„Halo“ i preko kablovske mreže

BEOGRAD - I posle monopola- monopol, rečenica je kojom se već dve godine na najsažetiji način može opisati stanje u srpskoj fiksnoj telefoniji. „Telekom Srbija“, državni operater koji je još 2005. godine izgubio ekskluzivno pravo da pruža klasične telefonske usluge, do danas nije dobio ni jednog jedinog konkurenta u ovoj oblasti, najviše zahvaljujući nedostatku pravne regulative, kojom bi se utvrdili uslovi pod kojima zainteresovane firme mogu da dobiju licence za fiksnu telefoniju.

Međutim, situacija bi konačno mogla da se preokrene tokom ove godine, a prvi „privatni“ impulsi da poteku početkom naredne, barem ako se sve odigra onako kako to očekuje Jovan Radunović, direktor Republičke agencije za telekomunikacije. Za sada se ne zna kolike će biti cene impulsa kod privatnih provajdera, a ni troškovi instalacija, jer, kako kažu, to zavisi od brojnih uslova, uključujući i cenu interkonekcije i licence. Prema rečima Radunovića RATEL je „trenutno pri kraju izrade pravilnika o numeraciji“, jednog od temeljnih dokumenata, neophodnih za otvaranje telefonije za privatne provajdere, dok je „Pravilnik o interkonekciji“ već završen, i uskoro bi trebalo da bude i usvojen“.

- Očekujem da će provajderi uskoro moći da konkurišu za licence, ali ipak, ne zavisi sve od nas, već i od Ministarstva za telekomunikacije, koje treba da donese uslove za javno nadmetanje za dobijanje licenci za pružanje javnih govornih usluga, tako da ne možemo da postavimo precizne rokove. Međutim, do kraja godine to bi trebalo da bude završeno, a zainteresovane firme već sada mogu da podnesu zahteve za licence - tvrdi Radunović, dodajući da je RATEL ubrzao donošenje regulative od kada je „jedna firma zatražila licencu“.

KVALITETNIJE USLUGE

SBB je nedavno prodat investicionom fondu „Mid Evropa partners“ i Evropskoj banci za rekonstrukciju i razvoj, što bi moglo da znači da će kvalitet usluga ovog provajdera, na koji je ranije bilo dosta zamerki, biti poboljšan. Dragan Šolak, međutim, smatra da njihov kvalitet servisa nije slabiji od konkurencije, već da dobijaju više pritužbi zato što „imaju onoliko korisnika koliko svi ostali zajedno“.
- Mogli bismo da potrošimo više u unapređenje servisa, kada bi naše cene bile kao što su u Bugarskoj ili Hrvatskoj, a ne upola manje, kao što su danas - tvrdi Šolak, dodajući da je SBB jedini provajder kojem RATEL reguliše cene, pošto je kompanija proglašena za „značajnog“ učesnika na tržištu.

Inače, najzainteresovaniji za ulazak na tržište fiksne telefonije su Internet provajderi, koji preko svojih kablovskih mreža već imaju praktično svu potrebnu infrastrukturu za taj posao.
Tako Dragan Šolak, direktor kablovskog operatera SBB, tvrdi da je njegova kompanija „tehnički potpuno spremna za telefonske servise“ i da ima cilj da korisnicima ponudi „3Play“ uslugu, odnosno da kroz jedan kabl prenosi TV signal, Internet i telefon.

- Problem je u tome što ne postoji jasna regulativa, pa nije moguće ni praviti precizne planove. Srbija je poslednja zemlja u Evropi koja nema regulativu u ovoj oblasti i sramota je da čak i Kosmet ima naprednije servise od nas. Pitanje je koliko je posao sa fiksnom telefonijom uopšte isplativ, ali mi sigurno ne bismo ulazili u taj biznis sa nekonkurentnom ponudom - kaže Šolak, koji smatra da je nedovoljno brzo donošenje regulative motivisano zaštitom pozicije „Telekoma“.
Slično misli i Nikola Ivaneža, pomoćnik direktora Internet provajdera „YUBC.net“, koji ne očekuje licence za fiksnu telefoniju do kraja godine, ali smatra da postoji mogućnost dobijanja dozvola za pružanje usluga telefoniranja preko Internet protokola, odnosno Voip-a.

- Situacija je trenutno nikakva, jer nema regulative, ali mi se spremamo za svaku opciju. Ako bude obezbeđena regulativa za Voip, mi ćemo ponuditi korisnicima opciju da razgovore obavljaju ili preko običnog telefona ili preko Voip telefona, što će im omogućiti jeftine razgovore sa inostranstvom, a verovatno i besplatne ili skoro besplatne razgovore sa ostalim našim Voip korisnicima. Međutim, ostaje pitanje numeracije i interkonekcije, kako bi mogla da se uspostavlja veza sa standardnim fiksnim i mobilnim brojevima u zemlji - kaže Ivaneža.