Božićni običaji

- Božić se praznuje kao uspomena na dan rođenja Gospoda Isusa Hrista, Sina Božijeg, Spasitelja sveta

- Verski običaji i obredi vezani za Božić svode se na jedan cilj - umoliti Boga da sačuva i uveća porodicu i imanje domaćina.

Pravoslavni vernici koji poštuju Julijanski kalendar, obeležavaju 6. i 7. januara Badnji dan i Božić, praznik cele porodice, koja je tada na okupu.

Božić se praznuje kao uspomena na dan rođenja Gospoda Isusa Hrista, Sina Božijeg, Spasitelja sveta. To je praznik rađanja novog života, praznik dece i detinjstva, praznik roditeljstva, očinstva i materinstva, a verski običaji i obredi vezani za njega svode se na jedan cilj - umoliti Boga da sačuva i uveća porodicu i imanje domaćina.

Božični običaji i praznovanje počinju Badnjim danom tako što domaćin rano ujutru odlazi da iseče badnjak - najčešče hrastovo drvce. Na Badnji dan se posti, a uveče se pali badnjak. Takođe, na ovaj dan se ništa ne iznosi iz kuće, obeduje se na slami, jedu se posna jela.

Tu je još paljenje badnjaka i unošenje slame i prostiranje slame po podu, uz kvocanje i pijukanje, pa badnjedanska večera na podu, simbolika sveća, oraha, meda, vina i bdenja u iščekivanju Božića.

Na prvi Božićni dan dočekuje se položajnik, odlazi se u crkvu na službu i pričest i jede prvi mrsni doručak.

U pravoslavnom svetu običaji se razlikuju od zemlje do zemlje, a svaki narod je uneo sopstvenu tradiciju u proslavljanje praznika.

U Rusiji je običaj da se porodice okupljaju za stolom na Badnje veče, a zatim sledi specijalna večera bez mesa.

Pravoslavci u Siriji i Egiptu Božić proslavljaju slično kao Rusi, jer su upravo ruski sveštenici doneli pravoslavlje na Bliski istok i u Afriku.

U Grčkoj, koja je prešla na novi kalendar, deca na Badnje veče idu od kuće do kuće i pevaju božićne pesme, a zauzvrat dobijaju slatkiše ili novac.

U Bugarskoj se za Badnje veče priprema posebna večera od 12 jela bez mesa koja simbolišu 12 meseci u godini. Nakon večere svi članovi porodice ustaju u isto vreme.
U Ukrajini je najvažniji deo proslave večera na Badnje veče koju zovu Sveta večera, kada se u kuću unosi snop pšenice. Taj običaj se naziva diduh (dedin duh) i simboliše pretke i želju da godina dobro rodi.

U Rumuniji je uobičajeno žrtvovanje praseta (pečenca), ali se prase žrtvuje na dan Svetog Ignatija (20. decembar, Rumuni su prešli na novi kalendar), a biće posluženo tek na božićnoj trpezi. Posebnost rumunske božićne trpeze čini "kozonaći" - kolač sa suvim grožđem i lešnicima. Takođe je prisutan običaj da deca za Badnje veče idu od kuće do kuće i pevaju božićne pesme.

U Makedoniji, 5. januara deca pevaju božićne pesme od vrata do vrata - to su kolede. Dan kasnije, na Badnje veče sledi unošenje "badnika" na kućno ognjište. Drvo se pre toga iseče na tri dela (što predstavlja Sveto trojstvo), a sva tri dela u kuću unese otac.
U Gruziji na Badnje veče se čeka da sat otkuca 12 puta, a zatim počinje večera uz tradicionalno gruzijsko vino.


Sutra Badnje veče, u petak Božić

Pravoslavni vernici u Srbiji slave sutra uveče Badnje veče, a u petak, 7. januara, Božić

Crkve koje koriste novi, Gregorijanski kalendar, proslavile su Božić 25. decembra.
Božić je porodični praznik i slavi se u kući. Smatra se da bi tog dana svi koji su tokom godine bili u svađi, trebalo da se izmire i oproste uvrede.

Proslava Božića počinje dan ranije, na Badnji dan, kada pravoslavci odlaze u šume po hrastovo drvo - badnjak koji su uveče pali na kućnom ognjištu. To je simbol svetlosti i toplote koja greje i zbližava ukućane.

Uoči praznika pod kuće se posipa slamom da bi se dočarala pećina u Vitlejemu u kojoj se, po predanju, rodio Hrist.

U crkvama širom Srbije služiće se povečerja i paliće se badnjaci.
Bogosluženja će početi u četvrtak, na Badnji dan, u 15 sati kada će biti služeno večernje bogosluženje i ložen badnjak.

Patrijarh srbski Irinej služiće Božićnu liturgiju u ponoć, između četvrtka i petka, u Hramu Svetog Save na Vračaru.

Božiću prethodi 40-dnevni post, a na dan praznika trpeza je bogata.
Pravoslavci mese česnicu i lome na onoliko delova koliko ima ukućana. U česnicu se stavlja novčić od srebra ili zlata koji simbolizuje dar novorođenome Hristu, a veruje se da će onaj u čijem komadu bude novčić, naredne godine biti srećan.

Božić se slavi tri dana.

U noći između 13. i 14. januara, osmog dana po rođenju Hrista, po starom kalendaru se obeležava početak Nove godine, jer se smatra da je tog dana Hrist bio obrezan.
Crkva je ustanovila praznik upisan crvenim slovima, poznat u narodu kao "Mladi Božić", a Srbi ga još zovu "Pravoslavna (ili "srbska") nova godina".
Hrišćani ne nazivaju Božić najvećim praznikom već je to za njih Uskrs koji slavi pobedu života nad smrti.