Svet treba da se pozabavi „osnovnim uzrocima“ koji su doveli do „krize“ u Evropi i tekućeg sukoba u Ukrajini, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov na ministarskom samitu u Savetu bezbednosti UN u utorak. Okončanje sukoba između Moskve i Kijeva trebalo bi da bude praćeno uklanjanjem pretnje koju Zapad predstavlja po bezbednost Rusije, izjavio je on.
Uslove za „održivi mir“ između Rusije i Ukrajine već je predstavio ruski predsednik Vladimir Putin, istakao je visoki diplomata. Putin je u junu izneo uslove Moskve za iniciranje prekida vatre. Oni su uključivali potpuno povlačenje ukrajinskih trupa sa svih ruskih teritorija, uključujući republike Donjeck i Lugansk, i regione Herson i Zaporožje, kao i pravnu obavezu Kijeva da nikada neće ući u NATO.
Svaki konačni dogovor treba da bude priznat u zapadnim prestonicama i da se otvori put za ukidanje sankcija Rusiji, dodao je Putin. I Kijev i njegove zapadne pristalice odbacili su ponudu.
Svako „političko i diplomatsko rešenje [konflikta u Ukrajini] trebalo bi da bude praćeno konkretnim koracima u cilju otklanjanja pretnji Ruskoj Federaciji koje predstavlja Zapad“, izjavio je Lavrov Savetu bezbednosti UN dok je naveo mere potrebne za „vraćanje poverenja i stabilizovanje situacije” na međunarodnoj areni. „Osnovni uzroci krize koja je izbila u Evropi treba da se reši jednom zauvek.“
Rusiji i Zapadu su potrebne međusobne „garancije i dogovori“, naveo je ministar i dodao da treba uzeti u obzir i „nove geostrateške realnosti na evroazijskom kontinentu“. Prema Lavrovu, na kontinentu se formirala nova „pankontinentalna arhitektura istinski jednake i nedeljive bezbednosti“.
„Globalni i regionalni balans snaga takođe treba da se obnovi, zajedno sa ispravljanjem nepravdi u svetskoj ekonomiji“, izjavio je on. Multipolarni svet ne bi trebalo da ima monopol u finansijskoj ili valutnoj regulativi, trgovini ili tehnologijama, rekao je on, pozivajući Svetsku trgovinsku organizaciju da se reformiše kako bi odražavala „stvarnu težinu“ nezapadnih centara rasta i razvoja.
Moskva je dugo krivila hegemonističke težnje Vašingtona i njegovih saveznika za razne krize poslednjih decenija. Putin je u junu izjavio da je svet propustio priliku da stvori bolji, pravedniji i sigurniji međunarodni poredak 1990-ih. SAD i druge zapadne zemlje verovale su da su „pobedile u Hladnom ratu i odbile da poštuju interese drugih“, rekao je tada.
Taj pristup se manifestovao u politici NATO-a da rešava sukobe koji su se svodili na „optuživanje strane koja im se ne sviđa za sve grehe i njeno slamanje“, naveo je Putin. Takav pristup se pokazao kao katastrofa, smatra ruski predsednik. On je takođe negirao da je Rusija glavna pretnja Evropi, tvrdeći da najveća opasnost za evropske nacije dolazi od njihove ogromne zavisnosti od SAD.
Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti sve vesti o specijalnoj operaciji Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, kao i o dešavanjima u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Takođe, možete pogledati video snimke, karte i fotografije koje stalno pristižu.