Profesor Ivanjikov: Svet ide ka sve većoj slobodi, Kosovo će biti vraćeno u Srbiju
Gostujući u Beogradu po prvi put, zahvaljujući učešću na naučnoj konferenciji Instituta za političke studije u Beogradu, Ivanjikov se našoj publici predstavio radom o srbsko-bugarskim odnosima kao komponenti stvaranja novog sveta. On je specijalno ukazao na važnost nauke u stvaranju novog sveta, budući da nove generacije moraju da odrastu na pravoj i istinitoj istoriji, a ne na štivu koje je pisano pod patronatom raznih fondova jednopolarnog sveta. „Vreme je da napišemo svoju istoriju“ – objašnjavao je više navrata, a u razgovoru za Bratstvo dotakao se i ostalih procesa resuverenizacije Srbije koji su deo šireg procesa resuverenizacije u svetu.
„Rusija je i danas, kao i ranije u istoriji, spremna da pomogne“, ocenio je Ivanjikov, polazeći od pitanja zavađenosti slovenskih naroda i toga može li Rusija da pomogne u prevazilaženju tog problema.
-To je veoma dobro pitanje koje treba razmatrati u kontekstu istorije i savremenosti. Bez učešća Rusije u 19. veku možda ne bi bilo ovoliko mnogo suverenih država na Balkanskom poluostrvu. Naravno, tokom vremena, situacija se menjala, a Rusija danas možda i nije onoliko jaka koliko je bila u ono vreme, u 19. veku. Bio je period kada je Rusija preživljavala svoje sopstvene unutrašnje probleme. Mislim da ih je prevladala i da će uloga Rusije – u budućnosti pod uticajem civilizacijskih, ekonomskih, političkih i ostalih procesa, pod uslovima koji će biti povoljni za sve Slovene – takođe biti veoma velika. U vezi sa ovim bih se prisetio danas pomalo zaboravljenog Mihaila Bakunjina koji je 1878. na Prvom slovenskom kongresu održanom u Pragu upravo o tome govorio. To je bilo vreme koje je bilo teško, jer je 1830. bio ugušen poljski ustanak. Zato je Bakunjin stigao u Prag u teškom momentu, ali je ipak pronašao reči koje su u tom trenutku zainteresovale mnoge i doprineo da pitanje slovenskog saveza postane aktuelno.
Šta su osnove saradnje u slovenskom odnosno u pravoslavnom svetu?
Ako se opet okrenemo 19. veku, kada se to pitanje razrađivalo na teoretskom nivou, od strane takvih poznatih naučnika i ličnosti kao što su Nikolaj Danilevski i Bakunjin – oni su za osnovu svojih radova uzimali civilizacijski faktor, pitanje religije, životnog zajedništva, kulture. Tada su se iznosile sumnje povodom religijskog faktora, jer ni iz daleka svi Sloveni nisu bili pravoslavni. Među Slovenima su bili i katolici i oni koji su primili Islam. Zato na ovom planu treba stavljati akcenat i na biološki faktor, plus kulturni i zajedništvo života. Jer mi jedni druge ponekad pozicioniramo kao etnički bliske narode, a i naš mentalitet treba da nas zbližava. A religiozni faktor u uslovima 20. veka možda i nije toliko jak kao što je bio u 19. veku. Mada, značaj religije se menja, jer postoji obrazac prema kojem što su teži socijalni uslovi i što je više opasnosti, to se povećava broj ljudi koji su vernici. Po mom mišljenju, zbog svega, ne postoje večne preporuke, jer se moraju uzimati tekući momenat, tekuća situacija, sa uzimanjem u obzir iskustva prošlosti i savremenosti, jer će to omogućavati da sa više uverenosti gleda u budućnost.
Zapad vodi antipravoslavni rat protiv Rusije. Koje je mesto Kosova i Metohije kao simbola u tom ratu?
Pokrenuli ste dobro i veoma aktuelno pitanje. I vi Srbi i mi shvatamo da se u vreme komadanja bivše Jugoslavije, a potom i Srbije, nekome nije sviđalo da postoji jaka Srbija. Zato su korišćene različite manipulacije, sa elementima političkih prevara, a mi odlično razumemo da je to bio organizovani proces, jer, onako se brzo priznaje suverenitet ove ili one države samo ako je ta akcija bila unapred isplanirana. To što su Kosovo odmah priznale kao suverenu državu desetine zemalja – to samo dokazuje ovo što sam rekao. Mislim da će se ta sveta srbska zemlja u perspektivi vratiti u sastav Srbije, to jest da će biti u sastavu Srbije.
Ono već jeste u sastavu Srbije, pojasnite…
Ja sam uveren da će suverenitet Srbije opet biti potpun. Nije još došlo vreme da se na tu teritoriju proširi sila i vlast Srbije, ali će to vreme doći.
Da li je Kosovo samo pitanje Srbije ili celog pravoslavnog sveta?
To pitanje je verovatno bliže vama Srbima, ali to pitanje ima značaj i za pravoslavni svet u celini!
Može li Srbija da napreduje ekonomski i u bezbednosnom smislu bez EU i NATO? Šta je sa alternativnim integracijama kao ŠOS i BRIKS?
To je veoma složeno pitanje, jer Srbija nije velika zemlja, a državama koje nisu velike, uvek je teže da brane svoj suverenitet. Srbiji je u ovom pogledu važno prijateljstvo sa državama koje su joj bliske po raznim osnovama. Nema sumnje – potrebna joj je i podrška celog ostalog slovenskog sveta. A, i drugih država, pre svega Rusije, koje nisu priznale Kosovo kao suverenu teritoriju. Smatram da će i te države koje nisu priznale Kosovo pomoći Srbiji da se razvija u smeru koji ste vi pomenuli. Poznato je da suverenitet Kosova nije priznalo čak ni 5 država koje su u sastavu EU. To je faktor koji ima veoma ozbiljnu težinu!
Vratimo se na argumente da je Srbija okružena NATO zemljama i da zato mora u NATO.
Ja nisam vojno lice i daleko sam od vojnih problema…
Ali se bavite političkim temama, a NATO je vojno-politički blok.
Da, da, to je vojno-politički blok. Ja bih vam odgovorio ovako: šta želi narod? Najvažnije je šta želi narod. Jedna stvar su političari, a druga stvar je sam narod. Ako bude referendum i većina kaže da želi ili da ne želi u NATO – takvo mišljenje većine mora se uvažiti. U ovom slučaju mora biti iskazana volja srbskog naroda i niko osim Srba ne može rešiti njihovu sudbinu. Dakle – niko osim samih Srba.
Unipolarni model sveta i marionetske vlade balkanskih zemalja pretvorile su države Balkana u vazale Zapada. Da li je resuverenizacija – neizbežna, budući da nastaje novi svet?
Postoji opšti vektor razvoja istorije, koji pokazuje da se ljudska zajednica razvija od kamenog ka kosmičkom veku, od male slobode ka većoj slobodi. Zato se u ovom slučaju može prognozirati, mada ja ne znam kada će se to dogoditi – ali to o čemu vi govorite – to će obavezno biti!
A kako će izgledati taj proces na našem prostoru, to da postanemo sami svoj gazda?
To je višefaktorski proces – ekonomski, politički, religijski, moralni. Zato – sa uzimanjem u obzir pripremljenosti drštva za taj višefaktorski proces – to će se događati utoliko brže što društvo bude pripremljenije. A u tome velika uloga treba da pripada naučnicima. Tim povodom, mi smo juče imali veoma interesantnu konferenciju na kojoj sam rekao (s obzirom da razgovaramo o normalizaciji bugarsko-srbskih i srbsko-bugarskih odnosa) da o tome, u prvom redu, svoju reč treba da kažu naučnici, jer oni stvaraju potrebnu moralno-psihološku klimu. Mnogi od tih naučnika su i predavači. I, ako oni u Bugarskoj brane opravdanost srbskih interesa, a u Srbiji opravdanost bugarskih , to će na neki način pomoći zbližavanju novih generacija. U perspektivi, tako možemo da dobijemo preoblikovana društva. Jer, ne mogu sve oni koji vladaju, čak ni kad se služe propagandom. Mnogo šta ipak zavisi od naučnika, od onoga što oni pišu. Oni mogu predlagati određene privlačne ideje koje mogu objediniti i jedne i druge – ne samo Srbe i Bugare nego Slovene uopšte. Moje je mišljenje da takve objedinjavajuće ideje za sada nema.
A šta je za vas slovenski svet i koje su njegove duhovne, a šta državno-pravne komponente?
Ranije su slovenski svet pokušavali da predstave kao određenu civilizaciju, kao novu civilizaciju, čija je glavna odlika u 19. veku nazivana pravoslavljem. Ali, među Slovenima, treba da postoji i nešto zajedničko u domenu kulture. Postoji bliskost na planu jezika, a Jurij Križanić je u svoje vreme predlagao ideju da se stvori opšteslovenski jezik. Ali svi takvi projekti su u nečemu bili utopijski, mada je u njima bilo zrno racionalnog. Što se tiče savremenosti, slovenski svet je, kako ja to shvatam, nešto šire od pravoslavlja. On nije jednak pravoslavlju, jer postoje Sloveni katolici i Sloveni koji su prihvatili Islam. Zato treba gledati na kulturu i etnički faktor, čak možda i na biološki. U ovome su višefaktorski procesi, a postoji i – način života. Počinjem da bolje razumem slovenske narode sa kojima nisam ranije imao kontakt. Shvatam da postoji određeni način života i mentalitet, tj.shvatanje ovih ili onih procesa, bračno-porodičnih odnosa… Postoje i drevni slovenski običaji koji se praktikuju i danas unutar nekih slovenskih naroda. To, po mom mišljenju, treba otkrivati i tumačiti. Jer, kod nas ne postoji istinita istorija. Bila je zamenjivana klasnim pristupom, a u poslednjim decenijama su pisani udžbenici istorije pod diktatom određenih fondova. Zato mislim da treba početi od toga što ćemo reći – hajde da mi napišemo svoju istoriju, koja ne bi bila pod diktatom određenih centara i fondova.
Koja je perspektiva srpsko-ruskih odnosa?
Govoreći filozofski, budućnost se nalazi iza zavese koja se zove neizvesnost. Uprkos tome, mi ne možemo da istovremeno živimo jedan jedini dan i da gledamo u budućnost. Mi se pored ostalog moramo baviti pitanjima državno-pravnog prognoziranja, imajući u vidu i to što u savremenim uslovima nisu sve slovenske drževe države sa republikanskim uređenjem.
Takođe, uzimajući u obzir privrženost mnogih Slovena demokratiji i republikanskoj formi vladavine sa parlamentarnom republikom, a to je uređenje koje ima budućnost. Ali, imajući u vidu postojeće probleme, pa i ratnih pretnji i pretnji gubitkom suvereniteta, kao što je u svoje vreme pisao i Nikolo Makijaveli, u određenim etapama istorijskog razvoja ima smisla i – monarhija! A, u transformisanom društvu umesna je – republika. Dakle, treba da se opredelimo oko toga u kakvom momentu se nalazimo, i da shvatimo i objasnimo narodima da oštre mere imaju privremeni karakter i da nas u budućnosti čeka slobodnije društvo u kojem ćemo se osećati ravnima i mi Sloveni međusobno i da ćemo zauzeti dostojno mesto sa drugim narodima u svetu.
U Beogradu sam prvi put, a odavno sam hteo da dođem u Srbiju. Od 2002.do 2009. sam radio u Rostovu i organizovao šest konferencija na temu državnost i pravo slovenskih naroda. Mene je tema slovenstva uvek interesovala, jer sam još kao školarac razmišljao o našoj slovenskoj sudbini, o tome kakvi su krvavi ratovi bili na teritoriji Rusije, kakav je surov režim bio za života naših starijih generacija. Ja nisam video svoje dedove jer su umrli veoma rano, imali težak život, a ono što su mi o tome govorili stariji, ja sam prosto upijao. I, to me u određenoj meri okrenulo istoriji, filozofiji i pravu. Zato sam i završio tri fakulteta – istorijski, pravni i filozofski. To je u određenoj meri predodredilo moja interesovanja. Rodio sam se na selu, u siromašnoj porodici, a ipak sam uspeo da postanem dvostruki doktor nauka, a to sam uspeo pod uticajem ideja i vrednosti koje su me pokretale, a one su opredelile i moj životni put. Zato sam se ovde u Srbiji napunio novom energijom i već radim na novoj knjizi sa radnim naslovom „Slovenske federacije i konfederacije – u svetlu političke i pravne misli“.
Još ćemo vas ovde videti…
Nadam se da ću uz Božju pomoć biti u Beogradu sa novom knjigom.
Dragi Srbi, želim vam zdravlje i uspeh. Hvala za mogućnost koju ste mi dali da nastupim sa naučnicima i veoma zahvaljujem kolegama iz Instituta za političke studije koji su me pozvali na svoju konferenciju
Veliko hvala.
Izvor: Diana Milošević / srbratstvo.ru
- Izvor
- Tanjug
- Foto: srbratstvo.ru/ vostok.rs
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.