Mladić ometa Srbiju da uđe u EU

U februaru u Beograd treba da dođe glavni tužilac MTBJ Serž Bramerc, pošto će u junu Evropskoj komisiji prezentovati novi izveštaj o tome, kako Srbija ispunjava zahteve Evrope u pogledu saradnje sa Tribunalom. Od toga će zavisiti hoće li ili neće Srbiji udeliti status kandidata za Evropsku uniju. U Beogradu su vlasti veoma zabrinute, jer nemaju čime da obraduju gosta: nikakvih tragova o generalu Ratku Mladiću i Goranu Hadžiću odavno već ne uspevaju da otkriju. Begradskoj policiji pomagali su čak i „Džejms bondovi“ i drugi čuveni „agenti 007“, ali ni njihovi pokušaji na Balkanu nisu urodili plodom.

U tako „teškim“ uslovima policiji ostaje samo jedno – da imitira svoju aktivnost. A ta se aktivnost već više meseci svodi samo na jedno – na maltretiranje porodice generala Mladića – njegove supruge Bose, sina Darka, snahe Biljane i unuka Anastasije i Stefana. Porodici je ograničen odlazak iz Srbije – prošle godine crnogorska policija im je na zahtev srpske policije uskratila da odmor provedu na crnogorskom primorju, a i proterala ih je iz zemlje. Rodbinu supruge generala Mladića vratili su sa makedonsko-srpske granice, ne dozvolivši joj da ode u posetu Mladićima u Beograd. Darku nisu zabranili da putuje u Moskvu, ali su ga detaljno pretresli na granici prilikom povratka, pokušavajući da proneđu bilo kakav moskovski trag generala.

Specijalni tim, koji je formiran za hvatanje generala, sprovodi bučne akcije - rasteruje okupljene na prezentaciji knjige novinarke Ljiljane Bulatović po celoj Srbiji, stalno povećava sumu koju su spremni da isplate izdajniku koji saopšti mesto boravka Mladića, telefoniraju ili obilaze sve Darkove poznanike ili kolege, kako bi im zabranili da sarađuju sa sinom generala (Darko poseduje malu kompjutersku firmu). Kako bi prihode porodice srezeli na nulu, niz meseci oko Darkove firme stajao je policijski automobil i službena lica u njemu su proveravala dokumenta svih koji dolaze i odlaze iz firme (a posle takve porovere teško se ko usuđuje da ponovo dođe). Policija je primitivno računala da će se general, kada sazna za izrugivanje nad njagovim najbližim, predati „pravosuđu“. Kada su progonitelji shvatili da je Darko čvrst i pošten momak, oni su pribegli neformalnom razgovoru sa njegovom suprugom. Biljani su predložili da se razvede sa mužem, a kada je ona to odbila, zapretili su joj: „Sada vi sami snosite odgovornost za svoj život i život vaše dece“. Ubrzlo je Biljana otpuštena s posla iz firme „Telekom“ po nalogu „odozgo“, baz objašnjenja razloga i bez mogućnosti da nađe drugi posao.

Srbsko pravosuđe je pokušavalo da pronađe trag ganarala preko ljudi koji su, tobože, mogli pomagati Mladiću da se krije. Među njima su general Aca Tomić, Branislav Puhalo, Dragan Živanović, Ljubiša Vuković, Branislav Ivanović. Ne navodimo one koje su samo saslušavali! 2006. godine u Beogradu su uhapšena jedanaestorica ljudi, takozvanih čuvara generala, koji su tobože pomagali Mladiću da se krije – Ljiljanu Vasković i njeno dvoje dece, Stanka Ristića i njegovog sina, Borisa Ivanovića, Marka Lugonju, Ratka Vučetića, Sašu Bodnjara, Blagoja Govedaricu i Jovana Đoga. Skrenula bih vam pažnju na to, da su bila uhapšena i deca kao oblik pritiska na roditelje, da su se deca nalazila u tamnici tokom svih tih godina. Glavnim organizatorom obezbeđenja smatrali su pukovnika Jovana Đoga, koji, na žalost, nije doživeo okončanje procesa – bio je veseo, filozofirao je, pevao pesme i čitao stihove čak i u sudnici. Sve te ljude su optuživali da su u Beogradu iznajmljivali stanove i pomagali Mladiću da se krije od policije. Ali nikakvih dokaza o njihovoj delatnosti sud nije mogao da prikupi. U decembru 2010. godine svi su oni pušteni na slobodu zbog nedostatka dokaza krivice.

Tragali su za generalom i u inostranstvu. U Keniji su čak uhapsili Hrvata Igora Majaškog, za koga su pomislili da je general Mladić.

Ali glavni metod delatnosti policije su pretresi. Scenarij je jedan. Naoružana do zuba uniformisana lica u maskama upadaju, po pravilu, rano izjutra, kada porodica spava, ne fermajući čak ni za to, što se u kući mogu nalaziti deca. U Bosni su generala tražili kod njegove sestre Radinke, u Bogradu kod novinarke Ljiljane Bulatović, u novembru prošle godine – u etnografskom selu „Bajka“ oko Aranđelovca“ i u istoimenom restoranu u Beogradu. U maju 2007. godine policija je pretresla vojni objekat na Deligradskoj ulici, jer je dobila informaciju da se tamo krije Ratko Mladić. U oktobru iste godine policija je pretresla kasarnu u Beloj Crkvi, a 2008. godine pogone fabrike „Vujić-Valjevo“, kao i druge objekte, kuće i stanove.

Kuću supruge generala pretresali su u više navrata, počev od 1996. godine.

U ponedeljak 31. jnuara 2011. godine u 7.30 izjutra policija je pozvonila u Darkov stan, u vreme dok su još svi spavali. Dopustili su da se deca spreme za školu, a pretres je nastavljen. On je trajao do 13 sati. Ništa nije nađeno, ništa nije uzeto osim jednog diska sa dečjeg kompjutera. Ovog puta čak ni novac nisu uzeli, iako je u novčaniku domaćina bilo 300 evra. Za razliku od prošlog pretresa, kada je iz kuće bez spacijalne dozvole odneto 14 hiljada evra. U policiji se ta akcija kvalifiukuje kao „preseći novčane kanale za pomoć zločincu“. Uzgred rečeno, prema srbskim zakonima, pare je policija dužna da vrati kroz tri meseca. Ali je prošla već godina, a pare nisu vraćene. To je u najmanju ruku ružno. Kao što je ružno ispalo i sa generalovim dnevnicima. Njih su uzeli iz ženine kuće, a porodici nisu vratili čak ni kopije, pravdajući to neophodnošću da se sveske predaju Haškom tribunalu. Međutim, vrlo brzo su dnevnici objavljivani u srbskim listovima i česopisima. I neka me neko ubedi da ih policija nije prodala novinarima! A radi se o svojini porodice, i bez njene dozvole ni jedno štampano izdanje nema pravo da objavljuje dnevnike.

Informacija o pretresu smesta se pojavila u mnogim srbskim medijima – čitajte, gospodine Bramerc, mi smo na pravilnom putu, ne damo mira porodici, i uskoro ćemo natrapati na trag generala. Najvažnije je da napišete o našim naporima u svom izveštaju, nasmešite se kako bi smo shvatili da smo vam ugodili.

Ali su svi napori policije uzaludni: nije pronađen ni jedan trag, niti makar naznaka gde bi mogao da se krije general. Hrabro su se držali takozvani saučesnici, oni, koji su pomagali generalu da se krije, verni su ostali mnogi prijatelji i saborci (generali koji su ratovali zajedno sa Mladićem, nedavno su počeli objavljivati svoje memoare), homogenizovala se i nije uzdrhtala njegova porodica, iako joj je težak život. A to je glavno u teškim i nestabilnim političkim uslovima sadašnje Srbije, kada se vlast brzo menja po naređenju Zapada, kada ministri i policijski činovi postaju neugodni za jednu noć, kada Srbija nije samostalna u izboru sopstvene sudbine, kada predaje sve i vsja okolo, sve do svoje teritorije, kada su čast i dostojanstvo postali zastareli pojmovi. I ako se niko nije polakomio na milione, koji se nude za glavu generla, to znači da ima nade da duh Srbije nije slomljen, da će se Srbija preporoditi. I jedan od simbola srpske slave ostaće general Ratko Mladić.

Specijalno za Fond strateške kulture, Moskva

____________________________________

J.J.Guskova - d.i.n., rukovodilacCentra za proučavanje savremene balkanske krize u Institutu slavistike Ruske akademije nauka.