Zlato srebrnog veka

Čudnovat, težak, dirljiv i genijalan, – to je ocena kolega i prijatelja jednog od velikih pesnika prošlog veka Osipa Mandelštama. 15. januara se navršava 120. godišnjica rođenja tog jarkog predstavnika ruskog Srebrnog veka, pesnika-proroka u nemilosti, klasika ruske književnosti.

U Rusiji su toj godišnjici posvećeni Mandelštamovski dani. Održavaju se književne večeri i konferencije, pozorišnji festival i niz izložbi – sve će to od 15. januara i do kraja ovog meseca obuhvatiti mnoge gradove, a pre svega one, koji su povezani s biografijom tog pesnika. To su Peterburg, gde je Mandelštam živeo od malih nogu i odakle je pre revolucije 1917. godine često išao u Evropu, recimo, da bi sušao predavanja na Hajdelberškom univerzitetu i pariskoj Sorboni.To je Voronež – grad u Centralnom delu evropske Rusije, gde je podvrgnut represalijama za staljinovo doba pesnik živeo u prognanstvu. To je i Vladivostok – krupni centar na obali Pacifika: tu je u jednom od logora Mandelštam poginuo, kada je imao 47 godina.
 

Međutim, veći deo programa Mandelštamovskih dana će biti održan u Moskvi. Tu je Osip Mandelštam stekao svoju drugu kuću, u mladim danima je bio skoro srećan – zaljubljen u Marinu Cvetajevu, koja je kao i on postala deo ruske književnosti. Ona mu je otkrila Moskvu, bila jedan od prvih oduševljenih, a i strogih kritičara njegovog stvaralaštva, - istakao je u intervjuu Glasu Rusije naučnik Državnog književnog muzeja u Moskvi Vladimir Križevski.

Cvetajeva i Mandelštam su u mladosti bili veoma nežni jedno prema drugom. Oni su imali kratku romansu, ali se smatra da je to više pesnička nego ljubavna romansa. Mislim da ima jedno 8 pesama Mandelštama, posvećenih Cvetajevoj i otprilike isto toliko u ciklusu same Cvetajeve. U njemu ona naziva svoje stihove u odnosu na njegove nevaspitanim. Već tada, 1915.-1916. godine došlo je i do nesuglasica među njima. Cvetajeva je bila futuristkinja, a Mandelštam je bio bliži poeziji 18. i 19. veka – Gavrilu Deržavinu, Fjodoru Tjutčevu, odnosno, pesnicima koji su lako pisali stihove visokim stilom.

Postoji mišlenje da je Osip Mandelštam bio pomalo nastran, beskućnik, koji nije učestvovao u društvenom životu i nije se bavio politikom. Sve je to tako i nije tako, sudeći po tome kako su usrdno kazneni organi vodili protiv tog pesnika političke predmete. Kako objašnjava Vladimir Križevski, politikom se Mandelštam nije bavio, on se jednostavno… dostojanstveno ponašao prilikom susreta
vlasti.

S vlastima se on suočavao, kada su one, prema njegovom mišlenju, kršile moralne osnove, koje niko nije smeo da krši, Tjutčevu, odnosno, s ispoljavanjem - nastavlja Vladimir Križevski i navodi slučaj s visokim pripadnikom Sveruske vanredne komisije za borbu protiv kontrarevolucije. U moskovskoj Kafani pesnika je Mandelštam video čoveka, koji sedi za stolom i popunjava prazne listove sa potpisom šefova imenima ljudi, koje je potrebno streljati ili uhapsiti. Čim je Mandelštam shvatio šta se dešava, on je povukao i pocepao te papire. Takvo ponašanje je rezultat izuzetnog moralnog osećanja kod Mandelštama. Ne bi bilo pravo da činimo od njega političara. Tako je bilo do 1934. godine, kada je Mandelštam shvatio da je potrebno biti građanski pesnik.

Početkom 1930-ih godina on je napisao epigram protiv Staljina, koji je pročitao mnogim ljudima, ne skrivajući da je autor. On je bio uhapšen, te je za prvi put bio samo prognan. Oduzeta su mu bila i građanska prava. Drugo potkazivanje iz 1938. godine ga je vodilo u logore, direktno u smrt. Sve do sada nisu poznate okolonosti, ali su sve verzije strašne…

Jednom je Osip Mandelštam rekao: Poeziju poštuju samo kod nas, jer nigde više za poeziju ne ubijaju. Međutim, pored otvorenih ispada protiv despotizma njegovo stvaralaštvo je imalo još jedno opasno svojstvo: bilo je nerazumljivo za većinu. Mnogo toga u njegovim pesmama bilo je predviđeno za ravnopravnog obrazovanog i kulturnog čoveka, - rekao je čuveni savremeni pesnik Evgenij Jevtušenko i dodao: sovjetska ideološka birokratija nagonski je osećala u nedokučivosti za nju tih stihova neku skrivenu opasnost.

Nije ni čudo što su posle smrti Mandelštama pokušali da brišu njegovo ime iz istorije ruske kulture! Međutim, ono se bar sa zakašnjenjm vratilo, i to ne samo ruskim čitaocima – danas je Mandelštam preveden na mnoge jezike Zapada i Istoka. Neko ceni u njemu klasicistu, puškinov odjek, kako je rekao istaknuti pesnik 20. veka Josif Brodski. A neko, - dodaje Brodski, - direktan, lice u lice pogled na svet, koji se može uporediti s pokušajem da se opiše iznutra njegova molekularna supstanca. To niko nema…