UN i Balkan: plišani razvod

Generalni sekretar UN Ban Ki Mun namerava uskoro da poseti Balkan, kako bi pružio podršku procesu pomirenja, integracije i jačanja regionalne saradnje. Ovo je on izjavio u toku sastanka u Njujorku sa članom Prezidijuma Bosne i Hercegovine Bakirom Izetbegovićem. Temu nastavlja naš komentator Petar Iskenderov.

Ni UN, ni Sarajevo ne žure da konkretizuju rokove predstojeće posete Balakanu generalnog sekretara UN, ukazujući tek da će do posete doći uskoro. Ovakva uvijenost nije slučajna. Radi se o tome što je uloga UN u regionu značajno smanjena. Sve osnovne akcije o problemima balkanskog regulisanja odvijaju se sada pod okriljem EU, NATO-a ili Saveta Evrope – bilo da je to razmatranje međuetničkih problema ili istraga zločina na Kosovu.

Upravo na Kosovu, kao i u samoj Bosni i Hercegovini, slabljenje pozicije UN posebno je primetno. U Sarajevu ključna ovlašćenja ima Visoki predstavnik međunarodne zajednice, austrijski diplomata Valentin Incko. Upravo on ovih dana pregovara sa ključnim liderima lokalnih zajednica, kako bi ih ubedio da formiraju radno sposobne organe vlasti. Što se tiče Kosova, tamo je osnovne poluge uticaja koncentrisala u svojim rukama EU. Civilno-policijska misija EU rešava u Prištini sva pitanja – uključujući formiranje organa vlasti i čak istragu zločina kosovskih separatista. Pa i same ove zločine nisu istraživale UN, čak ni Haški tribunal, već specijalni izvestilac SE Dik Marti. Što se tiče šefa Misije UN na Kosovu, Italijana Lamberta Zaniera, njegova ocena delovanja Parlamentarne skupštine SE, koja pokušava da osvetli čudovišne zločine, dostojna je divljenja. U nedavnom intervjuu lokalnim medijima Zanier je izjavio da je reč samo o nekim pretpostavkama koje se tiču prošlosti. I to je čitava reakcija na razobličenja koja su već proizvela efekat bombe u evropskim prestonicama! Ako se misija UN na Balkanu sama drži po strani od najakutnijih problema, može li se odekivati od ove organizacije realni doprinos procesu pomirenja?

Međutim, još 2007. godine upravo UN su igrale glavnu ulogu u organizaciji međunarodnih pregovora o statusu Kosova. Tada nije pošlo za rukom da se nađe rešenje, mada to ne daje UN osnove da se distanciraju od datog pitanja – istakao je u razgovoru za Glas Rusije ekspert Insituta za slavistiku RAN Aleksandar Karasev.

Sporazum se može postići uvek. On bi pomogao da se u pojedinoj meri sagleda situacija na Kosovu. A tako je pitanje saterano u novi ćorsokak. Sam Ban Ki Mun na zasedanjima SB UN za Kosovo svaki put izjavljuje o neutralnom statusu svoje organizacije. To podstiče separatiste na dalja jednostrana dejstva. Autoritet nije dodala UN ni odluka Međunarodnog suda. Jer ovaj organ je priznao da deklaracija o nezavisnosti Kosova ne protivreči međunaordnom pravu, ali je istovremeno odbio da daje pravnu ocenu dejstvima drugih država. Stiče se utisak da UN teže da prebace balkanske probleme na pleća OEBS-a, SE, EU, NATO-a, ograničavajući se samo najopštijim pozivima za saradnju.

Ostaje da se nadamo da generalni sekretar UN neće prirediti svoju balkansku turniju povodom trogodišnjice proglašenja nezavisnosti pokrajine od Srbije, koja se na Kosovu obeležava 17. februara. To bi bilo, kako se kaže, previše...