Koliko je ostalo do bazičnog sporazuma Rusije i EU?

U formatu Vlada Rusije – Evropska komisija 23-24. februara biće održani pregovori premijera Vladimira Putina u Briselu. Pres-služba vlade saopštava da će se u okviru radne posete priroritetna pažnja pokloniti novom bazičnom sporazumu Rusija-EU, problematici pridruživanja Rusije STO, važnim projektima trgovinsko-ekonomske i energetske saradnje... Najavljujući događaj, postavili smo nekoliko pitanja ekspetu Glasa Rusije, vodećem saradniku Instituta za Evropu RAN Nikolaju Kavešnikovu.

Kao što se zna, izrada i usaglašavanje dokumenta važnog za obe strane prilično se otegla. Da li je za to bilo razloga?

Pregovori o novom sporazumu između Rusije i EU se vode. I ne može se reći da ih predumišljeno koči neka strana. Ipak postoji čitav niz objektivnih razloga. Značajni deo teksta dokumenta je već usaglašen, ali postoji i niz pitanja, po kojima su stavovi još uvek različiti. Uglavnom su to ekonomska pitanja. Najvažnija od njih leže na površini spadaju u trgovinski deo sporazuma do stupanja Rusije u STO – njih je prilično složeno i dugo objašnjavati. Po logici budućeg sporazuma sa EU režim trgovine će biti izgrađen po shemi STO Plus. Ali kako bi se razmatrala suština tog „plus“ treba imati već gotovu bazu u vidu uslova članstva Rusije u STO. Mada postoji još čitav niz oblasti gde se nastavlja intenzivna razmena mišljenja. Ali proces teče.

Po pitanju viznog režima za građane Rusije u nekim zemljama EU, kao što znamo, označen je određeni progres. Koliko su optimističke perspektive rešavanja datog pitanja sa drugim zemljama?

Pre svega, pomaci postoje od strane Italije i Finske. To su sve pomaci u okviru one slobode manevara koja postoji kod država šengenskog sporazuma. Tačnije za sada je reč o uprošćavanju procedure za izdavanje viza u pojedine zemlje. Da, to se može činiti i potrebno je činiti, takođe i raditi u datom pravcu. Što se tiče perspektiva ukidanja viza, one su prilično maglovite i u roku od dve-tri godine to teško da će se desiti. Postoji čitav niz zemalja koje zaista imaju prilično ozbiljne primedbe protiv ukidanja viza za Rusiju. Ostim toga, postoji čitav spisak zahteva koje EU postavlja Rusiji, kako bi uvođenje bezviznog režima postalo moguće. Ovi zahtevi imaju tehnički karakter, na primer stepen zaštite pasoša, savršenstvo pogranične kontrole i neki drugi momenti. Osnovni deo njih Rusija je već ispunila. Ali postoje i zahtevi mnogo veći, ponekad čak političkog karaktera. Na primer, kvalitet rada organa reda i sudskih organa. Drugim rečima, u tom pogledu raspoložen sam skeptično, zato što priča traje od 2001. godine i plašim se da će trajati još niz godina, primetio je Nikolaj Kavešnikov.

Razume se, naivno je očekivati da će 23-24. februara sva pitanja između EU i Rusije o bazičnom sporazumu biti rešena, ali zato i postoje pregovori, kako bi se korak po korak ukidale sve protivrečnosti i problemi.