„Hoću u Rusiju, hoću kući“

Jedina želja Ruskinje Tatjane Denisove je da se vrati kući zajedno s decom. Već nekoliko meseci ne može da razgovara s osmogodišnjim Maksimom i dvogodišnjom Mašom. Organi za maloletnike u Holandiji smestili su Tatjaninog sina i kćerku u dom.

Slučaj Denisove nije jedinstven. U evropskim zemljama se roditeljima sve češće oduzimaju deca. Cilj juvenalne justicije je poštovanje prava deteta. Samo, preterivanja ovim povodom se ne mogu izbrojati. Tako, na primer, kao povod za lišavanje roditeljstva može da postane još jedna kašika kaše, koju su dete uporno nagovarali da pojede „za mamu i za tatu“.

U februaru 2010. godine od državljanke Rusije, koja u Holandiji živi preko 10 godina, oduzet je sin Maksim i smešten je u dom nakon što su školski nastavnici izjavili da majka negativno utiče na dete. Maksim je ispričao pedagogu da kod kuće dobija grdnju za loše ocene. Zatim su joj u decembru prošle godine oduzeli i dvogodišnju kćerku. Tatjana ne shvata zbog čega.

Jednostavno su upali u moju kuću u pola dva noću, neočekivano, kao grom iz vedra neba, odnosno Maša i ja smo spavale. Zamolili su da otvorim vrata... Sedmoro ljudi: tri policajca i četvoro iz kancelarije za maloletnike. Došlo je do nekakvog pretresa. Nije bilo nikakvog zvaničnog naloga, nisu mi dali bilo kakav papir, iako je to ovde, u ovoj zemlji u principu nemoguće.

Nesrećna majka se obratila ruskom konzulatu, jer i ona i njena deca imaju ruske pasoše i nalaze se u jurisdikciji Ruske Federacije. Međutim, po holandskim zakonima, u slučaju da dobiju signale, na primer, iz škole ili od komšija, o lošem ophođenju prema detetu, socijalni radnici imaju pravo da ga privremeno uzmu pod zaštitu države, dok se okolnosti ne razjasne. Pritom državljanstvo roditelja nema značaja. Ipak, posle istrage niko nema prava da prinudno zadržava državljane druge zemlje, ističe zamenik predsednika Ruskog dečjeg fonda Dmitrij Lihanov. Fond se već obratio pismom ambasadoru Holandije u Moskvi kako bi nekako uticao na situaciju.

S naše tačke gledišta čudno je to što se u evropskim zemljama naša deca mogu naturalizovati bez nekih posebnih prava. Pošto je poznato da čak i ako zločinac počini zločin u inostranstvu, njemu se ili sudi po lokalnim zakonima, ili se isporučuje zemlji, čiji je on državljanin. U ovom slučaju Denisova nije počinila bilo kakav zločin, a deca još manje. Bez obzira na to, odlukom holandskog suda ona su oduzeta od majke. U suštini, to je naturalizacija.

Fond je već imao prilike da se bavi slučajevima Rusa, kojima su u inostranstvu oduzeta deca. Međutim, ni u događajima u Finskoj sa sinom Rime Salonen ni u situaciji s kćerkom Natalije Zaharove u Francuskoj, nema sličnosti s onim što se dešava u Holandiji, ističe pravobranilac iz Moskve.

Tamo se problem sastoji u tome što postoje muževi, očevi ove dece, koji su državljani tih zemalja i deca takođe imaju li dvojno ili inostrano državljanstvo. A ovde se radi o ruskimd ržavljanima. Zna se da su sva njihova dokumenta ruska. Evo u čemu je kolizija ovog slučaja. Smatram da je ona unikalna.

Teško je reći da li će problem Tatjane Denisove moći da se reši pravno ili uz pomoć diplomatije. Ponekad u takvim stvarima ne pomaže uvek intervencija najviših lica države. Dovoljno je setiti se da je premijer Putin lično zamolio predsednika Sarkozija da pomogne u slučaju Zaharove, ali uspeha nije bilo. Očigledno, ipak treba usavršavati međunarodno pravo kako ne bi nastajale situacije poput holandske. Predmet Denisove se odugovlači. Sad je Tatjana odlučila da se vrati u Rusiju, ali samo zajedno s decom.