Svetske cene nafte sve veće i veće

Svetske cene nafte polako ali sigurno rastu. Nafta severnih mora marke brent – na bazi ove nafte formira se cen aruske Jurals – upravo se sprema da prevlada psihološku barijeru od sto dolara za barel. Kakvi su razlozi za ovu pojavu – da li raste potražnja ili opet deluje faktor špekulacija? Vlada mišljenje da upravo igre špekulanata određuju cene.
 

Formalno to se može priznati ako se uzme u obzir da je 95% nafte nafta na papiru, tačnije fjučersi, koji se do realnog izvršenja ne dovode, ističe rukovodilac Fonda za nacionalnu stratešku bezbednost Konstantin Simonov.
 

Ipak postoje zaista fundamentalne stvari koje ne odzvoljavaju nafti da bude jeftina roba u dugoročnoj perspektivi. Ovo je porast potražnje u celini, porast stanovništva. Rastu nove industrijske zemlje, kao što su Kina i Indija, koje su danas glavni pokretači rasta potražnje za energentima. Izvesna stabilizacija potražnje na njih u Evropi i razvoj alternativne enregetike ne utiču previše na globalni raspored snaga.
 

Regulisanjem svetske proizvodnje nafte bavi se OPEK. Kartel izrađuje kvote za eksploataciju i samim tim određuje cene crnog zlata. Ali ovaj mehanizam ni iz daleka nije idealan, pošto mnoge zemlje OPEK-a krše obaveze preuzete na sebe, ističe Konstantin Simonov.
 

Kada OPEK kaže da će smanjiti eksploataciju, svi znaju da se u praksi to neće desiti. Samo Saudijska Arabija ne može da izvuče OPEK, kao i da odgovara za sve zemlje. Rusija je najveći proizvođač nafte i konkuriše Saudijskoj Arabiji, zauzima drugo mesto. Ipak Rusija nikada nije pribegavala veštačkom ograničavanju proizvodnje, kako bi uticala na tržište. Rusija je, naravno, faktor na tom tržištu, najveći proizvođač ne može da ne bude faktor. Ali promene zbog isporuka ruske nafte dešavaju se pre na lokalnim tržištima. Na primer, izlazak nove sorte VSTO na tržišta Azije i SAD. I čak Saudijska Arabija je počela da se nervira kada se pojavila nafta iz Rusije na azijskim tržištima.
 

Ekspert smatra da će cene i tako biti optimalne i Rusija ne treba ni na koji način da ograničava proizvodnju i da igra ovu lukavu igru. Ovu tačku gledišta deli i poznati ruski ekonomista Leonid Grigorjev.
 

Zainteresovani smo ne za visoke, već stabilne i predvidive cene nafte. Ministar Kudrin stavlja u budžet cifru od 70 dolara za barel za ovu godinu. To je razumna prognoza i pre se nalazi na donjoj granici koridora, u kojem će se kretati cene.
 

Što se tiče kolebanja kursa dolara, koji utiče na nivo cena, ovaj faktor nije glavni, smatraju eksperti. Ako sa dolarom budu problemi, može se preći na trgovinu u drugim valutama. Nafta će sve jedno ostati tražena roba, i poskupljuje oan ne zato što dolar pada.