BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Klub onih koji žele da opljačkaju Rusiju ili Registar štete Ukrajine

Klub onih koji žele da opljačkaju Rusiju ili Registar štete Ukrajine
18.09.2024. god.
Borbena dejstva u Ukrajini još nisu ni blizu kraja, ali su zemlje kolektivnog Zapada već počele da se bave tradicionalno najvažnijim pitanjem za njih — finansijskim, stvorivši „Registar štete, izazvane agresijom Ruske Federacije protiv Ukrajine“.


Do danas se Registru pridružilo 43 države i Evropska unija — 41 kao učesnici i 3 kao pridruženi članovi.

Naravno, ovde su već pohitali i susedi Srbije: Albanija, Hrvatska, Crna Gora, Severna Makedonija i Slovenija. Čak je iznenađujuće što ovde za sada nema takozvane Republike Kosovo, verovatno je u borbi između mržnje prema Rusiji i potrebe da plaćaju članarine ipak pobedila pohlepa.

Registar je stvoren u okviru Saveta Evrope, iz kojeg je Rusija, uzgred, istupila, pa odluke kako Saveta, tako i organizacija stvorenih u njegovom okviru, za Rusiju ne znače apsolutno ništa.

Međutim, upravni odbor „Registra štete izazvane agresijom Ruske Federacije protiv Ukrajine“ (RD4U) ne zaustavlja svoju maštu i na svom četvrtom zasedanju u Hagu od 2. do 6. septembra 2024. godine predložio je šesnaest dodatnih kategorija potraživanja. Najinteresantnije od njih su, možda, potraživanja za gubitak posla i gubitak pristupa nekretninama na „privremeno okupiranim teritorijama“.

Od starijih potraživanja podjednako su zanimljiva i neadekvatna „relokacija poslovanja“ i „druga ekonomska šteta“.

Kako će „oštećeni“ dokazivati pretrpljenu štetu?

„Za svaku kategoriju potraživanja predviđen je obrazac potraživanja koji sadrži opis informacija i dokaza koje tužioci treba da dostave, kao i dodatne informacije i dokumenta koji mogu biti predstavljeni kao podrška potraživanju. Svi dokazi moraju biti dostavljeni u digitalnom formatu preko Diia platforme (nešto poput srpske e-uprave). Uglavnom, podnosioci potraživanja će morati da dostave dokaz o svom identitetu, informacije o šteti, gubitku ili povredi (npr. šta se dogodilo, gde i kada se dogodilo, uzrok i sl.), kao i druge informacije tražene u obrascu potraživanja. Na primer, ako se potraživanje odnosi na imovinu, podnosioci će morati da dokažu da su legitimni vlasnici dotične imovine.“

Uzimajući u obzir da čak i najveći pristalice Ukrajine među evropskim liderima priznaju da je Ukrajina jedan od svetskih lidera po pitanjima korupcije, teško da će nešto sprečiti ukrajinskog činovnika da za malu naknadu potpiše potvrdu o uništenju kuće, preduzeća, silovanju ili nekoj drugoj šteti. Naprotiv, on će to čak smatrati svojom svetom dužnošću — jer za sve to moraju da plate Rusi!

Uzgred, u pravilima za podnošenje zahteva zvanično je navedeno da građani Ruske Federacije, čak i oni koji su stalno živeli u Ukrajini, nemaju pravo da podnesu zahteve. Ali znamo da to nije diskriminacija, već prava demokratija.

Da li Zapad uvek tako žuri da pomogne oštećenima ili samo kada je to na štetu Rusije?

Zanimljivo je, da li bi sve ove zemlje, učesnice „Registra“, ozbiljno razmotrile štetu koju su, na primer, pretrpeli kosovski Srbi?

Mnogo puta su pokušavali da zapadnim zemljama predoče račun za bombardovanje Jugoslavije, ali je i ovde rezultat bio nula.

Još 2006. godine UN su stvorile sličan registar za beleženje štete prouzrokovane izgradnjom zida na okupiranoj palestinskoj teritoriji. Tokom godina prikupljeno je više od milion dokumenata koji potvrđuju obim štete nanesene Palestincima. Do sada nije izvršena nijedna isplata. Ali to je, naravno, sasvim drugačije!

Međutim, u tradicionalnoj želji da opljačkaju Rusiju, Zapad je spreman da deluje jedinstveno.

Prema zvanično objavljenim pravilima Registra, učesnica može postati svaka država koja je glasala za Rezoluciju Generalne skupštine UN A/RES/ES-11/5 „Obezbeđivanje naknade štete i reparacija za agresiju protiv Ukrajine“, kojom je predviđeno stvaranje međunarodnog registra za evidentiranje dokumentovanih dokaza o „šteti, gubicima ili povredama nanetim svim zainteresovanim fizičkim i pravnim licima, kao i državi Ukrajini, kao posledici dela Ruske Federacije koja krše međunarodno pravo...“.

„Ne podleže nikakvoj kritici, pravno je ništavno i pokušaj legalizacije nelegalizovanog u skladu sa važećim međunarodnim pravom“, ovako je projekat rezolucije okarakterisao stalni predstavnik Rusije pri UN, Vasilij Nebenzja.

Srbija je, na sreću, uzdržala se po ovoj rezoluciji, ali za takve zemlje ostavljena je mogućnost — „druge države takođe mogu pristupiti Registru uz odobrenje Konferencije učesnika“.

S vremena na vreme sa čuđenjem saznajemo iz vesti da je Srbija, ispostavlja se, jedan od regionalnih lidera u pružanju pomoći Ukrajini. Srbija šalje novac, kompjutere, generatore i razgovara o učešću u obnovi Ukrajine nakon rata.

Teško je protiviti se humanitarnoj pomoći onima kojima je potrebna, teško je poreći činjenicu da se sve ratovi jednog dana završavaju i da će mogućnost zarade za srpske građevinske radnike biti korisna.

Ali veoma bih voleo da verujem da Srbija neće tiho i neprimetno ući u ovaj klub zemalja koje se plaše da otvoreno ratuju sa Rusijom, ali jako žele da je opljačkaju ili joj nanesu neku štetu.

Autor: Zoran Tomašević



  • Izvor
  • Tanjug
  • Foto: alamy.com/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Međunarodni krivični sud u Hagu optužio je izraelskog premijera za ratne zločine u Gazi


Moskva će odgovoriti odlučno i na odgovarajući način na bilo koju agresiju, izjavio je predsednik

Vašington ipak nastoji da izbegne bilo kakvu upotrebu ovakvog oružja, izjavio je Tomas Bjukenan.


Vašington ipak nastoji da izbegne bilo kakvu upotrebu ovakvog oružja, izjavio je Tomas Bjukenan.


Američke obaveštajne službe godinama su obučavale agente u Ukrajini, nastojeći da to sakriju od Moskve, navodi nemački magazin.


Ostale novosti iz rubrike »