Kako je SS brigada prešla na stranu sovjetskih partizana

Stotine hiljada sovjetskih građana su se u Drugom svetskom ratu borile na strani nacista. Kolaboracionisti su svrstavani među najljuće neprijatelje SSSR-a. Njih vojnici Crvene armije često nisu zarobljavali nego su ih streljali na licu mesta.

Sa druge strane, onima koji su izdali otadžbinu a zatim prebegli na njenu stranu ponekad je pružana šansa da „krvlju iskupe svoju krivicu“. Praktikovalo se čak i primamljivanje kolaboracionista na stranu sovjetske vlasti. Prelazili su pojedinci, a ponekad i čitavi odredi, ali je najviše odjeka imao slučaj kada je cela SS brigada „Družina“ prešla na stranu partizana.

Kaznene ekspedicije


SSSR, Minsk. Parada Ordnungspolicaj (uniformisane nemačke civilne policije) na Trgu Lenjina (ranije Trg nezavisnosti).
Archive photo

Prva ruska nacionalna SS brigada „Družina“, kao i druge slične njoj kolaboracionističke jedinice, uglavnom se borila protiv partizana i izvodila kaznene ekspedicije protiv nepokornog stanovništva na okupiranim teritorijama.

Kostur brigade su činili bivši sovjetski vojnici koji su dospeli u nemačko zarobljeništvo i zatim pristali da sarađuju sa nacistima. Takav je bio i njihov komandant Vladimir Gilj (koji je uzeo pseudonim „Rodionov“), nekadašnji potpukovnik Crvene armije. Pored toga, u jedinici je služio određeni broj belih emigranata koji su želeli da se revanširaju boljševicima za poraz u Građanskom ratu.


Vladimir Vladimirovič Gilj
Archive photo

„Družina“ je izvodila kaznene ekspedicije na teritoriji Belorusije. Spaljivala je sela koja pomažu partizanima, streljala civile i silom ih odvodila da rade za Rajh. Nemci su smatrali da su posle takvih krvavih akcija esesovci zauvek izgubili mogućnost da prebegnu na drugu stranu.

Rukovodilac SS jedinica Gestapoa i policije u ovom regionu bio je Kurt fon Gotberg. On je visoko ocenio efikasno delovanje „Družine“ tokom antipartizanske operacije „Kotbus“ u maju i junu 1943. godine. U njegovom izveštaju poslatom u Berlin 13. jula kaže se da će „jedinica vrlo brzo postati udarna snaga koja izgleda pouzdano u borbi protiv bandi“.


Arkadij Šajhet

U stvarnosti situacija u Prvoj ruskoj nacionalnoj brigadi nije bila toliko ružičasta. Njeno ljudstvo je bilo duboko potreseno neuspehom nemačke armije na Kurskom frontu. Pored toga, ni operacija „Kotbus“ nije tekla glatko. Naime, vojnici su bili jako demoralisani zbog teških gubitaka koje su imali u borbama protiv partizana.

U nekom trenutku je Gilj faktički zanemario komandovanje i odao se piću, kartanju i ženama. Dok je jedan broj oficira tajno razmatrao sa njim ima li smisla vratiti se na stranu SSSR-a, drugi je otvoreno izražavao nezadovoljstvo takvim komandantom i pozivao Nemce da ga smene. Patrizani su odlučili da iskoriste taj raskol.

Pridobijanje


Zarobljenici
Jevgenij Haldej/MAMM/MDF/russiainphoto.ru

U početnom periodu rata uhvaćeni kolaboracionisti su najčešće streljani na licu mesta kao izdajnici, a od 1942. godine odnos prema njima je promenjen. Cilj je bio da se pomoću propagande demorališu jedinice koje su Nemci na okupiranim teritorijama formirali od građana SSSR-a, a ukoliko je moguće i da se primame i pređu na sovjetsku stranu. Centralni štab partizanskog pokreta posebnu pažnju je posvetio „Družini“ kada se saznalo da poznati kolaboracionista Andrej Vlasov planira formiranje Ruske oslobodilačke armije na bazi te jedinice.

Za propagandni rad sa SS brigadom Gilja-Rodionova bio je zadužen partizanski odred „Železnjak“ koji se nalazio u neposrednoj blizini. Na lokaciji gde je bila razmeštena „Družina“ upućivani su ilegalci i agitatori. Partizani su ubacivali kolaboracionistima propagandnu literaturu i letke. Čak su lično svakom oficiru predlagali da „krvlju iskupi svoju krivicu“.


Bitka kod Kurska
Arkadij Šajhet/MAMM/MDF/russiainphoto.ru

Za pripadnike „Družine“ eventualani prelazak na stranu partizana nije bio nešto nezamislivo. Još u novembru 1942. godine jedna četa ove brigade, koja je brojala 75 ljudi i čuvala most preko reke Drut, pobila je 30 nemačkih vojnika, a zatim otišla u šumu i pridružila se „narodnim osvetnicima“. U leto 1943. godine na takav korak se odvažio i sam Gilj-Rodionov sa većinom svojih vojnika.

Prelazak


Oficiri „Družine“, u centru pukovnik Konstantin Kromiadi, sa desne strane Gilj.
Archive photo

Gilj se 16. avgusta tajno sastao sa rukovodstvom partizanskog odreda „Železnjak“ na neutralnoj teritoriji. Tom prilikom su dogovoreni uslovi pridruživanja esesovaca partizanima. Svim pripadnicima „Družine“ (osim belogardejaca) obećana je neprikosnovenost, šansa da se rehabilituju pred otadžbinom, da im se vrate činovi i pruži mogućnost da se dopisuju sa članovima porodice. Gilj je insistirao da ostane na čelu brigade.

Istog dana je počeo prelazak brigade na sovjetsku stranu. Gilj je sa oficirima i odanim vojnicima obilazio sela gde su bili razmešeni pukovi „Družine“ i pred strojem držao govor u kome je tvrdio da su ih Nemci prevarili, da nacisti „ne planiraju nikakvu ’novu Rusiju’ i da imaju samo jedan cilj, a to je da porobe ruski narod“. „Obećavajući i uveravajući nas, fašistički gadovi su se ujedno krvavo obračunavali sa nevinim, nenaoružanim civilnim stanovništvom“, govorio je komandant „Družine“. Gilj tom prilikom, naravno, nije pominjao svoju ulogu u tom obračunavanju, kao ni ulogu onih koji su mu bili podređeni.


Partizani
Georgij Petrusov/MAMM/MDF/russiainphoto.ru

Zatim je Gilj-Rodionov izdao naređenje da se „nemilice uništavaju Švabe sve dok ne budu potpuno proterane sa ruske zemlje“, što su borci dočekali sa velikim oduševljenjem. Odmah su pristupili ubijanju zapanjenih Nemaca, a takođe hapšenju belih emigranata i oficira koji nisu bili lojalni komandantu.

Tako je 16. avgusta 1943. godine 1.175 pripadnika „Družine“ sa oružjem prešlo na stranu partizana. Kasnije im se pridružilo još oko 700. Međutim, nisu se svi esesovci obradovali tim promenama, preko 500 ljudi je pobeglo na stranu nemačkih garnizona. Koga god su od njih bivši pripadnici „Družine“ uhvatili, streljali su ga na licu mesta.

„Narodni osvetnici“


Grupa beloruskih partizana komsomolaca.
Sergej Koršunov/MAMM/MDF/russiainphoto.ru

Prva ruska nacionalna brigada „Družina“ je prestala da postoji, a umesto nje je proglašena Prva antifašistička partizanska brigada. Kao što je i obećano, za komandanta je imenovan Vladimir Gilj-Rodionov.

Novoformiranoj brigadi je kao pojačanje pridruženo oko 400 partizana i političkih radnika. Pored toga, operativna grupa „Avgust“ organa državne bezbednosti, izvršila je proveru ljudstva brigade i pronašla 23 skrivena agenta nemačke obaveštajne službe.


Anatolij Jegorov/MAMM/MDF/russiainphoto.ru

Odnosi između bivših esesovaca i partizana nisu uvek bili idealni. Ovi drugi su dobro pamtili učešće „Družine“ u operaciji „Kotbus“ u kojoj su izgubili mnogo ratnih drugova i članova porodice.

Pa ipak, novopečeni „antifašisti“ su se hrabro upuštali u najžešće okršaje i borili se kao lavovi, zaista „nameravajući da krvlju iskupe svoju krivicu“. I pored toga, Gilj je osećao izvesnu nervozu jer nije znao šta ga čeka kad se rat završi.

Sovjetska vlast je u svojoj propagandi intenzivno koristila prelazak „Družine“. Vladimir Gilj-Rodionov je 16. septembra 1943. godine, ponajviše u propagandne svrhe, unapređen u čin pukovnika i nagrađen ordenom „Crvene zvezde“. Mnogi borci su dobili medalje „Partizanu otadžbinskog rata“.

Slom

U aprilu 1944. godine Nemci su krenuli u sveobuhvatnu operaciju „Prolećni praznik“ sa ciljem da unište Polocko-Lepeljsku partizansku zonu. U obruču se našlo 16 jedinica „narodnih osvetnika“, uključujući i Prvu anitfašističku brigadu.


Spomen-ploča sa imenom V. V. Gilj-Rodionov. Memorijalni kompleks „Prorыv“ („Prodor“), Ušači, Belorusija.
Dr.mabuse (CC0)

Partizani su imali ogromne gubitke. Bili su stisnuti na malom parčetu zemlje iz koga su uspeli da se izvuku tek početkom maja. Giljeva jedinica je izgubila preko 90% ljudstva i faktički prestala da postoji. Komandant je poginuo u borbi 14. maja.

„Možda je i bolje što se tako završilo i niko nije revoltiran, kao što bi bio da je Gilj posle rata došao u Moskvu“, rekao je Vladimir Lobanok, jedan od organizatora partizanskog pokreta u Belorusiji. Nisu usledile nikakve posmrtne represije protiv Vladimira Gilja. Njegova porodica je dobila novac u visini zarade oficira Crvene armije za period 1941-1944. Pored toga, imena pukovnika i njegovih boraca ovekovečena su na pločama memorijalnog centra „Prodor“, posvećenog herojskim i tragičnim događajima vezanim za kaznenu operaciju „Prolećni praznik“.

Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti sve vesti o specijalnoj operaciji Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, kao i o dešavanjima u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Takođe, možete pogledati video snimke, karte i fotografije koje stalno pristižu.