Rusija ima ključ za rešavanje problema cigana

Prema poslednjim informacijama iz Praga, šefovi lokalnih vlasti nekoliko manjih gradova su zatražili dopunska punomoćja u rešavanju konfliktnih situacija s ciganskim stanovništvom.  Oni bi hteli da imaju pravo, naprimer, da uskrate isplate kršiteljima zakona ili čak ih ekstradirati s teritorije njihovog nadleštva.  Do skandala je došlo u gradiću Novi Bidžov. Zbog niza pravnih kršenja od strane Cigana mesni starešina je pozvao da se svrši sa slatkim životom koji, prema njegovom mišlenju, vode Cigani. Reč je o socijalnim isplatama ciganskim porodicama sa više dece, drugim oblicima socijalne podrške Cigana radi njihove adaptacije u društvu. Ne braneći zločince i one, koji krše zakone (razumljivo je da ih ima i u ciganskoj sredini)  promislimo: da li je tako sladak ciganski život u Evropi, u Češkoj i uporedimo sa situacijom u Rusiji. Evo mišlenja autoritativnog eksperta, potpredsednika Međunarodnog saveza Cigana, doktora istorijskih nauka, Ciganke poreklom Nadežde Demetr.

Nažalost, stereotipi odnosa prema Ciganima postoje,  zajedno s njima kruže svetom, ma kuda moji sunarodnici krenu. U Češkoj je jako anticigansko raspoloženje. Nije ono nastalo danas. S njim je pokušavao da se bori predsednik Vaclav Havel. On je demonstrativno dolazio na  festivale ciganske umetnosti, podržavao društvene ciganske organizacije. Sve sam to videla početkom 1990-ih godina, kada sam  bila u Pragu šef lista Ciganska nedelja. Na međunarodnom nivou – u Savetu Evrope, na svetskom forumu Cigana u Strasburu – učestvovala sam u razmatranju položaja čeških Cigara, s njima se dešavalo nešto nemoguće. Bila su ubistva ciganske dece, napadi na kuće, pokušaji masovne sterilizacije Ciganki, najzad,  izgradnja zida u Ušću nad Labom, koja je praktično stvorila geto, a o kojoj su vođene bučne diskusije.

Prošlo je mnogo vremena. Češka je ušla u EU, ona učestvuje u programu Decenija integracije Cigana: 2005.-2015., finansira programe podrške  ciganske dijaspore. Na Karlovom univerzitetu ima katedra romanologije, gde uče jezik, istoriju, kulturu Cigana.  Stasala je generacija ciganskih pravnika, stvaralačke inteligencije. Često se održavaju izložbe ciganskih umetnika, održavaju se muzički festivali, koncerti. Međutim, raspoloženje se ne menja. Zato što sude ne po onom tankom sloju obrazovanih Cigana, već prema osnovnoj masi, koja životari, jer ustvari nema jednaka prava za dobijanje stana, obrazovanje i zdravstvenu zaštitu, - kaže Nadežda Demetr.

Postoje Cigani koji se ne sećaju ko su. On žive u uslovima užasne antisanitarije, bez struje, gasa, vode, minimalnog konfora. Njihov standard je veoma nizak. Zašto? Oni nisu konkurentni na tržištu rada. Mnogo sam razmišljala i došla do zaključka: obrazovanje i prosveta su jedine mere, sposobne da reše probleme Cigana! Međutim,  kako da se to ostvari u Francuskoj, Engleskoj, Švedskoj, Norveškoj, Finskoj gde Cigani sve do sada žive kao nomadi? Znate, u sovjetsko doba je bio i surovi zakon sa presudom od  5 godina zatvora za nomadski način života. Cigani su bili primorani da žive stalno nastanjeni. Vlasti su pazile da bi njihova deca dobijala obavezno osmogodišnje obrazovanje. Svakako, nisam pristalica sovjetskih metoda! Međutim, činjinice su tu. Ciganska sela (često veoma bogata) po čitavoj zemlji su susedi ruskih sela. Kod nas, hvala Bogu, nema rasizma prema Ciganima…

A ciganska umetnost! Ona se bukvalno isprepliće s ruskom. Koliko se kompozitora i pisaca obraćalo ciganskoj temi. Naprimer, poznato je da je Puškinova pesma Cigani uticala i na stvaralaštvo Prospera Merimea.  Tako se formirala atmosfera tolerantnosti Rusa i Cigana. Ona je i danas sačuvana, mada, svakako, ne likvidira automatski visoki nivo kriminala u ciganskoj sredini, narkotrafik, lopovluk. Međutim, bezuslovno, stvara osnovu za rešavanje problema.

Nadežda Demetr je podsetila na snimljen u sovjetsko doba film Ciganin s privlačnim likom glavnog junaka. Prema njenom mišlenju, umetnost  je ponekad sposobna da učini više dobroga nego svi državni programi sa velikim troškovima. Tim pre, represalije prema Ciganima, na koje  su se usmerile  mesne vlasti u Češkoj.