Perestrojka: drečavi haos epohe

Mihail Gorbačov. Perestorjka. U centru Moskve, u Manježu, najvećoj izložbenoj sali u glavnom gradu otvorena je izložba pod takvim nazivom. Posvećena 80-godišnjici prvog predsednika SSSR Mihaila Gorbačova, ona predstavlja lik čitave epohe, koja je u čitavom svetu ostala upamćena zajedno sa ruskom reči „perestrojka“.
 

Na izložbi je predstavljeno preko 300 fotografija, izbor štampe iz 80-ih godina, knjige, umetnička instalacija, čak i videoblok sa fragmentima TV emisija iz tog perioda. Osamdesete godine kada je započela epoha promena koja je dovela do raspada snažne, činilo se, velesile, SSSR i rađanja nove Rusije, do ozbiljnih promena na geopolitičkoj karti sveta... U svesti ljudi ova epoha zauvek je vezana za imena Mihaila Gorbačova. A zatim izložba predstavlja ne samo biografiju prvog i jedinog predsednika SSSR, već i čitav dramatizam perioda njegove uprave, kada se rušilio „nerušivo“, zemlja je bila u groznici. Već zato izložba ostavlja snažan utisak! Ona kao da vraća gledaoce dvadeset godina unazad, mitinzima i pustim štandovima u prodavnicama, međunacionalnim konfliktima, a zajedno sa tim takvim značajnim događajima kao što je povlačenje sovjetskih trupa iz Avganistana, pad Berlinskog zida...
 

Ćerka Mihaila Gorbačova Irina, inicijator izložbe i potpredsednik Međunarodnog fonda Gorbačova, u intervjuu za Glas Rusije iznela je svoje misli povodom izložbe.

U totalitarnoj zemlji bio je preduzet pokušaj da se da šansa političarima, društvu, ljudima, da se izađe na slobodne tržišne odnose, slobodu govora, slobodu kretanja, na sve! Bila je pružena mogućnost da se ove velike demokratske, humanističke vrednosti iskoriste. Ali od toga da su one bile iskorištene na razne načine nikuda ne možemo pobeći.
 

Irina Gorbačova dodaje: Nisam imala zadatak da pokažem oca kao neko radosno biće, koje je došlo, dalo svima svetlost i otišlo, nije u tome smisao. Želela sam da još jedno osmislimo tako važnu epohu. U stvari na izložbi je predstavljeno mnogo pozitivnog. Mnogo fotografija vezanih za prekid hladnog rata, obnovu odnosa Istok-Zapad...
 

Poseban značaj autori izložbe poklonili su temi dijaloga vlasti sa umetnošću, jer za vreme perestrojke umetnički andergraund izašao je iz podzemlja, zabranjena književnost je počela da stiže do čitalaca, videli su svetlost dana filmovi koje nije propustila sovjetska cenzura, bili su snimljeni prvi filmovi koji predstavljaju nov život. Najživlji period umetnosti pao je upravo na vreme Gorbačova, ubeđen je poznati u Rusiji novinar i fotograf Jurij Rost, čiji radovi su takođe prikazani na izložbi.
 

Zanimljivo da je Mihail Gorbačov, koji je dao zemlji između ostalog i slobodu stvaralaštva, sam postao junak masovne kulture. Njega predstavljaju na filmu, igraju na sceni, čine objektom instalacije. Tim povodom slavljenik kaže:

Kada sam na tu temu razgovarao sa Margaret Tačer, ubeđivao sam je da je to normalno, i ona je rekla: Znala sam da ste vi čovek bez nerava, a sada sam ubeđena u to. Ja sam čovek miran, uravnotežen, nastavlja Mihail Gorbačov, mada sam morao ne znam više ni sam koliko života da proživim. Sve da preživim, izdržim, da donosim odluke... i da saslušam sve. I do danas slušam...