Karl Neselrode: ministar i puding

Sin Nemca i Jevrejke, Karl Neselrode rođen je 1780. godine u Lisabonu na engleskom brodu. A postao je kancelar i ministar inostranih poslova Ruske Imperije. Ruskom diplomatijom grof Neselrode rukovodio je 40 godina – pri tome on je bio protestant do kraja života i nikada nije naučio pravilno da govori ruski. Mišljenja o spoljnopolitičkim uspesima grofa Neselrodea mogu biti najrazličitija. Mnogi smatraju da je u mnogome upravo njegova politika dovela Rusiju do Krimskog rata. Ali njegov doprinos gastronomskoj istoriji neosporan je. Mnoga jela 19. veka nosila su ime Karla Vasiljeviča Neselrodea: supa Neselrodea od repe, puding Neselrodea od kestena, sufle Neselrodea od ptice galinaga.

Zaista, 1812. godine položaj Neselrodea pri dvoru bio je ojačan ženidbom ćerkom uglednog ministra finansija Grujeva – drugog poznatog gurmana, u čiju čast je nazvana čuvena grujevska kaša.

Prost narod izvrtao je grofovo prezime Neselrode, neobično za rusko uho, nazivajući ga „Kiselj vrode“ – čak u tome je bio kulinarski odjek, jer „kiselj“ je gusti nacionalni ruski napitak.

Prvi sekretar francuske ambasade grof Rejzet boravio je kod ministra Neselrodea 1852. godine na velikom zvaničnom ručku. Sećao se da je prefinjeni ručak bio odlično serviran. Sam Neselrode, po svedočenju francuskog diplomate, bio je vrlo suzdržan, mada je voleo dobro da pojede. Pre ručka, koji je uvek bio vrlo istančan, ništa nije jeo, samo je pio ujutru i u tri sata po podne čašicu malage sa biskvitom. Sam je naručivao sebi ručak i znao je od čega se pravi svako jelo. Jednom na ručku kod danskog ambasadora Neselrode je obratio pažnju na pire od divljači i odmah je zapisao olovkom u svoj notes način njegovog pripremanja. Ovaj recept bio je poslat njegovom kuvaru, koji je čuvao kao dragocenost ovaj zanimljivi autograf.

Najpoznatije jelo nazvano u čast ruskog ministra inostranih poslova je puding Neselrodea, koji predstavlja desert od kesten-pirea sa kremom, ukrašenim voćem u glazuri. Deset je smislio njegov kuvar Mui.

Iskusni kuvari koji su radili kod Neselrodea bili su čuveni u čitavoj Rusiji. Skoro sve prestoničko plemstvo vodilo je svoje kuvare u kihinju Neselrodea, plaćajući za učenje basnoslovan novac njegovom kuvaru. Jednom se na toj osnovi desio zanimljiv slučaj.

Glavni kuvar kod grofa Neselrodea je postao, zamenivši francuske kuvare, bivši učenik njegove kuhinje Aleksej, kmet kneza Alekseja Vasiljjeviča Dolgorukova. Knez Dolgorukov koji je ručao kod grofa Neselrodea tako je bio oduševljen gurjevskom kašom, da je poželeo da grofovski kuvar poduči njegovog francuskog kuvara i zamolio je da mu se sutra pošalje taj umetnik. Kakvo je bilo čuđenje kneza kada je u kuvaru pozvanom za obuku Francuza u pripremanju grujevske kaše prepoznao svog kmeta Aljošku, koga je zaboravio u kuhinji kod Neselrodea. Knez je odmah oterao francuskog kuvara i uzeo sebi kao šefa kuhinje tog alekseja, odredivši mu isto tako visoku platu koju je kod njega primao Francuz. Ali od tada grof Neselrode i knez Dolgorukov nisu bili veliki prijatelji – između njih postojao je kamen spoticanja koji se zvao kuvar Aleksej.