Porodično nasilje i dalje veliki problem u Srbiji

28.10.2024. god.

Iako naš zakon jasno definiše da je dovoljan samo jedan akt nasilja kako bi se pokrenula procedura za zaštitu žrtve, žrtve u Srbiji u velikom broju slućajeva ne prijavljuju nasilje, a neke čak veruju i da je takav "tretman" - normalan.

Činioci za ovakav stav su duboko ukorenjeni u složenim društvenim, psihološkim, ekonomskim i pravnim faktorima, koji podržavaju kontinuitet nasilja, čineći da žrtve ostaju zarobljene u začaranom krugu.

Jedan od glavnih razloga neprijavljivanja nasilja je nedostatak poverenja u pravosudni sistem, a sami sudski postupci mogu biti neizvesni, dugotrajni i skupi, dok su izrečene kazne često nedovoljne da postignu preventivnu i represivnu svrhu. U praksi se neretko očekuje i dokazivanje ponovljenih činova nasilja kako bi se slučaj razmotrio ozbiljno. Takođe, nedovoljna težina se daje psihološkom nasilju, koje često ni od strane same žrtve nije prepoznato. Neprepoznavanje nasilja je drugi ključan činilac - dugotrajno psihološko nasilje u vidu manipulacije osećanjima može kod žrtve izazvati osećaj krivice, pa bi žrtva poverovala da je takvo postupanje - zaslužila.

Mnogi ljudi, a posebno žene, ostaju u nestabilnim odnosima, praćenim nasiljem, samo zbog ekonomske zavisnosti, straha za svoju egzistenciju i budućnost dece.

Takođe, žrtve često imaju I strah od osude okoline, smatrajući da će procesuiranjem nasilnika biti obeležene, osramoćene i izolovane, dok tradicionalne društvene norme sugerišu da je uloga žene da „očuva mir“ u porodici. Stupanjem na snagu Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, statistika prijavljenih slučajeva pokazuje znatan pomak - broj prijavljenih slučajeva nasilja u porodici je značajno porastao, regulisane su hitne mere zaštite i koordinacija između institucija, što je sveukupno dovelo do smanjenja stope smrtnosti kao posledice nasilja.

U svakom slučaju, potrebne su reforme koje će omogućiti bolje procesuiranje prijava i zaštitu žrtava. Poželjno je uvesti programe prevencije nasilja u domaći obrazovni sistem, a iznad svega, neophodno je i kontinuirano raditi na opštem podizanju svesti.

Sve ovo zahteva balasiran pristup nadležnih i institucija, obezbeđujući odgovarajuće mehanizme prevencije kako bi se izbegla zloupotreba ovih zakonskih odredbi.

Aleksandra Arsić

(advokatica i doktorand prava)

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Hronika specijalne vojne operacije

za 28.10.2024.

Objavljen Trampov novi plan za Ukrajinu

Bivši predsednik želi da SAD ne igraju nikakvu ulogu u garanciji mira između Moskve i Kijeva, prema jednom od njegovih savetnika.

Zoran Tomašević: Kad valja slediti primer Evrope

Ponovo se vraćamo temi takozvanog „Registra štete pričinjene Ukrajini“. Podsetimo da se uprava datog Registra odlukom Saveta Evrope nalazi u Hagu i da su na njegovom čelu predstavnici same...

ruzijska pro-zapadna predsednica poziva na masovne proteste

Salome Zurabišvili izjavila je da ne priznaje rezultate parlamentarnih izbora održanih u subotu, za koje je optužila Rusiju.

Kršljanin: Gruzijski san pobeđuje uprkos arlaukanju sa Zapada

Ubedljiva pobeda patriotske stranke „Gruzijski san“ je još jedan dokaz da se svet menja i da i male zemlje mogu obnoviti svoj suverenitet i posle duge i fatalne kolonijalne...