira, 248 vojnika po ugovoru i 495 civilnih lica, a od toga je 117 podoficira i 185 civilnih lica ima status viška. Ministar je rekao da Vojska Crne Gore trenutno ima 269 profesionalnih vojnika i da su njihove plate između 230 i 300 evra, kao i da je konkurs za prijem profesionalnih vojnika i dalje otvoren, a da se u poslednja dva meseca prijavilo više od 70 vojnika po ugovoru.

Vojska ima brigade za specijalne operacije, laku pešadijsku brigadu, baze za obuku i podršku, Vazduhoplovnu bazu, Mornaričku bazu, Bataljon za počasti, četu vojne policije, vod za elektronsko izviđanje i vod za vazdušno osmatranje. Jedinice Vojske se, osim u Podgorici, Golubovcima i Danilovgradu, nalaze i u Pljevljima, Kolašinu, Kumboru, Nikšiću i Baru. Od 273 bivše lokacije, za sadašnje potrebe Vojske ostavljeno je 26 objekata, a planirano je dalje smanjivanje njihovog broja.

Mnogi u Crnoj Gori ovih dana s pravom postavljaju pitanje za koju se to vojsku izdvaja pozamašna suma novca, ili, bolje rečeno, ko su ti ljudi koji sede u Generalštabu Vojske, koja bi formacijski trebalo da ima najvišeg oficira u činu brigadnog generala. Ali, Crnogorska vojska ima na svom spisku pozamašan broj generala i viših oficira, dakle neophodno je izdvojiti velika sredstva samo za njihove plate.

Predstavnici crnogorske vlasti u sada već bivšoj SRJ, ne tako davno, kritikovali su budžetska sredstva predviđena za izdržavanje Vojske državne zajednice. Iako je sporazumom bilo predviđeno da Crna Gora za potrebe vojske izdvaja godišnje oko 40 miliona evra, ona ta sredstva nije izdvajala, čineći svesnu opstrukciju u popunjavanju budžeta i stvarajući probleme u izdržavanju vojske.

Načelnik Generalštaba Jovan Lakčević saopštio je da Vojska Crne Gore sada nema tenkove, avione i raketne sisteme, jer je, bezuslovnim prijemom Crne Gore u Partnerstvo za mir i uključivanjem u međunarodne integracije, deo bezbednosti prenet na partnere i saveznike. Crna Gora je, inače, imala 62 tenka, od kojih je 61 uništen rezanjem, a jedan je ostavljen kao muzejski eksponat. Proces rezanja tenkova obavljen je u kasarnama Masline i Nikšić, i trajao je do 22. jula. Tenkovi će biti pretopljeni u Železari Nikšić, a sredstva od prodaje metala biće uplaćena na račun koji je otvorio UNDP za realizaciju ovog programa.
U Crnoj Gori su, posle istupanja iz državne zajednice, ostala ukupno 43 vazduhoplova - 21 avion i 22 helikoptera. Na pisti u Golubovcima bilo je 17 školsko-borbenih aviona „G-4 supergaleb“, četiri školske „utve-75“, pet transportnih helikoptera „mi-8“ i 17 helikoptera gazela opšte namene i u borbenoj, odnosno izviđačkoj varijanti. Zvanična Podgorica je ranije u više navrata saopštila da Vojska Crne Gore neće imati avijaciju, već isključivo helikoptere.

Kako su nedavno javili crnogorski mediji, Aero klubu „Naša krila“ u osnivanju, čiji je vlasnik bivši telohranitelj doskorašnjeg premijera Crne Gore Mila Đukanovića, besplatno su data na trogodišnje korišćenje dva mlazna aviona „G-4 supergaleb“ iz 239. lovačko-bombarderske avijacije eskadrile u Podgorici.

SKUPŠTINA ODLUČUJE O MIROVNIM MISIJAMA

- Prema Predlogu zakona, odluku o učešću predstavnika Vojske Crne Gore u mirovnim misijama donosiće Skupština. Osim specijalnog, vanrednog i redovnog stanja, koje definiše Strategija odbrane, zakon uvodi i ratno stanje, što komparira s praksom zemalja regiona, i u skladu je s dobijenim sugestijama. Strategija odbrane je doneta pre ustava - kazao je Vučinić.