Koliko ima boraca sa Balkana u Ukrajini?

Plaćenici, vojnici za novac, popularno nazvani i 'psi rata' (po istoimenom filmu iz osamdesetih i knjizi Fredericka Forsytha) nisu ništa novo. Štaviše, oni postoje još odkad postoje armije - hiljadama godina. Zapravo, prvi pisani podaci o stranim vojnicima koji se bore za novac datiraju nekoliko vekova pre Hrista. 378 godine p. n. e. Persija je nudila nagradu za one koji se pridruže u bitkama protiv Egipta. Nešto kasnije, grčki vojskovođa Memnon je bio komandant grčkih vojnika koji su se borili na strani persijskog kralja Dariusa III. U bitkama sa legendarnim Aleksandrom Makedonskim, grčki plaćenici su se borili na obe strane. Za vreme Turske okupacije Balkana, Janičari su bili najbolje obučeni i plaćeni vojnici, sastavljeni od praktično svih nacionalnosti (njrh preko dvadeset) koje su bile deo Otomanskog carstva. Švajcarski vitezovi su u 16 veku bili veoma traženi širom tadašnje Evrope, budući da su bili dobro obučeni, te najvećim delom - pismeni, što im je omogućavalo da se bave i 'obaveštajnim poslovima'. Kasnije će većina njih biti i zvanično priznati kao deo 'Papske vojske' (Švajcarska garda). Za vreme stvaranja Južno-američkih zemalja u devetnaestom veku, Britanski vojnici su se za novac borili pod komandom generala Simona Bolivara. 

 

Slično je i u 21. veku. Za vreme američkih operacija u Iraku, američke zvaničnike i  diplomate su najčešće čuvali pripadnici privatne kompanije 'Blackwater', koja je nakon niza skandala i ubistava civila vremenom ugašena. Slično je i u Rusiji - u Siriji i Ukrajini se bori privatna armija 'Wagner Grupa', čiji je osnivač Jevgenij Prigožin stradao pod još nerazjašnjenim okolnostima prošlog leta. Pripadnici 'Wagnera' su danas aktivni i širom Afrike - u Sudanu, Libiji, Maliju i Burkini Faso. 

 

Ipak, do danas nije poznat tačan broj plaćenika sa Balkana koji se bore u Ukrajini, na obe strane. Svakako je izvesno da taj broj nije veliki - stručnjaci procenjuju da ih nema više od 1000. Ipak, i ova brojka predstavlja izuzetno veliki bezbednosni rizik za sve zemlje regije. U pro-ruski tabloidima se oni predstavljaju kao 'dobrovoljci' koji se tamo nalaze 'iz ljubavi prema bratskoj Rusiji'. Voleli oni Rusiju, Putina, ili samo novac, zakon je prilično jasan - svi oni čine teško krivično delom samim učestvovanjem u stranim vojnim operacijama 'na svoju ruku'. Skupština Srbije je još 2014. godine usvojila dopune Krivičnog zakonika, koji predviđa kaznu zatvora do deset godina za 'one koji učestvuju u ratu ili oružanom sukobu u drugim zemljama, ili organizuju i vrbuju građane Srbije da ti čine'. Ova kazna je predviđena i za strane državljane koji 'na teritoriji Srbije organizuju, vrbuju ili vrše bilo koju vrstu obuke za učestvovanje u stranim vojnim operacijama i drugim aktivnostima'. 

 

'Sve zemlje Balkana su učešće u stranoj vojsci pravno regulisali, izmenom krivičnog zakonika, i postojanjem posebnog člana u Krivičnom zakoniku takvo učešće u stranoj vojsci bi bilo krivično-pravno sankcionisano nakon njihovog povratka u matičnu državu. One informacije koje su nama dostupne, a kao izvor se navodi Ministarstvo odbrane Ruske federacije - što de fakto i nije neki relevantni izvor informacija ako je u pitanju Ministarstvo jedne od najmoćnijih država na svetu, je da se Ukrajini nalazi oko 167 vojnika iz BiH, 79 iz Severne Makedonije, 156 sa teritorije (pokrajine) Kosova, 150 stranih boraca iz Albanije, te dvoje 2 iz Crne Gore' navodi Davor Arsić, doktorant Fakulteta bezbednosti u Skoplju. 

 

Ipak, oči evropske i svetske javnosti su trenutno uprte u inicijativu Vatikana za primirje u Ukrajini. Evropski analitičari smatraju da bi Putin verovatno mogao da prihvati ovakav plan, u kome se i Ukrajina poziva na 'prihvatanje realnosti'. 

 

"To bi bio odlična 'izlazna karta' za Putina i režim u Kremlju, naročito nakon svakako izvesne pobede Vladimira Vladimiroviča na predstojećim predsedničkim izborima" navodi Goran Jovanović, novinar i kolumnista. "Putin bi mogao da to ruskoj javnosti predstavi kao 'mirovnu inicijativu katoličke i pravoslavne crkve'. Štaviše, veoma je verovatno da će Putin nakon dobijenih izbora jednostavno proglasiti da 'su ciljevi specijalne vojne operacije u Ukrajini postignuti'. To bi bio dobar politički manevar, koji bi mu 'sačuvao obraz', te omogućio manje tenzije na predstojećim izborima u EU i SAD".

 

 

 

Ivan Trajković