Otava u ratu za Arktik

Premijer Kanade Stiven Harper krenuo je preksinoć na trodnevno putovanje prema Arktiku da bi obezbedio da suverenitet nad tom oblašću pripadne Kanadi, samo nekoliko dana pošto je Rusija simbolično na morsko dno ispod Severnog pola pobola svoju zastavu, javlja AP.
Za premijerom, u "misiju za arktički suverenitet" otputovaće i veliki kontingent kanadske vojske. - Svi Kanađani moraju da shvate da tamo postoji sadejstvo ekonomskih, ekoloških i strateških faktora, što će imati presudan uticaj na budućnost naše zemlje - rekao je Harper dodajući da je sever "velikim delom neukroćen, ogromno skladište energije i mineralnog bogatstva i dragocen izvor ekološkog i kulturnog blaga".

Kanadski premijer je hitno krenuo u arktičku misiju pošto je ruska naučna ekspedicija "Arktik-2007" pobola zastavu svoje zemlje na dno ispod Severnog pola, obznanivši tako početak prikupljanja naučnih dokaza da se pravo Rusije proteže sve do samog Pola, odnosno da je podvodni arktički greben Lomonosov deo Sibirske kontinentalne platforme, čime bi se ruska teritorija proširila za dodatnih 1,2 miliona kvadratnih kilometara energentima prebogatog morskog dna. Kanada je ismejala tu rusku akciju, da bi se brže bolje odmah uključila u rat za Arktik. Inače, Danska smatra greben Lomonosov nastavkom svog Grenlanda, a kanadsko ostrvo Elesmer bliže je grebenu od ruske teritorije. Norvežani mogu da, zbog arhipelaga Svalbard, takođe istaknu svoje pretenzije.

Arktikom sada upravlja specijalna međunarodna komisija UN, a Kanada, Rusija, SAD, Norveška i Danska pokušavaju da se izbore za najveći deo kolača - pravo na eksploataciju što većeg dela okeanskog dna pod kojim, prema američkom procenama, leži četvrtina svetskih zaliha nafte i gasa. U uslovima globalnog otopljavanja perspektive eksploatacije su sve veće. Reč je o nizu sukoba - SAD i Kanada spore se oko Severozapadnog prolaza, Norveška i Rusija oko Barencovog mora, Kanada i Danska oko malog ostrva Hans kraj Grenlanda, ruski parlament odbija da ratifikuje sporazum o Beringovom moru sa SAD a Danska tvrdi da je sam Severni pol njen.

U centru ove Harperove misije je Severozapadni prolaz, koji ide ispod Severnog pola, od Atlantika do Pacifika, a postao je atraktivan zbog globalnog otopljenja - mogao bi da bude pomorski pravac kojim bi komercijalni brodovi na putu od Evrope do Japana ili Kine štedeli oko 4.000 kilometara. Dok Kanada insistira na tome da je prolaz u okviru njenih voda jer velikim delom prolazi između ostrva Kanadskog arktičkog arhipelaga, SAD tvrde da je reč o međunarodnim vodama. Zato je američki ambasador u Kanadi Dejvid Vilkins oštro kritikovao Harperovu najavu da će braniti Arktik; inače, obe zemlje su saopštile da će napraviti patrolne brodove koji seku led da bi nadzirale spornu oblast.

I Kanada i Danska tvrde da polažu pravo na ostrvce Hans na ulazu u Severozapadni prolaz, između kanadskog ostrva Elezmer i danskog Grenlanda. Danski ministar Tom Hejem izazvao je 1984. krizu kad je na toj ovećoj steni podigao dansku zastavu, a situacija se zakuvala pre dve godine, kad je tadašnji ministar odbrane Kanade Bil Grejem na ostrvcetu podigao kanadsku zastavu.