Balkanske igre Ban Ki Muna

U najskorije vreme ima nameru da krene na Balkan generalni sekretar OUN Ban Ki Mun. On je to izjavio u toku susreta u Njujorku sa članom kolektivnog Predsedništva Bosne i Hercegovine Bakirom Izetbegovićem. Ova bivša jugoslovenska republika danas je nestalni član Saveta bezbednosti OUN. Sam Ban Ki Mun nije želeo da daje bilo kakav komentar, ali vlasti Sarajeva saopštavaju sledeće: „Generalni sekretar je istakao, da je stabilnost u našem regionu od ključnog značaja za međunarodni mir i bezbednost i izrazio spremnost da u skorije vreme poseti našu zemlju i region, kako bi pružio podršku procesu pomirenja, integracije i jačanja regionalne saradnje. Osim toga, Ban Ki Mun je visoko ocenio predsedavanje Bosne i Hercegovine u Savetu bezbednosti OUN u januaru ove godine, označivši ga „uspešnim“. Pri tom ni u njujorškom štabu OUN, ni u Sarajevu, ne žure da konkretizuju termin predstojeće posete Balkanu generalnog sekretara OUN, navodeći jedino da će do posete doći „uskoro“. Imajući u vidu da je za 16. februar zakazano razmatranje izveštaja Ban Ki Muna o Kosovu pred članovima Saveta bezbednosti OUN – do navedene posete najverovatnije će doći nakon toga.

Planovi generalnog sekretara OUN da pruži „podršku procesu pomirenja, integracije i jačanja regionalne saradnje“ zapravo je lep povod da se zamislimo nad stvarnom ulogom Ujedinjenih nacija u datom regionu. A ona se tokom poslednjih godina konstantno smanjuje, tako da je u sadašnjem trenutku poprimila čisto nominalni karakter. Sve osnovne mere u vezi problema balkanskog sređivanja sada se sprovode pod okriljem Evropske unije, NATO ili Saveta Evrope, bilo da je reč o razmatranju socijalno-ekonomskih i međuetničkih problema, ili pak o istrazi zločina na Kosovu. Kao očigledni primer mogu poslužiti redovni samiti EU-Balkan, koji su se tokom poslednjih godina transformisali u jedinstveni međunarodni forum sličnog nivoa, koji razmatra balkanske probleme. Učešće u njegovoj organizaciji i održavanju OUN obično se svodi na razmatranje statusa delegacije Kosova. Ali čak i u vezi sa tim pitanjem stav ounovskih predstavnika nije uvek principijelan, niti odgovara duhu i slovu rezolucije Saveta bezbednbosti OUN broj 1244 od 10. juna 1999. godine, kojim se zabranjuje samostalno učešće predstavnika Prištine na sličnim forumima.

Upravo je na Kosovu, a takođe u samoj Bosni i Hercegovini, slabljenje pozicija OUN naročito primetno. U Sarajevu ključna ovlašćenja ima Visoki predstavnik međunarodne zajednice. Danas se na toj funkciji nalazi austrijski diplomata Valentin Icko. Upravo on ovih dana vodi pregovore sa ključnim liderima lokalnih zajednica, kako bi ih ubedio u stvaranje radno sposobnih organa vlasti. Delatnost aparata Visokog predstavnika odavno izaziva kritike od strane kako bosanskih Srba, tako i muslimana, koji ga optužuju (sa raznih pozicija) za destruktivno mešanje u unutardržavne poslove. Međutim, idikativno je da ta pitanja prolaze mimo pažnje OUN, s obzirom da formalnu kontrolu rada međunarodnog koordinatora ne vrše ounovski organi, već međunarodni Savet za implementaciju Dejtonskog mirovnog sporazuma, u kome odlučujuća uloga pripada zemljama – članicama NATO i EU.

Upravo to i daje osnov mnogim međunarodnim ekspertima da ono što se događa u Bosni i Hercegovini karakterišu kao „glavni međunarodni eksperiment političkog inženjeringa“ (1). Neki se zalažu za još rigidnija rešenja, nazivajući bivšu jugoslovensku republiku „svetskom prestonicom intervencionizma“ (2). Broj „inostranih graditelja nacije“, koji se nalaze samo u Sarajevu, premašuje 10 hiljada, a još najmanje njih 40 hiljada „rasejano je po teritoriji Bosne“ (3).

OUN je „stavljena izvan zagrada“ i procesa postepenog zatvaranja rada Visokog predstavnika. Stvar je u tome što njega treba da zameni biro Evropske unije u Sarajevu, koji će takođe imati veoma široka ovlašćenja. To je krajem januara ove godine potvrdio ministar inostranih poslova Švadske Karl Bilt, koji je izjavio da je reč o „postepenoj zameni“ predstavništvom EU funkcija aparata Visokog predstavnika. Odgovarajući mehanizam će se razmatrati 21. februara na nivou šefova diplomatskih resora država-članica Evropske unije, tojest, opet bez učešća OUN.

Što se Kosova tiče, Evropska unija je tamo u toku poslednje dve godine već u svojim rukama koncentrisala osnovna ovlašćenja. Civilno-policijska misija EU u Prištini rešava sva pitanja – uključujući formiranje organa vlasti, pa čak i istragu o zločinima kosovskih separatista. A i ranije te zločine nije istraživala OUN, niti pak Haški tribunal, već specijalni izvestilac Saveta Evrope Dik Marti. Što se tiče šefa Misije OUN za pitanja privremene administracije na Kosovu Lamberta Zanijera, njegova ocena rada PSSE, kojom pokušava da se prolije svetlost na monstruozne zločine, dostojna je samo čuđenja. U nedavnom intervjuu lokalnim medijima Zanijer je izjavio, da je reč samo „o nekim pretpostavkama, koje se odnose na prošlost“. Šef Misije OUN je obećao, da će njegov resor „podržati sve korake koje o datom pravcu čini civilno-policijska misija EU na Kosovu“ i dodao, da je „politika OUN, zapravo, nezavisnost pravosuđa“ (4). I to je cela reakcija na razobličavanja koja su već izazvala efekat eksplodirale bombe u evropskim prestonicama! Uz to, upravo sa aspekta nezavisnosti pravosuđa nastaju i najveće sumnje u sposobnosti i želju EU da istraži antisrpske zločine na Kosovu.

Praktično to isto ponavlja i lično Ban Ki Mun u svom izveštaju o situaciji na Kosovu, koji će se razmatrati u Savetu bezbednosti OUN 16. februara. U dokumentu se naglašava spremnost Misije OUN u Prištini da „podrži istragu u vezi sa trgovinom ljudskim organima na Kosovu“. Objavljeni insert iz izveštaja prištinski albanskojezički list „Zeri“ naslovioje karakterističnim naslovom: „Ban Ki Mun ponovo vraća u igru Misiju OUN na Kosovo“ (5). Zaista, slični nenametnuti „povratak“ u svojstvu asistenta misije EU ne može a da ne imponuje kosovsko-albanskoj strani. Međutim, ako se misije OUN na Balkanu faktički samoisključuju od rešavanja najakutnijih problema, može li se očekivati od te organizacije da da realni doprinos „procesu pomirenja“? Poznato je da je u toku 2006-2007. godine upravo OUN igrala glavnu ulogu u organizovanju međunarodnih pregovora o statusu Kosova. Sada se stiče utisak da OUN teži da balkanske probleme svali na pleća OEBS, Saveta Evrope, EU i NATO, ograniučavajući se jedino na uopštene pozive na saradnju.

I još jedan momenat, koji nije od malog značaja. Tokom poslednjih godina OUN daje politički kišobran mnogobrojnim međunarodnim nevladinim humanitarnim organizacijama, koje u regionu rešavaju zadatke koji nemaju ničeg zajedničkog ni sa uspostavljanjem mira, niti sa osiguranjem čovekovih prava. Ujedinjene nacije ne samo da odobravaju delatnost tih institucija, tipa Fonda Sorosa, „Međunarodne krizne grupe“, MPRI, „Fridom haus“, „Dajnkorp“ i mnogih drugih, nego faktički obavezuju sve zemlje-članice OUN da im pružaju svestranu pomoć. U rezultatu na Balkanu „uloga međunarodnih organizacija i dalje nezadrživo raste“, pa i na račun analognog po dinamici pada uloge i autoriteta OUN (6).

_____________________________________________

Napomene:
 

[1] Chandler D. Bosnia: Faking Democracy After Dayton. London – Sterling, 2000. P.2.
 

[2] Jenkins S. Ulster of the Balkans: British Troops have been sent on a Mission Impossible in Bosnia // The Times. 1997. 17 Dec.
 

[3] King N. Jr. “Suits” such as Mr Klein push for an Anthem or a New Flag // The Wall Street Journal. 1998. 26 Aug.
 

[4] https://www.unmikonline.org/radio/INTERVIEW%20TRANSCRIPT.doc
 

[5] Zëri , 08.02.2011
 

[6] Chandler D. Bosnia...P.2.
 

Petar Ahmedovič ISKENDEROV - stariji naučni saradnik Instituta slavistike RAN, magistar istorijskih nauka, međunarodni komentator radiostanice «Glas Rusije»