BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Izjave Miloševića i Lukašenka posle razgovora u Beogradu 14. aprila 1999.

Izjave Miloševića i Lukašenka posle razgovora u Beogradu 14. aprila 1999.
16.04.2024. god.
Navršilo se okruglo 25 godina, od kada je 14. aprila 1999, u jeku NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju, u prijateljsku posetu Beogradu došao predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko. Nakon srdačnog susreta ispred Belog dvora, predsednici Milošević i Lukašenko izvršili su smotru počasnog bataljona Garde Vojske Jugoslavije. Zatim su su započeli zvanični razgovori nakon kojih su se dva lidera obratila brojnim domaćim i stranim novinarima.

 Milošević je izjavio sledeće:

„Najpre da izrazim veliko zadovoljstvo zbog posete predsednika Belorusije gospodina Lukašenka, čiji dolazak u Beograd na čelu državne delegacije Belorusije mi ocenjujemo kao znak velike solidarnosti beloruskog naroda i rukovodstva Belorusije sa narodom Jugoslavije u ovo teško vreme, kada je Jugoslavija, čitava naša zemlja, izložena zločinačkoj agresiji NATO-a.

Ta agresija pravda se brigom o ljudskim pravima, a krše se sva ljudska prava i sve norme međunarodnog pravnog poretka. Da ironija bude veća, govori se o pravdanju eskaliranja agresije zbog kredibiliteta, kako kažu, NATO-a. Ja ne verujem da postoji i jedan čovek na zemljinoj kugli koji smatra da se kredibilitet stiče ubijanjem. Ubijanjem se može sticati samo kredibilitet ubica.

U ovoj agresiji kojoj smo izloženi, mi imamo samo jedan izlaz, a to je da svoju zemlju branimo. Ja želim da kažem u ime svih građana naše zemlje da ćemo mi svoju zemlju odbraniti.

Što se tiče političkog rešenja problema na Kosovu i Metohiji, mi smatramo da je političko rešenje jedini mogući put izlaska iz krize koja tamo postoji. Naša pozicija je da se samo mirnim putem, političkim procesom, mogu obezbediti stabilan i pravedan mir, rešenja koja će biti pravedna, humana, za sve nacionalne zajednice, za sve građane koji žive na Kosovu i Metohiji. Vi dobro znate da je naš principijelni prilaz zasnovan na principu ravnopravnosti građana i ravnopravnosti nacionalnih zajednica. To znači – naš prilaz je multietnički, multikulturni, multireligijski. Dakle, prilaz koji podjednako vodi računa o svim građanima i svim nacionalnim zajednicama na Kosovu i Metohiji, bez obzira na njihovu nacionalnost ili njihovu veroispovest i bilo kakvo drugo etničko opredeljenje. Zato je apsurd da na kraju dvadesetog veka bilo ko u civilizovanom svetu može da se koleba između tog pristupa – multietničkog, multikulturnog, multireligijskog – i jednog nacističkog pristupa koji favorizuje jednu naciju i želi da je nametne kao gospodara svih drugih nacionalnosti.

Mi verujemo da će ovakav prilaz, koji ima u vidu ravnopravnost svih nacionalnih zajednica, biti osnova za pravedno i trajno rešenje na Kosmetu. Na toj osnovi mi vodimo politički proces i na toj osnovi vode se razgovori između predstavnika vlada Srbije i SRJ sa predstavnicima kosmetskih Albanaca. Smatramo da ti razgovori treba da budu direktni. Oni se, kao što znate, već i vode direktno i smatramo da će samo na taj način, dakle, direktnim razgovorima između onih predstavnika nacionalnih zajednica koji žive na Kosovu, moći da se na pravi način reše problemi na Kosovu i Metohiji. Probleme treba da reše ljudi koji žive u toj pokrajini, a ne neko sa strane bilo kakvim nametanjem rešenja.

Naše opredeljenje je mir, naše opredeljenje je ravnopravnost ljudi i ravnopravnost nacionalnih zajednica. Na tom opredeljenju mi ćemo istrajati. Smatramo da je pravo i pravda i na jednom i na drugom opredeljenju na našoj strani. Smatramo da je veća podrška čitavog slobodoljubivog sveta ovakvom našem opredeljenju.
 

SAVEZ RUSIJE, BELORUSIJE I JUGOSLAVIJE

Želeo bih da kažem da smo predsednik Lukašenko i ja imali prilike da podrobno razmotrimo pitanja koja se tiču Saveza Rusije, Belorusije i Jugoslavije. Vama je dobro poznato da je naš savezni parlament na zajedničkoj sednici oba veća, bez ijednog glasa protiv, doneo odluku o pristupanju SRJ Savezu Rusije i Belorusije. Ja sam danas predsedniku Lukašenku uručio zvanična pisma upićena njemu, u svojstvu predsednika Belorusije, ali i u svojstvu predsedavajućeg Saveta Rusije i Belorusije, te zvanično pismo za predsednika Ruske Federacije Borisa Nikolajeviča Jeljcina.

Ja očekujem od predsednika Lukašenka i predsednika Jeljcina da se postupak kojim se taj savez realizuje sprovede u skladu sa interesima naroda tri zemlje i u skladu sa opredeljenjima koja iz tog proističu. Ocenjujemo obojica da je to jedan veliki istorijski korak u interesu razvoja stabilnosti, bezbednosti, ekonomskog, kulturnog, tehnološkog i svakog drugog razvoja na pragu novog veka. Verujemo da će taj savez pokazati svoju vitalnost u godinama koje dolaze i na početku veka koji je pred nama.

Na kraju želim da kažem da smo razgovore vodili i o tekućim međusobnim ekonomskim odnosima, koji su vrlo intezivni i imaju stalnu uzlaznu putanju, u čemu smo postigli i odgovarajuće konkretne dogovore u razgovorima koje su vodili nadležni ministri, koji su članovi delegacija na obe strane.

Želim na kraju da zahvalim predsedniku Lukašenku na ovoj poseti, na velikoj podršci, na izraženom prijateljstvu, solidarnosti i da izrazim uverenje u našu zajedničku budućnost Evrope bez nametanja diktata, Evrope slobodnih građana i Evrope ravnopravnosti. Mi ćemo se zajednički za takvu Evropu boriti, jer ona podjednako pripada svim narodima i zemljama koje je sačinjavaju.“



 

Potom se novinarima obratio predsednik Lukašenko:

„Naš cilj je bio da doprinesemo mirnom rešenju ovog sukoba, u skladu sa ciljevima predsednika Miloševića i nadama jugoslovenskih naroda. Ja sam se apsolutno u to uverio da predsednik Milošević želi rešenje ovih problema, i uopšte svih problema, samo mirnim putem.

Najvažniji rezultat današnjeg susreta je što sam saznao i uverio se, i za one sa kojima ću kasnije razgovarati, gde je granica preko koje Jugoslavija nikad neće odstupiti idući ka kompromisu u rešavanju jugoslovenske krize. Mogu otvoreno da kažem da je taj stav Jugoslavije sadržan u sledećem: Jugoslavija je spremna da primi na teritoriju Kosova civilne posmatrače Organizacije Ujedinjenih nacija iz država koje nisu bile povezane sa agresijom na Jugoslaviju. Znači civilna lica, a ne pripadnici vojnih, policijskih ili poluvojnih formacija iz država NATO, koje danas učestvuju u bombardovanju Jugoslavije.

Prema tome, to je granica preko koje Jugoslavija nikad neće odstupiti i predsednik Jugoslavije je odgovorio na sva moja pitanja, koja možda nisu uvek bila korektna, ali ja kao prijatelj imao sam pravo da ih postavim. Ponovo podvlačim da se novo sastoji u tome što je predsednik Milošević odredio tu granicu preko koje on i njegov narod nikad neće odstupiti – to je celovitost Jugoslavije, jednakost svih građana koji žive i koji su živeli na teritoriji Jugoslavije, to je učešće civilnih lica u posmatranju izvršenja političkog procesa na Kosovu i Metohiji, bez učešća onih zemalja koji bombarduju Jugoslaviju.

Mi se sa razmevanjem odnosimo prema ovome stavu i u narednim danima razmotićemo sve predloge koje je izložio predsednik Milošević u razgovoru s beloruskom i ruskom stranom, jer tokom ove posete ja sam predstaljao i stav Ruske Federacije, čiji su me predsednik i premijer zamolili da  prenesem jugoslovenskoj strani, što sam ja i uradio.“

 

Na kraju treba podsetiti da je prilikom dolaska beloruskog predsednika Lukašenka u Beograd, NATO odbio da mu nisu garantuje bezbednost. Uprkos tome, avion se sa delegacijom Belorusije se ipak uputio za Beograd, a tokom šestočasovne posete dva puta su odjekivale sirene za vazdušnu opasnost. Beloruski lider je takođe posetio vojnu bolnicu i obišao objekte koji su stradali od NATO bombi.

 

Pripremio: Dušan Opačić – Bratstvo



  • Izvor
  • Tanjug
  • / vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za


Nova raketa je uspešno testirana, rekao je ruski predsednik na sastanku u Kremlju.


Izjave ruskog predsednika nisu prazne priče kao one evropskih političara, rekao je mađarski lider.

Moskva mora biti „primorana“ na mir kroz snagu, izjavio je ukrajinski lider.


Iako mnogi smatraju da je kuhinja samo funkcionalna, zapravo mož


Ostale novosti iz rubrike »