Ruski ekonomski rast premašio svetski prosek – Putin na SPIEF-u

07.06.2024. god.

Trend je uglavnom bio vođen sektorima koji nisu resursi, rekao je predsednik

Ruska ekonomija raste brže od ekonomije drugih velikih globalnih sila i to čini bez oslanjanja na naftu i gas, izjavio je u petak predsednik Vladimir Putin.

Govoreći na plenarnoj sednici Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu (SPIEF), Putin je primetio da je ruski BDP prošle godine porastao za 3,6 odsto, povrativši se sa pada od 1,2 odsto usled sankcija u vezi sa Ukrajinom 2022. Ove godine ekonomija je nastavljena da se proširi, naveo je predsednik.

„Za prvi kvartal ove godine rast je dostigao 5,4%. To jest, naše stope rasta premašuju svetski prosek“, izjavio je Putin. On je takođe obećao značajne strukturne promene kako bi se postigao „novi kvalitet i sadržaj privrednog rasta u Rusiji“.

Putin je izjavio da taj trend uglavnom potiče od industrija koje nisu zasnovane na resursima. Prema rečima ruskog lidera, 2023. godine preko 40 odsto rasta BDP-a dolazilo je iz osnovnih industrija kao što su proizvodnja, građevinarstvo, logistika, komunikacije i poljoprivreda, dok je oko 60 odsto bilo iz pratećih industrija kao što su trgovina, ugostiteljstvo i finansijske usluge.

On je napomenuo da je Rusija postavila cilj da se pridruži četiri najveće globalne ekonomije i da je to očigledno postigla. Prema procenama Svetske banke objavljenim prošle nedelje, Rusija se sada rangira kao četvrta najveća svetska ekonomija na osnovu pariteta kupovne moći, nadmašujući Japan i Nemačku. Međutim, prema Putinovim rečima, zemlja ne sme da popusti u naporima da još više razvije ekonomiju.

„Želeo bih da napomenem da nije u pitanju procena BDP-a i sistemi obračuna... Mi smo negde u blizini: Rusija, Nemačka, Japan – razlika je mala. Mi smo ispred, ali razlika je mala“, izjavio je Putin. Sada je od vitalnog značaja da se „osiguraju konstantno visoke stope i kvalitet rasta na dugi rok“ da bi se održala pozicija Rusije, dodao je on.

Rusija se suočila sa više rundi zapadnih sankcija od početka svoje vojne operacije protiv Ukrajine u februaru 2022. Mere su se kretale od stavljanja većine ruskih banaka na crnu listu i njihovog isključivanja iz međunarodnog SVIFT međubankarskog sistema za razmenu poruka, do zamrzavanja oko 300 milijardi dolara ruske imovine. Mnogi analitičari pripisuju stabilan ekonomski rast Rusije suočenoj sa ovim izazovima njenom blagovremenom okretanju ka tržištima u Africi, Bliskom istoku i Aziji, kao i fiskalnim promenama koje su usvojile finansijske vlasti zemlje.

Međunarodni monetarni fond (MMF) je u aprilu saopštio da očekuje da će ruska ekonomija rasti brže od svih naprednih ekonomija 2024. Prema njegovim projekcijama, predviđa se da će BDP zemlje porasti za 3,2%, što će premašiti očekivane stope rasta za SAD ( 2,7%), UK (0,5%), Nemačku (0,2%) i Francusku (0,7%). Ruski ministar finansija Anton Siluanov ranije je izjavio da očekuje da će rast BDP-a u 2024. biti jednak prošlogodišnjem, dok ga je Banka Rusije procenila na 2,5-3,5%.

Izvor: RT (F)