Bićeš Ataman samo se strpi: arhivski dokumenti o životu Matveja Platova

On je prebacio prestonicu i naterao Evropljane da zavole ruski svet. On je postao ljuti borac protiv korupcije i sve što je ostvario, izvojevao je braneći tradiciju. Ovako bi mogla da počne priča o imperatoru Petru I, međutim, sve ove karakteristike mogu se pripisati još jednoj legendarnoj ličnosti – donskom atamanu Matveju Platovu.

U nastavku govorimo o životnom putu ovog vojskovođe analizom arhivskih dokumenata.

Prvi deo. ZNAK

Teško je poverovati, ali u XVIII veku na Donu nisu gajili pšenicu. Tačnije, uzgajali su je, ali u toliko malim količinama da su morali da nabavljaju brašno u prestonom gradu. Kozačka privreda je bila veoma jednostavna: pravi muškarci su se bavili stočarstvom i lovom, dok su uzgoju poljoprivrednih kultura posvećivali veoma malo vremena. Hleba na stolu gotovo i da nije bilo. Ne treba da čudi što se Ivan Platov iznenadaio jednog toplog avgustovskog popodneva kada mu se s neba na glavu obrušilo parče hleba. Njega je ispustila troma ptica i pogodila ga tačno u kapu. Starina se prekrstio i razumeo da je to dobar znak! Međutim, znak se nije završio samo na tome: kada je Ivan prišao obali reke iz reke mu je pod noge iskočio ogromni šaran. Kozak je odskakao kući jer je shvatio da se dogodilo nešto važno. U tom trenutku rođen je njegov sin - Matvej Ivanovič Platov. Mi naravno ne znamo da li je to izmišljotina ili ne, ali takvu legendu hvalisavo je prepričavao sam ataman.

Budući junak rođen je u teška vremena. Posle nekoliko velikih buna sredinom XVIIIveka kozaštvo se transformisalo u privilegovanu vojnu kastu. Za služenje državi svakoj kozačkoj vojnoj jedinici dodeljivana je zemlja koju su osvijili. Prestonica donskih Kozaka u to vreme bila je grad Čerkask. Regrutacija novih vojske bila je za kozaštvo obaveza, ali se razlikovala od drugih kasta. Pradstavnik svake kozačke porodice bio je u obavezi da oko 25 godina služi u armiji. Služba u armiji ruske imperije bila je obavezna. Kozaci su u zamenu dobijali zemlju za svoje lične potrebe.

Otac budućeg atamana može možda se sećao kriške hleba kao dobrom predznaku, a možga je to bila samo računica. Zato je odlučio: Matveju treba pomoći u karijeri. Već sa 12 godina mlađani Platov je došao kod oca da radi u vojnoj kancelariji. Sa 16 je već stupio u puk. To je bilo teško vreme kada je započeo još jedan u nizu rusko-turskih ratova.

Iako su se Kozaci potčinjavali ruskom imperatoru, ipak nisu rado izvršavali naloge iz prestonice. Zato kada je Vasilij Dolgorukov slao jedinicama naredbu da mu pošalju mlade i sposobne vojnike, niko se nije posebno odazivao. Donci se još uvek sećaju kako je tokom Bulavinskog ustanka carski dvor naredio da se unište Kozaci. Tada je pobijeno oko 22.000 ljudi. Ta informacija nije plašila samo Platova, mladi i nestašni Platov odmah jepristao da služi Dolgorukovu. Bio je dovoljno pametan i harizmatičan da dosluži do komantnog položaja: sa 18 godina budući ataman bio je komandant puka.

Drugi deo. BITKE KOJE SU ODREDILE SUDBINU.

Platov, koji je 3. aprila 1774. godine stupio u bitku koju je inače dobio, u principu nije bilo potrebe da stupa. Na reci Kalalah odred od oko 1000 ljudi okružio je gotovo 30 hiljada brojnu armiju Devlet - Gireja. Osam napada tatarsko-turske armije zaustavio je mali garnizon do dolaska pojačanja. Odred i konvoj bili su spaseni, a povelika armija krimskog razbežala se svuda naokolo. Kad je saznala za podvig ruske armije sama caric je odlikovala mladog Platova specijalnom zlatnom medaljom.

Tursko pitanje komplikovale su unutrašnje prilike u Ruskoj imperiji. Takozvani „kmetski rat“ (Pugačovljev ustanak) na čelu sa Jemeljanom Pugačovom isisala je sve sokove iz kozaštva – mnogi su prišli pobunjenicima i oslabili vojnu snagu imperije. Zato su vest o hvatanju odbeglog prevratnika mnogi primili sa olakšanjem. Raport o «hvatanju» Pugačova pisao je lično Platov svom pretpostavljenom atamanu Sulinu.

Platov je tokom Persidskog rata dobio još jednu šansu da se istakne. Iranski han Aga Muhamed Kadžar upao je 1795. godine u Tiflis (Tbilisi). On je opljačkao i uništio grad, deo naroda pobio, a ostale bacio u roblje. Tada je u Zakavkazje poslata ruska vojska među kojima su bile i jedinice Matveja Ivanoviča.

Matvej Platov se istakao tokom zauzimanja Derbenta i za to je od Katarine ll dobio zlatnu medalju. Međutim, još jedna prilika za slavu iznenada je prekinuta: carica umire, a na presto dolazi Pavel I koji hitno povlači vojsku sa Kavkaza pa i zato što je želeo da završi sa favoritima svoje majke : budući ataman je bio među njima. Međutim, tvrdoglavi donski Kozak ostaje da u Derbentu brani štab svog druga generala Valeriana Zubova kojem je pretilo persijsko ropstvo. Car Pavel I pobesneo jer se Platov nije želeo potčiniti njegovorj volji, car ga optužuje za nevernost i izdaju Rusije. Na kraju je zasluženi kozački general bio izgnan u Kostromu, potom zatvoren u Petropavlovskoj tvrđavi i ražalovan. Formalni razlog – Platov nije na vreme jednom od pukova isplatio sledovanje od 22.000 rubalja.

Matveja Ivanoviča puštaju iz pritvora tek početkom 1801. godine. On odmah dobija naredbu da na čelu Odreda od 27.000 Kozaka krene u Indiju u boj protiv britanskih zavojevača. Kako da ide, gde da ide? Naravno, da odgovore na ova pitanja donski Kozak nije znao. Bukvalno je odlučio da sledi svoju zvezdu vodilju: lukavo obećaje da će pratiti zvezde i nebeska tela i doći do Indije. Znajući da je Matvej bio izuzetno posvećen može se pretpostaviti da bi Kozak do Indije znao da dođe. Međutim, cara Pavla I tokom dvorskog prevrata ubijaju u martu 1801. godine, a na presto dolazi njegov sin Aleksandar I koji naređuje da se prekine sa pohodom.

Treći deo. TRPI KAZAČE–BIĆEŠ ATAMAN

Konačno se Kozaku Platovu «trpeljivost» isplatila: ruski car lično nudi Matveju Ivanoviču da postane ataman. Aleksandar lično iše i šalje dokument u Čerkask. Takvu ponudu skoro niko ne odbija, tako da se u životu Platova otvara nova stranica.

Glavni problem na Donu u to vreme bila je korupcije među vrhovnim kozačkim vođama koje nisu želele da prekinu tu praksu. Iako je Platov postao ataman i dobio administrativni resurs, on nije želeo da korumpirano rukovodstvo «lomi preko kolena». On je počeo da razmišlja o elegantnom planu kako da reši probleme. Tako je nastala ideja da se formira nova kozačka prestonica. Navodno, sve korupcionaše ostavviti u Čerkasku, dok će ostali nrod živeti na novoj zemlji. Naravno, da našem junako ovo nije mogao da bude osnovni motiv pa je pribegao drugim plemenitim idejama.

Čerkask je bio isuviše blizu Dona pa je svakog proleća bio potapan što znači da je potrebno naći novo mesto na nekoj uzvisini. Pored je bila odgovarajuća teritorija – Birjučij Kut. U svojoj «odluci» Platov piše: grad Čerkask od svih mogućih položaja ima najgori položaj – on se nalazi na niskom i močvarnom mestu. «Njega voda od marta do juna toliko potapa da gotovo nigde nema suvog mesta. Dovoženje hrane je teško i skupo. Zbog vode kuće trule, a ponekad gore delovi koji nemaju vodu, nema šanse da se izborimo sa vatrenom stihijom». Ataman dodaje: finansiranje grada zbog poplava je veoma skupo jer se svake godine mora graditi iznova. Ovakva argumentacija ubeđuje ceo carski dvor i Platov dobija zvanični «blagoslov» da gradi novi grad.

Nakon godinu dana krenula je grandiozna izgradnja. Istorijski događaj označen je 101 plotunom iz artiljerijskih oruđa. Međutim, nije sve išlo baš tako glatko kako se Platovu činilo u samom početku. Birjučij Kut nije bilo tako zgodno mesto za izgradnju – zemlju su vlažile podzemne vode. Da bi se izgradila nova prestonica od nule morali su da budu angažovani svi resursi. Sačuvani su dokumenti u kojima general potpukovnik de Volant naređuje da se luka u Taganrogu spremi za grandioznu izgradnju – jer je ona bila najbliža Novom Čerkasku.

9. maja 1806. godine stigla je naredba iz Staročerkaska da se na novo mesto prebaci vojna kancelarija, arhivi i druge ustanove. Kozaci nerado izvšavaju naredbe malo ko je želeo da napušta staro mesto. Ali, morali su da žrtvuju svoju zemlju zarad izgradnje nove prestonice.

Naravno, po kozačkim tradicijama, kamen temeljac novog grada udara se na osveštanom mestu. Episkop Voronješki i Čerkaski Arsenije dobija pozivno pismo od Platova i pristaje da dođe na ceremoniju. Dugo nisu mogli da odrede kako će izgledati glavni vojni hram – ataman čak moli da se pošalje plan crkve u Magiljovu i da to bude ideja nove crkve.

Reći ćemo da se plan menjao više puta. Pole smrti samog Matveja Platova hram je bio prerađivan: čak su smetale pukotine na fasadi, smetale su i podzemne vode. Ali, nema kozaštva bez vere. Zato u Kazanju 1811. godine naručuju zvona za bogomolju novog grada.

Bilo kako bilo, Otadžbinski rat Kozaci zatiču u novoj prestonici. Upravo će tada Platov doživeti pravu vojničku slavu. On je komandovao svim kozačkim jedinicama u inostranstvu. Ataman se pre rata upoznao sa Napoleonom i to 1807. godine. Donki Kozak koji je bio u sviti ruskog cara kod Napoleona i kada je ovaj odlučio da odlikuje ruske generale, Platov to do kraja nije mogao da razume pa je upitao: «Zašto on da me odlkuje ? Pa ne služim njemi niti bih mu ikada služio». Prilikom sledećeg susreta car mu nije pružio ruku.

Kozački pukovi prošli su ceo Otadžbinski rat. Učestvovali su u Borodinskoj bici i zahvaljujući njima Rusi su pobedili. Sačuvan je koncept koji je Platov uputio Kutuzovu o dejstvu kozačkih pukova.

Platov i Kutuzov su se drućili. Upoznali su se još u mladosti i tesno sarađivali sve te godine. Uzgred, to što je Platov dobio titulu grofa, Kutuzovljeva je zasluga.

Nakon toga Platov je uništio vojsku znamenitog maršala Mišela Neja kod Lajpciga i zarobio oko 15.000 neprijateljskih vojnika i oficira. Bilo je pokušaja da se ataman optuži za predaju Moskve. Ali, zajednički plan njega i Kutuzova je dao rezultate: oslabljene Francuze iz prestonice proterivali su upravo Kozaci. Napoleon je navodno govorio da su upravo Donci opljačkali njegovu vojsku.

Predstavu o brendu donskih Kozaka pred Parižanima je promenio upravo Platvov, ali nakon Otadžbinskog rata. on je lično prezentovao Donsku vojsku na takav način da o tome stranci i dan danas oduševljeno govore. Evropski pohod atamana nije mu doneo samo svetsku slavu, već i lepe bonuse: na primer, nepismeni Kozak postao je i profesor Oksfordskog univerziteta.

Glavni san atamana nije bio ostvaren, Platov je žarko želeo da u Novočerkask dođe lično ruski car. Cer je došao, ali tek nakon smrti Platova u maju 1818. godine.