Mađarska se razišla sa EU u mišljenjima o štampi

Novi zakon o medijima usvojen u Mađarskoj uoči Nove godine izazvao je talas kritike u EU. EU smatra da zakon bitno ograničava slobodu medija i samim tim krši bazne vrednosti evropske demokratije. Protiv Mađarske mogu biti primenjene sankcije, nije isključila Evropska komisija.
 

Na ukidanje ili promenu protivrečnog zakona o medijima, usvojenog na inicijativu mađarskoj premijera Viktora Organa i vladajuće stranke Fides, pozvali su ključni političari EU. Po njihovom mišljenju, dokument protivreči savremenim normama zaštite slobode govora. Situacija se otežava time što je od Nove godine Mađarska postala predsedavajući u EU.
 

Faktički, u zakonu je reč o stvaranju nekakvog resora koji će kontrolisati privatne i državne medije i rešavati koji je materijal ispravan, a koji ne. Šta više, vlasnici TV kanala, radiostanica, štampanih i elektronskih izdanja će se podvrgavati kaznama za povlačenje od generalne linije stranke. Najradikalnije kritike zakona već su uporedile Mađarsku sa nekim azijskim republikama, u kojima, po mišljenju kritičara, nema mesta za drugačije mišljenje i demokratiju. Pa i u samoj Mađarskoj dokument je izazvao vrlo višeznačnu reakciju. Nekoliko mađarskih listova izašlo je sa „nekrologom“ povodom smrti slobode štampe u zemlji.
 

Ovaj slučaj je neviđen, smatra zamenik predsednika Komiteta Državne dume za informacionu politiku Boris Reznik.Od Mađarske se to moglo najmanje očekivati, zato što se u zemlji proklamuje liberalno slobodno društvo. Indikator svakog demokratskog društva je sloboda medija. I kada počinje da se grubo uvrću ruke i da se cenzurišu mediji, to treba da bude osuđeno u čitavom svetu. Situacija izaziva veliku zabrinutost, zato što je loš primer zarazan.
 

Sva ograničenja medija krajnje su nepoželjna, slaže se ekspert katedre uporedne politikologije MGIMO MIP Rusije Jelena Ponomarjova.
 

To se može razmatrati kao kršenje ljudskih prava, između ostalog, u pogledu dobijanja informacija, slobode govora, slobode izražavanja sopstvenog mišljenja, i možda čak kao kršenje političkog pluralizma.
 

Između ostalog, dodaje Jelena Ponomarjova, usvajanje svakog zakona je unutrašnja stvar svake države i pritisak na nju spolja izlazi van okvira konstruktivnog međunarodnog dijaloga.
 

Osim toga, mnogi eksperti postavljaju pitanje zašto je Evropa ćutala u periodu pripreme zakona, koji je trajao ne jedan dan. Očigledno evropski političari i činovnici nisu hteli da lišavaju mađarsku planiranog presedavanja u EU, što bi moglo da provocira veliki skandal. A oštra kritika pošto je Mađarska stala na čelo EU imala je samo jedan cilj: naterati rukovodstvo zemlje da unese u zakon bitne korekcije. Ova politika je sebe opravdala. Od trenutka usvajanja zakona mađarski politički vrh je izjavio da nikakve izmene on neće pretrpeti, bez ozbira na stranu kritiku. Ipak, po poslednjoj informaciji, premijer Mađarske je izjavio da će zakon o medijima ipak biti ispravljen na zahtev EU.