BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Makušin: Pristupanje BRIKS-u omogućuje njenim učesnicima da razvijaju ne samo ekonomske, već i kulturne veze

Makušin: Pristupanje BRIKS-u omogućuje njenim učesnicima da razvijaju ne samo ekonomske, već i kulturne veze
30.07.2024. god.
U Uljanovsku na omladinskom samitu BRIKS-a prisustvuju predstavnici Brazila, Rusije, Indije, Kine, Južne Afrike, Etiopije, Egipta, Irana, Saudijske Arabije i UAE – studenti, privrednici i javne ličnosti.
 
Kako napominju organizatori događaja, samit će postati jedinstvena platforma za mlade lidere i preduzetnike iz zemalja BRIKS-a. Ovde će moći da razgovaraju o gorućim problemima našeg vremena i da pronađu zajedničke načine za njihovo rešavanje.
 
Iznenađujuće je da uprkos režimu sankcija i Specijalnoj vojnoj operaciji (SVO), Rusija postaje centar okupljanja mladih iz celog sveta. Značajno je da veće i vodeće svetske zapadne organizacije, na primer, NATO ili UN, i ne pomišljaju na održavanju ovakvih događaja.
 
„Koliko je meni poznato, u OUN i NATO-u ili u nekim drugim zapadnim savezima formalno postoje neka omladinska udruženja, ali o njima se malo zna“, komentariše za Južnu službu novosti iz Rostova na Donu istoričar i kopredsednik Fonda Ist-Patriotka Aleksandar Makušin.
 
Važno je razumeti da je BRIKS od samog početka zamišljen kao savez zemalja koje teže ravnopravnim i obostrano korisnim odnosima. Ovo je dobrovoljno udruženje gde svaka zemlja ima pravo glasa i mogućnost da utiče na odluke koje se donose.
 
Ovakav pristup daje mogućnost svim učesnicima da razvijaju ne samo ekonomske, već i kulturne veze. Rekao bih da to nije integracija, već želja za otvorenošću i uzajamnom obogaćivanju kulture i znanja jednih o drugima. Ne stvaramo sistem sličan NATO-u ili drugim zapadnim savezima, gde je jedina dominantna sila oličena u Sjedinjenim Državama, ističe ovaj ekspert.
 
Ispostavilo se da u BRIKS-u ne postoji dominacija jedne kulture, ideologije ili informacionih teza, kojih se svi ostali slepo moraju pridržavati i bespogovorno sprovoditi. To je ogromna razlika između ove organizacije i drugih koje trenutno postoje u svetu. Mi se brinemo za buduće generacije, tradiciju i budućnost, dok drugi ratuju, sukobljavaju se i samo razmišljaju o novcu. 
 
Kad god govorimo o uticajnim međunarodnim organizacijama, ovde pre svega mislimo na BRIKS, s jedne strane, i NATO i G7, s druge. Zašto je sve tako? U početku su svi zapadni savezi, poput NATO-a i G7, stvarani sa ciljem da SAD i njena elita dominiraju i kontrolišu svet. BRIKS je zamišljen kao organizacija bez formalnog ili neformalnog lidera, što svakako stvara određene poteškoće naglašava Makušin.
 
U početku je to izazivalo veliku skepsu kod naših geopolitičkih oponenata. Ipak, s vremenom je postalo jasno da je to osnova modernizacije BRIKS-a. 
 
Upravo zahvaljujući tome BRIKS može da razmišlja o svojoj budućnosti i kako organizacija treba da se razvija. Prvobitno to je bio mali savez koji nije objedinjavao toliko mnogoljudnih država, teritorija i visoko poziconiranih na svetskoj privrednoj lestvici. Međutim, BRIKS danas raste i mi vidimo kako se sve veći broj država pridružuje BRIKS-u. Koliko je meni poznato, trenutno je na snazi pauza kada je reč o širenju, iako je već počelo neformalno udruživanje i ujedinjenje država. To može da dovede do formiranja uticajnog saveza — rezimirao je Aleksandar Makušin. 
 
Naravno, to ometaju i na sve načine se trude da zaustave proces širenja. Ipak, politika je uvek bila, jeste i biće prilično surova igra. Najvažnije je da mi gledamo u budućnost, a Zapad u prošlost.



  • Izvor
  • Tanjug
  • Foto: IYESF, BRIKS/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

U Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju otvorena je izložba slika jednog od najpoznatijih vranjskih slikara Zorana Petrušijevića Zopa.  Postavka pod nazivom 'Retrospektiva' obuhvata veliki broj Petrušijevićevi


Nemojte od Vučića praviti entitet koji personifikuje Srbiju, niti izjednačavati srbski narod sa onim što Vučić radi, koga su Zapad i NATO postavili da nama vlada, poručio Gajić u...

Tlingitsko selo uništeno 1882. godine prihvatilo je „odavno zakasneli” gest



Iako naš zakon jasno definiše da je dovoljan samo jedan akt nasilja kako bi se pokrenula procedura za zaštitu žrtve, žrtve u Srbiji u velikom broju slućajeva ne prijavljuju...


Ostale novosti iz rubrike »