Diplomate specijalne namene

Čime nahraniti putnika, koji biciklom obilazi celu Afriku? Kako se najlakše može stići do Moskve od Urugvaja, ako čovek nema novca u džepu? Gde je najbolje da sleti ako leti zmajem kroz džunglu? I šta da se radi ako ajkule napadnu novinare? Odgovore na ova i druga pitanja imaju ruske diplomate, koje već 10. put obeležavaju svoj profesionalni praznik.

2010. diplomatska godina donela je Rusiji mnogo pobeda, ali koliko je truda koštala radnike ruskog MIP ne zna svako. Bilo je situacija kad su spasavali samo dobri živci i ogromna izdržljivost. Evo šta se, na primer, desilo za vreme jedne od inostranih poseta ministra inostranih poslova Rusije Sergeja Lavrova. Krajem jula prošle godine zajedno s kolegama novinarima pratio sam čelnika ruskog MIP-a na putu za Avganistan. Međunarodna konferencija, koja se tih dana održavala u Kabulu pretpostavljala je prisustvo velikog broja visokih funkcionera. Među učesnicima su bili generalni sekretar OUN Ban Ki Mun, generalni sekretar NATO Anders Fon Rasmusen, državni sekretar SAD Hilari Klinton i mnogi drugi. Jasno je da su mere bezbednosti, kako se obično kaže, bile bez presedana, ali to nije omelo talibane da noć uoči toga otvore vatru na aerodrom. Nisu otvarali vatru po poletnoj-sletnoj stazi, ali su pored ostale četiri neaktivirane mine. Američki vojnici, koji odgovaraju za bezbednost, nisu ih primetili na vreme. Zato su ruska delegacija i drugi učesnici susreta sletali su praktično na mine. Nešto kasnije se ispostavilo da je jedan od evropskih čelnika MIP-a istog dana okrenuo svoj avion iznad Kabula i odleteo je kući, plašeći se za svoj život. A na avion generalnog sekretara OUN, su talibani, uzgred rečeno, već pucali.

Uostalom, diplomate ne rizikuju život često. Radnik MIP-a mora biti u stalnoj pripravnosti za nepredviđeni razvoj situacije. Ove navike su baš dobro došle, na primer, u slučaju s otkazivanjem posete predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva Izraelu početkom ove godine. Odavno planirano putovanje moralo je da se odloži zbog... štrajka izaelskih diplomata. Kolege su jednostavno tražile povećanje plate. To je moralo biti prihvaćeno s razumevanjem.

A prošle godine štrajk izraelskog MIP-a samo što nije onemogućio posetu Sergeja Lavrova Jerusalimu prošle godine. Tada se za štrajk saznalo samo 40 minuta pre sletanja ministrovog aviona, ispričao je za „Glas Rusije“ ambasador Rusije u Izraelu Petar Stegnij. Naša profesija je izuzetno stvaralačka. Zato je i privlačna. Unapred se ne mogu isplanirati svi preokreti situacija, tim pre u tako uzavrelom regionu kao što je Bliski Istok. Mislim da je ovde potreban određen politički durbin. Odnosno, umeće da se odrede granice mogućeg. I izdržljivost, koja se mora pokazati u različitim situacijama i različitim povodima. Mislim da je to sad aktuelno za našu ambasadu u Egiptu, gde se odvijaju vrlo neobični događaji. Naravno, svi mi imamo uopštene šeme za delovanje u vanrednim situacijama, ali svaki put se one moraju primenjivati na nove okolnosti, kako političke, tako i one koje se tiču izuzetno pitanja bezbednosti. Zato su u tim situacijama izdržljivost i odgovornost ključne osobine diplomate, - uveren je Petar Stegnij.

Zaista, ono što se ovih dana dešava u Egiptu nije promenilo samo život građana ove zemlje, već je primoralo rusku ambasadu da funkcioniše u potpuno novim, doslovce ekstremnim uslovima. Bilo je potrebno doneti nestandardne odluke. Na primer, kad su u Kairu počeli napadi na novinare, kad su počeli da im oduzimaju video kamere i foto aparate, kad im je zabranjeno da rade na ulicama, ruska diplomatska misija je predložila da se događaji, koji se odvijaju na trgu Tahrir snimaju s krova zgrade ambasade.

Savremeni svet se stalno menja. I upravo diplomate među prvima moraju da se prilagođavaju novim realijama. Upravo od njihove reakcije, kompetentnosti, a često i lične hrabrosti, ponekad zavise sudbine ne samo pojedinih ljudi, već i čitavih država. I diplomate moraju da dokazuju svoju profesionalnu sposobnost svakog dana, u svim krajevima planete.