Povodom 50-godišnjice leta Jurija Gagarina

12. aprila 2011. godine navršava se 50 godina od leta Jurija Gagarina u kosmos. 12. parila 1961. godine pilotirani kosmički brod prvi put je izašao u orbitu. Desio se događaj koji je preokrenuo čovekovu predstavu o samom sebi i o Vasioni i koji je postao novi reper u osvajanju kosmičkog prostranstva. Prvi let u kosmos – jedan okret oko Zemlje brodom Vostok, izveo je 27-godišnji, do tada nepoznati svojetski vojni pilot, stariji poručnik Jurig Gagarin. Tih 108 minuta oko Zemljine kugle zauvek je ušlo u istoriju, kao i ime Jurija Gagarina, prvog čoveka koji je prevladao zemljinu težu.

Mnogo pre ovog događaja, tačnije 1857. godine, u rjazanskom selu, u porodici šumara, rođen je dečak. On je rastao kao pametno, radoznalo dete podležno utiscima, u čijem je karakteru, samostalnom, upornom i usresređenom, mogao da se nasluti budući istraživač. Upravo njemu bilo je suđeno da postane osnivač teorijske kosmonautike. Mislim da sam bio spoj jake očeve volje sa talentom majke, pisao je o sebi kasnije Konstantin Ciolkovski.

Sinovljeva sklonost ka pronalazaštvu naterala je oca da se zamisli o njegovom daljem obrazovanju. Ciolkovski je imao 16 godina kada su ga poslali u Moskvu da nastavi školovanje. Matematiku, fiziku i astronomiju proučavao je samostalno u biblioteci Rumjancevskog muzeja. Zatim su došli ispiti, položio je vanredno u Rjazanskoj gizmaziji i stekao zvanje učitelja. Pućen je da radi u Kalušku guberniju kao predavač aritmetike i geometrije. 12 godina Ciolkovski je živeo u malom gradiću Borovsk. Tamo se oženi Varvarom Sokolovom, koja je postala njegova verna pomoćnica i majka njegovih sedmoro dece.

Kao učitelj Ciolkovski se stalno bavio naučnim istraživanjima. Već 1883. godine, sa svojih 26 godina, pisao je rad Slobodni prostor, u kojem je izveo važan zaključak o mogućnosti korišćenja mlaznog kretanja radi savladavanja svetskog prostora.

Kosmonautika u prevodu sa grčkog znači umetnost upravljanja brodovima u Vasioni. Skoro čitavog svog života Ciolkovski se bavio pitanjima vazduhoplovstva. Njegov prvi nauči rad na tu temu – Aerostrat metalni, pilotiran bio je objavljen 1892. godine. Iste godine Ciolkovski dobija novo imenovanje i seli se u Kalugu. Predavački posao plaćao se skromno, i niz godina porodica Ciolkovski je mroala da živi u iznajmljenim stanovima, pre nego što je uspela da kupi malu kuću na periferiji.

A 1903. godine u časpoisu Naučni pregled pojavio se prvi članak Ciolkovskog o raketnoj tehnici Istraživanja svetskih prostora mlaznim uređajima. U tom radu naučnik je prvi predložio realni plan kosmičkog leta – projekat tečne raket i obrazložio je teoriju njenog leta. I mada je prvi deo rada prošao neprimetno za široke naučne krugove, drugi deo objavljen 8 godina kasnije izazvao je veliki odjek. Kosmičke ideje Ciolkovskog su postale rasprostranjene.

Ciolkovski nije samo istakao ideju o kroišćenju rakete za kosmičke letove, već je i projektovao raketu za interplanetarne letove 1903. godine. Izveo je formulu nazvanu njegovim imenom, po kojoj je konačna brzina rakete direktno proporcionalna brzini isticanja gasa i prirodnom logaritmu odnosa početne mase rakete i mase rakete posle utroška goriva. 1929. godine razradio je teoriju kretanja višestepenih raketa, koja se primenjuje u savremenoj kosmonautici. Prvi je izradio ideju rakete – veštačkog satelita Zemlje i proučio uslove života i rada njene posade. Smatrao je da vanzemaljske stanice treba da budu baze na putu daljeg prodiranja čoveka u kosmos. Ciolkovski je i autor radova o aerodinamici, filozofiji, razrađiovao je socijalne projekte budućnosti ljudskog društva.

Čitajte moje knjige, pozivao je Ciolkovski: Ja sam mislilac, ne tehničar. Raketa je samo transport: danas jedan, sutra će smisliti drugi. Čitajte moje knjige, toliko je napravljeno otkrića – kako biti srećan i u kosmosu i na Zemlji.

Poverujte, kada bi ljudi pročitali sve radove Ciolkovskog, mnogi bi se zamislili i nad savremenim nivoom života naših ljudi. Čovečanstvo je sada uzelo samo jednu stranu njegovog stvaralaštva – kosmonautiku, kaže rukovodilac Federalne kosmičke agencije Anatolij Perminov.

Radove Ciolkovskog nastavila je grupa entuzijasta raketne tehnike u SSSR. Istraživačke radove vodila je Grupa za proučavanje mlaznog kretanja u Moskvi i Laboratorija za dinamiku gasova u Lenjingradu. 1933. godine na njihovoj bazi bio je formiran Mlazni institut. Njegova istraživanja i ideje potvrđene su čitavom praksom savremene kosmonautike. One se široko koriste prilikom razrade raznih kosmičkih projekata.

Na periferiji Kaluge, nedaleko od reke Oke, stoji kuća Ciolkovskoj u kojoj je on živeo 29 godina. Sada se ovde nalazi muzej oca kosmonautike. Bio je otvoren 1936. godine, godinu dana posle smrti naučnika. Mala jednospratna zgrada sa radnim kabinetom i verandom, gde je bila uređena njegova radionica. Rad muzeja bio je prekinut na jesen 1941. godine, kada su grad okupirali fašisti. U kući su se naselili nemački vojnici. Deo najvrednijih eksponata saradnici muzeja i rođaci uspeli su da spasu, mada je ogroman gubitak bilo uništavanje mnogih memorijalnih predmeta, knjiga, fotografija. Odmah posle oslobađanja Kaluge u muzeju je započeo remont, i ubrzo posetioci su ponovo prešli njegov prag. Izložba je bila popunjena 1957. godine, kada je zemlja proslavljala stogodišnjicu rođenja Ciolkovskog. Na inicijativu nastavljača dela Ciolkovskog – ruskog inženjera Sergeja Koroljova, bila je pripremljena nova ekspedicija sa jedinstvenim eksponatima.

Ime Ciolkovskog nosi i Kaluški Državni muzej istorije kosmonautike – prvi u svetu i najveći u Rusiji muzej za kosmičku tematiku, napravljen 1967. godine uz neposredno učešće Sergeja Koroljova i Jurija Gagarina. Izložbe muzeja, a eksponata ima preko 60 000, odražavaju svu istoriju domaće kosmonautike – od prvog veštačkog satelita Zemlje do savremenih dugotrajnih orbitalnih stanica. U planeratrijumu muzeja održavaju se predavanja uz korišćenje neobičnih vizualnih efekata – ovde se prikazuju programi pod punom kupolom, uz imitaciju prisustva u kosmosu, koji diraju maštu mladih talenata, moguće budućih astronauta i naučnika.

U Knjizi počasnih posetilaca je zapis Jurija Gagarina, koji je posetio Kalugu ubrzo posle povrataka sa kosmičkog leta: Sa velikim utiskom boravio sam u kući gde je živeo i radio Konstantin Eduardovič. Srećan sam što mi je prvom pošlo za rukom da ostvarim san Ciolkovskog, da završim trud mnogih hiljada ljudi koji su pripremali prvi let čoveka u kosmos.

Ciolkovski je umro u 78. godini. Ali sračunao je svoj životni program do 108. godine, potšo je znao da će se tada ispuniti ono čemu je posvetio čitav svoj život. 108 godina Ciolkovski je trebalo da napuni 1965. godine. U martu 65. godine kosmonaut Aleksej Leonov je izašao u otvoreni kosmos.

Čovek je izašao u kosmički prostor, ponavljale su sve radio stanice sveta. Moguće da će upravo ovaj dan ući u istoriju kao početak naseljavanja čovečanstva u Vasioni.