Gasprom i EU spremaju „putnu kartu“

Najveća ruska kompanija „Gasprom“ zajedno s Evropskom Unijom priprema „putnu kartu“ za razvoj partnerstva do 2050. godine, izjavio je predsednik koncerna Aleksej Miler. On je uveren da je bilateralna saradnja na obostranu korist moguća samo na osnovu dugoročnih ugovora. Ova tema će biti jedna od glavnih na samitu Rusija-EU ove nedelje.

Gasprom ne prestaje s pokušajima da pronađe zajednički jezik s vlastima Evropske Unije. Bez obzira na aktivno suprotstavljanje, a ponekad i otvorenu sabotažu ruskih projekata u Starom svetu, Gasprom se nada da će uveriti partnere u EU u potrebu za dugoročnim partnerstvom. I još jedan dokaz za to jesu sadašnji događaji na Bliskom Istoku i u zemljama Severne Afrike. Zbog pretnje da će doći do prekida u proizvodnji i isporukama na tržište nafte i gasa berzanske cene su se vinule u nebo. U vezi s tim EU treba ponovo da razmotri svoju politiku u oblasti bezbednosti isporuka, smatra Aleksej Miler.

Mislim da pitanja, koja se tiču pouzdanosti i bezbednosti isporuka ugljenvodonika u EU zbog poznatih događaja na Bliskom Istoku i u Africi, moraju biti razmotrena i analizirana mnogo kritičnije nego što je to bilo do sada.

Gasprom je spreman da potpiše s vlastima Evropske Unije „putnu kartu“ – osnovni dokument o bilateralnim odnosima u oblasti gasa. On će omogućiti ruskom koncernu da pravi dugoročne investicione i proizvodne planove, a stanovnicima Starog sveta garantuje stabilnu isporuku gasa pod transparentnim uslovima na obostranu korist. Ovo mišljenje je u intervjuu za „Glas Rusije“ izrazio generalni direktor Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost Konstantin Simonov.

Proces izrade „putne karte“ jeste pokušaj da se shvati da u dugoročnoj perspektivi i mi imamo koristi od Evrope i Evropa ima koristi od nas kao pouzdanog isporučioca. Polazeći od toga, treba da sednemo i da pokušamo da približimo naše pozicije. Zato što je situacija u poslednje dve godine apsolutno nenormalna, jer se politika meša u dobro razrađen biznis, dovodeći u pitanje energetsku bezbednost Evrope. Evropska zajednica treba da garantuje određeni obim potražnje ruskog gasa u perspektivi ne za sledeće dve-tri godine, već 15-20. A Rusija treba da garantuje da će proizvesti tu količinu gasa.

Međutim, na putu potpisivanja „putne karte“ između Moskve i Brisela nalazi se kamen spoticanja pod nazivom „Treći energetski paket“. Ovaj dokument predviđa potpunu liberalizaciju tržišta gasa i električne energije u EU. A da budemo precizniji, direktno zabranjuje Gaspromu da poseduje gasovode, kojima on sam transportuje ugljevodonike u Evropu. Pritom je Brisel, primoravajući ruski koncern da poštuje uslove paketa, načinio izuzetak za projekat „Nabuko“, koji lobira EU. Rusija ovo naziva politikom dvostrukog standarda. Gasprom računa da će izgladiti problem i izdejstvovati poseban status za projekat „Južni tok“, kojim će se ruski gas po dnu Crnog mora dostavljati u zemlje Južne Evrope. Na spisku učesnika u projektu u najbliže vreme se, po Milerovim rečima, mogu pojaviti novi učesnici. Svoju zainteresovanost za „Južni tok“ izrazili su i francuski EdF i nemački Wintershall.