„Nabuko“: gorka pilula za EU

Otvaranje Evropske konferencije u vezi s gasom u Beču, za Komisiju EU je pomračeno neočekivanom rezonantnom izjavom Azerbejdžana. Baku je uznemiren zbog toga što još uvek nema realnog drugog izvora gasa za projekat „Nabuko“. A pošto je tako, on ne pristaje da snabdeva poluprazan gasovod.
 

Druga resursna baza „Nabuka“ treba da bude Turkmenistan. Sredinom januara predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozu je izdejstvovao izjave Bakua i Ašhabada – o tome da će pronađene rezerve biti dovoljne da se ova cev napuni. Planira se da se ona sprovede kroz Tursku na jug Evrope. Pošto će gasovod zaobići Rusiju, njega s dvostruko većom energijom podržavaju SAD i političko rukovodstvo NATO. Međutim, upravo u Ankari i to na konferenciji NATO na temu energetske bezbednosti Evropljanima je ponuđena gorka pilula. Stručnjak Centra za strateška istraživanja pri predsedniku Azerbejdžana, Guljmira Rzajeva, nedvosmisleno je izrazila sumnju u to da turkmenski gas realno može da se transportuje kroz Kaspij na azerbejdžansku obalu. Ovo mišljenje deli direktor Nacionalnog instituta za energetiku Sergej Pravosudov.
 

Dok su s Azerbejdžanom stvari prilično jednostavne, zato što tamo treba sagraditi samo cevovod po zemlji, s Turkmenistanom je mnogo komplikovanije – tamo je potrebno da se cev sprovede po dnu Kaspija. A za to je još potrebno dobiti dozvolu drugih zemalja Kaspija. A zemlje kao što su Iran i Rusija nisu baš zainteresovane za izgradnju ovakvog gasovoda. Osim toga, pravni status Kaspija još uvek nije definisan. Zato perspektiva ovog programa postaje sve maglovitija. Jasno je da Azerbejdžan neće imati dovoljno gasa da popuni „Nabuko“. Maksimum koji Azerbejdžan može da da jeste 10 milijardi kubnih metara, a potrebno je 30. Negde treba pronaći još 10 milijardi kubnih metara, ali nije jasno gde.
 

Međutim, Baku ispravno smatra da će bez učestvovanja Turkmenistana sam morati da pokriva trasportne rashode celog cevovoda. A dopunske trasportne tarife za sprovođenje vazduha umesto gasa odmah će podići cene azerbejdžanskog gasa, učinivši ih nepovoljnima za Evropljane.
 

Transportni rizici i diverzifikacija isporuke predstavljaju jednu od centralnih tema Evropske konferecije za gas u Beču. Ona se održava četvrti put i već ima veliki ugled zahvaljujući tradicionalnom učestvovanju lidera svetske gasne industrije. Za zadovoljenje sve većih potreba za „plavim gorivom“ Evropa će morati da poveća uvoz prirodnog gasa za 200 milijardi kubnih metara. Dobru polovinu ovih dopunskih isporuka, kako je uoči foruma u Beču izjavio predsednik Ruskog gasog društva Valerije Jazev, moći će da obezbedi Rusija. Između ostalog, zahvaljujući „Južnom toku“ – gasovodu koji vodi od Rusije do juga Evrope po dnu Crnog mora. Dinamika realizacije ovog projekta ostvaruje se 4 meseca pre roka. A to znači da će prvi od četiri planirana kraka gasovoda moći da se pusti u pogon ne u decembru, a već ujesen 2015. godine. A tempo dalje izgradnje biće određen na osnovu potražnje u Evropi. Rusija ima dovoljno finansijskih i sirovinskih resursa za realizaciju ovog projekta.