Stevan Gajić: Narod Srbije talac kolonijalne, kompradorske vlasti koju je nametnuo Zapad

Stevan Gajić, poznati srbski politički stručnjak, naučni saradnik Instituta za evropske studije (Beograd), gostujući profesor na Moskovskom državnom univerzitetu za međunarodne odnose (MGIMO), komentariše najnovija politička dešavanja u Srbiji i rusko-srpske odnose. Konkretno, naš razgovor se dotakao potpisivanja deklaracije protiv Rusije predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Govori se o zahlađenju srbsko-ruskih odnosa. Šta mislite o tome?

Želeo bih da odmah razjasnim vaše pitanje. Jedno su srbsko-ruski odnosi, drugo su odnosi naše kolonijalne vlasti prema Rusiji. Prvo, treba da znate da Srbija nije nezavisna država. Pogotovo pojavom projekta Aleksandar Vučić i Srbska napredna stranka 2012. godine. Zapad je napravio veoma dobar korak: doveli su tobožnje „nacionaliste“ koji su u interesu Zapada završili sav posao koji nisu uradili njihovi prethodnici. Vučić je sistematski, u procesu takozvanih „Briselskih sporazuma“, predavao punomoćja srpske države na Kosovu i Metohiji. Tamo je pre njegovog dolaska na vlast postojala naša policija, elektroprivreda i telekomunikacije, kao i naše katastarske knjige, i još mnogo toga. Vučić je Albancima dao međunarodni telefonski broj. Sve je to urađeno u zamenu za Zajednicu srbskih opština. Na kraju, on zauzvrat čak nije dobio ni tu nevladinu organizaciju.

Dakle, Vučić je pre svega natovski projekat. U Rusiji to ne razumeju, jer je u njoj dugo sprovođena provučićevska propaganda. Pojedini Srbi su Rusima ukazivali na to, ali nisu hteli da ih slušaju, čak su ih nazivali provokatorima. Radi se o tome da je Zapad shvatio da samo preko bivših patriota mogu doskočiti Srbima. Dakle, ovo što se sada dešava je samo vrhunac jedne politike. Vučić je 2016. praktično podržao Mila Đukanovića, tadašnjeg diktatora Crne Gore, koji je takođe navodno bio „veliki ruski prijatelj“; Đukanovića, koji je izmislio državni udar u tobožnjoj organizaciji Rusije. Vučić je 2019. rekao da nemamo novca da kupimo S-400, a sada odjednom ima šest puta više novca za zapadno oružje. Odnosno, nije bilo pola milijarde evra za ruske sisteme, a sada su se pojavile bezmalo tri milijarde evra za kupovinu zastarelih francuskih aviona „rafal“, koje Francuzi svakog trenutka mogu da isključe iz Pariza i koji će Bog zna kada stići.

Mediji pod kontrolom Vučića optuživali su 2020. godine Rusiju da stoji iza antikovid protesta u Beogradu. A godinu dana pre toga ti mediji su isfabrikovali špijunsku aferu iza koje navodno stoji Rusija. Dakle, ovo se priprema već dugo vremena. Vučić je čovek koji ide stopama Josipa Broza Tita, diktatora Jugoslavije, koji se takođe suštinski pokazao kao čovek Zapada koji je 1948. srušio odnose Jugoslavije i Sovjetskog Saveza. Ovo poslednje se završilo činjenicom da su mnogi srbski partizani koji su se borili za oslobođenje zemlje završili na Golom otoku zbog „staljinizma“, zapravo zbog ljubavi prema Rusiji i privrženosti Rusiji.

Dakle, vi u Rusiji morate razlikovati narod i vlast, to su u Srbiji dva različita pojma. Ovde je, prema svim istraživanjima javnog mnjenja, gotovo 90 odsto stanovništva kategorički protiv uvođenja antiruskih sankcija. Okvirno isti procenat podržavao je i podržava Rusiju. To što Beograd nije uveo sankcije Moskvi nije zasluga srbskih vlasti, već posledica njihovog straha od srbskog naroda. I ovo je veoma, veoma, veoma važna tačka koja se mora uzeti u obzir. Srbi su taoci NATO-a, a kolonijalni posrednik između NATO-a i nas je Aleksandar Vučić i čitav sistem vlasti koji pod njim imamo. Kolonijalni status Srbije značajno je ubrzan dolaskom na vlast Tomislava Nikolića 2012. godine. Njegovom pobedom ustoličeni su Vučić i Srbska napredna stranka.

Ima li nagle promene u Vučićevoj taktici prema Moskvi (zbog toga što je potpisao Dubrovačku deklaraciju – prim. StSt)?

Vučić nije menjao taktiku. Uradio bi sve isto kao i ranije da su mu dozvolili gospodari sa Zapada. U Moskvi to ili nisu hteli da vide ili su zaboravili da su prvi Vučićevi savetnici, odmah po njegovom dolasku na vlast, bili momci koji su bombardovali Srbiju – Toni Bler, čije su usluge debelo plaćene, bivši britanski premijer, jedan od glavnih arhitekata bombardovanja Jugoslavije – Srbije i Crne Gore. Zatim Gerhard Šreder, prvi nemački kancelar posle Adolfa Hitlera koji je bombardovao Srbiju. Zatim Aleks Soros, sin Džordža Sorosa, kojeg Vučić naziva prijateljem, i tako dalje.

Tokom 2016. godine, mnogi mediji su objavili da je Vučić dao novac Klinton fondaciji, a sam predsednik to nikada nije demantovao. Tamo se izvinjavao za „srpske zločine” i svoju ličnu ulogu u devedesetim godinama dok ga je Bil Klinton tešio, o čemu svedoče i snimci sa tog događaja.

S druge strane, Vučić je, odlično znajući kako funkcionišu mediji u Rusiji i dobro proučivši taj sistem, tamo uspostavio mrežu svojih lobista. Naravno, ti ljudi će se sada praviti ludi, a upravo su oni glavni krivci (za krivu percepciju o Vučiću u Moskvi – prim. StSt). Ti lobisti dobro su zarađivali, istovremeno nazivajući „izdajnicima“ ljude poput mene zato što su im kvarili idiličnu sliku.

Dakle, Vučić nije menjao taktiku, bio je prinuđen da otkrije suštinu stava zvaničnog Beograda. Srbija nikada nije uvodila sankcije Rusiji na državnom nivou, ali je to činila indirektno, smanjujući trgovinski promet i na druge načine. Čak je i Putin na poslednjem sastanku s ministrom Aleksandrom Vulinom na to blago skrenuo pažnju (tekst je objavljen pre sastanka u Kazanju – prim. StSt). Tako da promena taktike predstavlja promenu pristupa Zapada Vučiću. On je sada njihov rob koga očigledno ozbiljno ucenjuju zbog čega mogu da rade šta požele.

Da podsetim, francuske službe su – prema javno dostupnim izvorima – pre tri godine poslale Beogradu transkripte razgovora sa aplikacije „skaj“ koju su koristili trgovci drogom širom sveta, posebno na Balkanu. Naše tužilaštvo primilo je te transkripte, ali ništa nije uradilo jer je pod kontrolom Vučića. Zanimljiva koincidencija je da Francuska dobija tender za izgradnju metroa u Srbiji, pravo na izgradnju nuklearnih elektrana, koncesiju na upravljanje beogradskim aerodromom i da sklapa dobre ugovore za prodaju svog naoružanja nama. Vrhunac su borbeni avioni „rafal“, koji koštaju neverovatnih gotovo tri milijarde evra.

Dakle, Vučić radi ono što se Zapadu sviđa. On sam možda nije želeo da ode u Dubrovnik gde je nameravao da pošalje ministra spoljnih poslova Marka Đurića, takođe krpu i slugu Zapada, ali Zapad je tražio da upravo Vučić dođe. Zašto? Trebalo je javno poniziti Srbiju jer je ona njihov neprijatelj tako što će javno biti poniženi najviši predstavnici Srbije. A najvažnije je da u novoj podeli sveta ostanemo sa njihove strane nove „gvozdene zavese“ kako bismo ostali taoci naših najgorih neprijatelja. Razumete li o čemu je reč?

Mi 30 godina ratujemo sa NATO-om. Prvo direktno, a zatim hibridno. Hibridno nam nameću zakone i transformišu društvo do neprepoznatljivosti. Sada žele da ostanemo zarobljeni na njihovoj strani sa ciljem da nas do kraja slome.

Mislim da o prekidu odnosa Srbije i Rusije ne treba govoriti. Pogotovo ne o jazu između Srba i Rusa, jer je srbski narod talac kompradorske, kolonijalne, kriminalne vlasti Aleksandra Vučića i njegove klike koju je Zapad ovde instalirao.

Da podsetim da je 2012. godine, kada je na predsedničkim izborima pobedio osnivač Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić, njemu pobedu čestitala Evropska unija tri sata pre zatvaranja birališta. Brisel je predvideo ishod izbora, a kada je Nikolić inaugurisan prvi put se pojavila zastava EU u kabinetu predsednika. Povrh svega, na samoj ceremoniji prvi govornik nije bio Nikolić već tadašnji komesar za proširenje EU Štefan File. Ni Nikolića ni Filea više nema u politici, ali su nam u nasledstvo ostavili kolonijalni status zemlje.

Na leđima Nikolića Vučić preuzima vlast, prvo kao prvi potpredsednik vlade, i od tog momenta postaje najmoćniji čovek u zemlji. Bio je to početak potpune kapitulacije i kolonizacije Srbije.

Danas NATO kolonizator, preko kompanije Rio Tinto, pokušava da otvori rudnik litijuma. Vučić je potpisao niz sporazuma prema kojima bi EU, a suštinski NATO, odnosno korporacija „Blek rok“ i porodica Rotšild, trebalo da u Srbiji eksploatišu litijum i druge minerale. Ovakav scenario bi potpuno uništio prirodu Srbije i ako bi im to uspelo, ovde uopšte ne bi moglo da se živi zbog zagađenja zemlje, vode i vazduha.

Naša ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović bila je do 2021. godine direktorka regionalnog predstavništva Evropske investicione banke. Ona se zbog karijere odrekla srbskog državljanstva u korist francuskog. A kada je poslata da bude ministar koji bi trebalo da realizuje projekat Rio Tinto, ponovo je naprečac postala srbska državljanka. Suština ovih procesa je da se nalazimo u vlasti direktnih agenata NATO-a.

Kakvu je rezoluciju potpisao Vučić i zašto?

Rezolucija koju je Vučić potpisao je pronatovski, proukrajinski komad papira: priznat je teritorijalni integritet Ukrajine, a vrhunac ironije je da pored njegovog potpisa stoji potpis predstavnika Kosova, naše pokrajine, čiju nezavisnost naše vlasti navodno ne priznaju. Srbija potpisuje klauzulu da je za poštovanje povelje UN i za teritorijalni integritet Ukrajine, praktično negirajući sopstveni teritorijalni integritet jer takav dokument potpisuje s predstavnikom svojeg otcepljenog dela. To je suština onog što nam Zapad radi, javno ponižava srbski narod kako naši saveznici ne bi zamrzeli samo Vučića nego sve nas kao narod.

Važno je znati da se stotine Srba, ako ne i više, sada bore u redovima ruske vojske. Jer mi na rat u istočnoj Evropi gledamo kao na naš oslobodilački rat. Ali u isto vreme, naše vlasti su apsolutne sluge NATO-a. I zato zapadni vojni blok preko njih želi da nas potpuno ponizi, posvađa i učini omraženim u Rusiji.

Vidim da je glavni problem ruskih medija u tome što oni stalno identifikuju vođu i narod. Vučić se teško može nazvati vođom jer pitanje je da li su ijedni izbori na kojima su on i njegova stranka ubedljivo pobedili uopšte bili regularni, ali to je posebno pitanje. Ovo izjednačavanje naroda i vođe je stalno ponavljano, što je veliki sistemski problem vaših medija. Suština svega je da Zapad pomoću Vučića želi da nas, kao poslednje robove, zadrži sa svoje strane „gvozdene zavese“.

Poslednje što se sada dešava, dok pričamo, je konačno „rešenje“ pitanja Kosova i Metohije, uništavaju se poslednji ostaci srpske države, u toku je još jedno iseljavanje Srba sa Kosova i Metohije, ali naše vlasti ćute i ne rade ništa. Oni čak i ne ćute, već zajedno sa separatistima, predstavnicima okupiranog Kosova – koji ubijaju, uništavaju i proteruju Srbe – potpisuju deklaraciju u Dubrovniku.

Sa čime je to povezano i kako će se razvijati događaji?

Upravo sam vam rekao. Niko još ne zna kako će se događaji dalje razvijati. Možda je i rat bolji od ove sramote. Mogao bih sadašnju situaciju da uporedim sa onom iz 1941. godine. U to vreme, Hitler je imao potpuno isti problem kao sada NATO – problem sektora Jugoistok. Srbija se nalazi jugoistočno kako od Brisela tako i od Berlina. Tročlano namesništvo u kraljevini Jugoslaviji, formirano posle ubistva kralja Aleksandra 1934. godine u francuskom gradu Marsej jer je kraljev sin bio maloletan, potpisalo je 1941. Trojni pakt sa Hitlerom. Ovaj potpis izazvao je strašno negodovanje i vojni puč – narod je izašao na ulice da podrži maloletnog kralja i usprotivi se paktu sa Rajhom. Deset dana kasnije, Hitler je bombardovao Beograd, čime je počeo rat u kome su nas Nemci ubrzo okupirali. Tokom okupacije dogodio se strašan genocid u takozvanoj „Nezavisnoj državi Hrvatskoj“ koju su stvorili Nemci i Italijani. Sproveden je stravičan genocid nad Srbima, koji se ne može ni sa čim porediti: sa posebnim logorima za decu i mnoge drugim strahotama. U tom ratu je ubijeno oko milion i po Srba. Sada, kao i 1941. godine, ponovo predstavljamo problem, ovaj put za NATO – opet smo sektor Jugoistok. Ponovo imaju kooperativne vlasti, čak i više nego 1941. I opet je narod u strašnoj situaciji, nema na koga da se osloni. Ali najalarmantnije je to što zapadnjaci žele da pokažu saveznicima, Rusiji, Kini i svima ostalima, da srbski narod nije na vašoj, već na drugoj strani zavese.

Rat protiv nas, koji je počeo 1991. i pre toga, nije okončan slomom socijalističke Jugoslavije. Zapad hoće da potpuno uništi Srbe. Zato je Crna Gora, apsolutno srbska država, u kojoj je stanovništvo srbsko, izdvojena 2006. godine. Tada je posrednik iz Evrope bio veoma interesantan tip – bivši ministar spoljnih i evropskih poslova Slovačke Miroslav Lajčak, inače diplomac MGIMO. Lajčak odlično govori ruski i srbski, a mrzi i Ruse i Srbe, teško je reći koga više. Uvek ga šalju sa posebnim zadatkom za dalje etapno uništavanje Srba.

Obratite pažnju, on je sada „posrednik” u pregovorima Beograda i Prištine. Iako tamo nema nikakvih pregovora, to je pozorište sa jednim akterom – NATO-om. U tom teatru igraju marionete – Vučić s jedne strane, s druge strane – predstavnici Prištine, kosovsko-albanskih separatista, a sa treće strane – predstavnik Evropske unije. Trenutno je to Lajčak. Dozvolite mi da još jednom podvučem: sve ovo nisu bili pregovori već predstava u režiji NATO.

I morate razumeti, mi imamo kolonijalnu, kompradorsku vlast i srbski narod je talac te vlasti. Zato, molim vas, nemojte od Vučića praviti entitet koji personifikuje Srbiju, niti izjednačavati srbski narod sa onim što Vučić radi, koga su Zapad i NATO postavili da nama vlada.

U Srbiji je, prema svim anketama, narod proruski orijentisan, velika većina se protivi sankcijama i podržava Specijalnu vojnu operaciju. Ovde su, odmah na početku SVO, bile jedine demonstracije u Evropi kojima je podržana Rusija i njih nisu organizovale vlasti. Desetine hiljada Srba izašle su na ulice sa ruskim zastavama: zastavama Hrista Spasitelja, imperijalnim carskim zastavama, ruskim i srbskim zastavama. Ostatak Evrope u to vreme histerisao je protiv Rusije. Mislim da to treba uzeti u obzir. Mi smo danas taoci naših neprijatelja – to morate razumeti.

Anja Šeršneva

S ruskog posrbio: S. G.

Izvor: stanjestvari.com / argumenti.ru