Azem Vlasi obmanjuje šiptarsku javnost

Azem Vlasi, savetnik premijera kosovske vlade, ne prestaje da svojim izjavama obmanjuje ovdašnju javnost, pa nastavlja već poznatim manipulacijama da objašnjava proces rešavanja statusa Kosova i Metohije

To je tipičan primer kosovske škole informisanja, koja u bilo kom sporu i pored bezbrojnih činjenica, dokaza i istina nepovoljnih po njih, stvari predstavlja onako kako njima odgovara.
Kada im u nekoj raspravi izbacite sve adute iz ruku, kada nemaju odgovore na postavljena pitanja i kada više ne mogu da se brane pred naletom mnogih argumenata, činjenica i dokaza, bezočno prelaze u napad optužujući druge za ono što su sami uradili.

U poslednjoj izjavi, pravnik Vlasi drži "packe" moćnoj Rusiji zamerajući joj "da je neozbiljno da Rusija svojim ponašanjem i stavom želi da se pitanje Kosova reši na drugi način, a ne kroz SB. Da čovek ne poveruje?!

Pa Rusija (a sa njom i Srbija) se "ubi" da se to reši u SB, ali albanski mentori na čelu sa Amerikom shvativši da im plan o stvaranju još jedne albanske države, i to na teritoriji Srbije, neće proći kroz UN uzaludno sada pokušavaju da to "reše" kroz Kontakt grupu.

Vlasijeva tvrdnja da će se tu doneti odluka o statusu pokrajine je velika obmana, više albanske neo naše javnosti jer je i njemu jasno da to nije istina. Samo su UN, tj. SB nadležni za donošenje takve odluke. Sve ostalo su priče, zavaravanja, obmane i neistine.

Njemu je to jasno, pa zato i kaže, a istovremeno i preti da "ako Rusija vetom blokira nezavisnost, svesna je da na sebe preuzima odgovornost za sve posledice i rešenja na drugi način".
Pravniku Vlasiju valjda je jasno da bi posledice snosili oni koji bi doneli protivpravne odluke, suprotne svim danas važećim međunarodnim sporazumima, konvencijama, ugovorima, deklaracijama i Povelji UN o nepovredivosti državnih granica i teritorijalnog integriteta i suvereniteta članica UN. To je tipičan primer već pomenute bezočnosti, kada se drugi optužuju za sopstvene prljavštine i nezakonitosti.

Za nas, Kosovce, ništa neobično i ništa iznenađujuće jer se ništa drugo ne može očekivati od istaknute i jedne od udarnih pesnica albanskog separatizma.

Koje su to posledice i "rešenja na drugi način" savetnik Vlasi ne kaže, ali to otvoreno govore pripadnici nekadašnje tzv. Oslobodilačke vojske Kosova - silom, tj. oružjem.

Ako je to tako, a jeste, jer su istovetne izjave i nekih kosovskih zvaničnika ("ako treba i ratovaćemo") i zabrinuto često to ponavljaju i predstavnici mnogih zapadnih zemalja, onda je više nego jasna barem jedna stvar - kada ne postoji pravni osnov za priznavanje nezavisnosti Kosova (sem ako se s tim ne složi Srbija) onda ostaje samo onaj drugi, pun opasnosti i teških posledica - bespravni.

Nije još samo jasno, a to bi gospodin Vlasi trebalo da objasni - ko će u tom njegovom "na drugi način" (rešenje statusa Kosova) biti albanski "sagovornik" snage Kfora, preostali Srbi na KiM, ili možda sama država Srbija. Ne treba biti mnogo pametan, pa na to tačno odgovoriti.

Kada ovako čita lekcije velikoj Rusiji, kakve li tek savete daje svom premijeru kada je u pitanju država Srbija i rešavanje sudbine prognanih i preostalih Srba na KiM nije teško ni pretpostaviti.

Srbija je rezolucijom najavila tajvanizaciju Kosova

Na prvoj sesiji Kontakt-grupe održanoj otkako je rešenje kosovskog problema iz Saveta bezbednosti premešteno u ovo telo, dogovoreno je da novi pregovarački proces počne “šatl-diplomatijom”. To praktično znači da predstavnici Beograda i Prištine neće divaniti direktno, već će u narednih 120, a možda i više dana, njihove stavove pokušati da približi pregovaračka trojka, koju će činiti predstavnici SAD, Rusije i EU.

- Ne očekujem da će se nešto bitno promeniti kroz predstojeći krug pregovora. Naprosto, ni Srbi ni Albanci nisu ti koji se pitaju o budućnosti Kosova. Međunarodna zajednica je ta koja mora da donese odluku. Razgovori će se, dakle, voditi samo o određenim detaljima, a ne o suštini. Jer, status Kosova je izvestan: nezavisnost pod protektoratom – kaže za „Dnevnik” politički analitičar iz Prištine Baton Hadžiu.

Da li je Skupština Srbije je kroz upravo usvojenu rezoluciju jasno poručila da nezavisnost KiM ne dolazi u obzir?
– To je bilo očekivano. Međutim, i Beograd mora biti svestan da je time zapravo ušao u proces tajvanizacije Kosova. No, da li će Srbija priznati nezavisno Kosovo ili ne, to je ipak najviše problem unutrašnjih političkih odnosa u samoj Srbiji. Naravno, imaće i Kosovo poteškoća ukoliko ga Beograd ne prizna, ali, ponavljam, sve je u rukama međunarodne zajednice. I to je dobro. Jer, previše je svog autoriteta međunarodna zajednica investirala u ove prostore da bismo se vratili nekakvim našim dosadašnjim modelima „komunikacije”, odnosno ratu i neprijateljstvima. Zapravo, ostaje nam samo da se nadamo da će se negde usput, možda i kroz ove pregovore koji slede, reformisati taj i takav jezik komunikacije. Zarad budućnosti to je neophodno i Kosovu, i Srbiji, i uopšte regiji.

Može li se dogoditi da se uz posredovanje Kontakt-grupe ipak dođe do nekog kompromisnog modela za budućnost pokrajine?
– Nema tu više puno prostora za nekakvo modeliranje. I Džordž Buš i Kondoliza Rajs su, naime, nedvosmisleno obećali da će Kosovo biti nezavisno. A Amerika je previše ozbiljna država da bi odluka na kraju bila drugačija. Pri tome sam uveren da se čak neće sve svesti na unilateralna priznanja, već da će forma biti zaokružena pod okriljem Ujedinjenih nacija. I to će se, verujem, znati ubrzo posle isteka najavljenih 120 dana.

Rusi su, međutim, jasno protiv takvog rešenja.
– Uveren sam da će i Moskva posle tamošnjih predsedničkih izbora, dakle nakon marta sledeće godine, prihvatiti soluciju nezavisnosti Kosova pod međunarodnim protektoratom.

Ukoliko se ostvare vaša predviđanja i Kosovo na kraju procesa postane nezavisno, da li će to značiti i masovni egzodus preostalih Srba?
– Najpre, Srbi će u najgorem imati ono što imaju i sad, mada mi se čini da će se na kraju procesa iskristalisati opcija koja predviđa neku vrstu široke personalne autonomije. Dakle, pored autonomije u oblastima kao što su kultura, obrazovanje, informisanje, u potpunosti će biti zaštićena i njihova politička prava, i to ne samo severno od Ibra, već i u srcu Kosova, u Gnjilanu, u Gračanici... U stvari, ako Kosovo bude nezavisno, Srbi će živeti bolje nego da konačno rešenje statusa bude nekakva konfederacija Kosova i Srbije ili, još gore, status kvo. Naime, niko Srbe neće sačuvati bolje od Albanaca. I to ne zato što se sada naprasno razvila nekakva komšijska ljubav, već iz jasnog interesa. Kosovski Albanci će decenijama i decenijama morati da Srbe drže kao malo vode na dlanu zbog toga što će biti pod budnim okom međunarodne zajednice.

Nije li nerealno očekivati da Srbi u to poveruju?
– Naravno, biće problema na tom planu, ali kosovski Srbi takođe dobro znaju i da Srbija ne može da osigura njihovu budućnost. Ni na Kosovu, jer za to nema instrumente, a ne može ni ukoliko Srbi odluče da napuste svoja ognjišta i upute se ka Nišu, Kruševcu, Kraljevu, Novom Sadu... Međutim, uz pomoć Beograda, koja će nesumnjivo i dalje stizati, ali prvenstveno oslanjajući se na Prištinu, oni će živeti jako dobro.

Ekstremisti vole mutnu vodu

U slučaju da status Kosova ne bude rešen do kraja godine, preti li opasnost od eskalacije nasilja?
– Nekakvog organizovanog nasilja sigurno neće biti, ali ekstremisti će nesumnjivo probati da ustalasaju Kosovo, jer njima najviše odgovara situacija u kojoj ima oružja, kriminala i mutne vode. Zapravo, oni samo u takvim uslovima, kada situacija nije jasna, mogu dobro da žive. Između ostalog i zbog toga se već jednom mora staviti tačka na nejasan status Kosova.