Dačić je već pobedio na izborima u decembru?

Najavljeni, i u ovom trenutku sasvim izvesni izbori 17. decembra u Srbiji biće jedni od najneizvesnijih do sada. Iako se iz redova vlasti proteklih godina mogli čuti da su 'svaki izbori sudbonosni', ovi predstojeći će to zaista i biti, zbog čitavog niza unutrašnjih političkih, ali i regionalnih i globalnih faktora.

 

Iako još uvek nisu zvanično raspisani, decembarski izbori će svakako biti i prekretnica za brojne političke snage u Srbiji, i na levici i na desnici, a takođe će u značajnoj meri uticati i na ceo region, kao i na njegovo (skorije) pridruživanje Evropskoj uniji.

 

 

I Putin kandidat na srpskim izborima

 

Podrška Vladimiru Putinu je poslednje dve godine, otkad traje nelegalna agresija na Ukrajinu, bila jedna od glavnih tema među srpskim 'patriotskim' snagama. 'Putin ne da Kosovo', 'Putin je veliki Srbin' - samo su neke od poruka sa desne političke margine, budući da je većina ovih stranaka i pokreta vanparlamentarna, šro znači da nisu mogli da pređu ni cenzus na zadnjim izborima (koji je sa 3 odsto među najnižima u Evropi).

 

Nije sasvim jasno ni kako to 'Putin brani Kosovo', budući da šef Kremlja ima velikih problema da odbrani i direktne ruske interese u Ukrajini. Ako se misli na eventualni veto Rusije u Savetu bezbednosti UN, ta mogućnost je ono što se naziva 'nulla futura solutio'. Bez obzira na stav Rusije u UN, Kina sasvim sigurno nikad neće podržati nezavisnost i formiranje nove države članice UN od neke otcepljene teritorije, ne zbog međunarodnog pravnog poretka, već zbog sopstvenih interesa oko Tajvana. Slično, sasvim je sigurno da ni Španija unutar Evropske unije nikada neće priznati Kosovo, zbog svojih interesa u Kataloniji.

 

 

Farbaj, samo ti farbaj 

 

I dok se desničari u Srbiji nadaju da će im Putin i status Kosova dati 'prolaznu ocenu za cenzus', stranke vladajuće koalicije su se još od septembra meseca upustile u konstantne akcije 'na terenu'. Tako na jugu Srbije, u Nišu Leskovcu i Vranju gotovo su svakodnevni štandovi vladajućih stranaka, pre svega Vučićeve SNS, kao i drugu stranaka vladajuće koalicije. Aktivisti stranaka takođe sređuju sportske terene, farbaju ograde i klupe, čiste javne deponije, sređuju dečija igrališta, a sve to u očekivanju 'nekog glasa više'. Takođe, svakodnevne su i telefonske ankete, uglavnom među starijom populacijom, uz pitanje 'kako ste zadovoljni radom lokalne vlasti i Vlade Srbije?'. 

 

Goran Jovanović, kolumnista i analitičar, navodi da će, po prvi put u poslednjoj deceniji, izbori biti zaista neizvesni:

 

'Ne radi se ovde o tome da li će SNS biti pobednik izbora - hoće. Ali, čak i najoptimističnije analize i projekcije ne daju koaliciji oko SNS više od 40 odsto glasova. To dalje znači da će presudna biti podrška drugih koalicija, pre sve SPS-a i Jedinstvene Srbije. Druge stranke desnog centra, poput Novog DSS i Dveri već su najavile da neće sarađivati sa SNS. Najneizvesnije je u Beogradu, gde su stranke vlasti i opozicije bukvalno na po pedeset odsto podrške' objašnjava Jovanović. 

 

Svakako, Ivica Dačić, sadašnji ministar spoljnih poslova i lider SPS će i ovog puta biti presudan za formiranje vlasti. Jasno je da SNS sa svojim strankama u koaliciji sasvim sigurno neće imati više od pedeset odsto glasova, te će morati da 'opet zov Dačića'. Neki od izvora bliski vrhu SPS navode da će 'Dačić tražiti premijersko mesto za sebe, te barem četiri ministarska mesta, a moguće je da u fotelju ministra po prvi put sedne i Dragan Marković Palma, lider Jedinstvene Srbije'. Bilo kako bilo, Socijalisti su već nekoliko puta bili 'jezičak na vagi' za formiranje vlasti u Srbiji. Nema sumnje da će oni to biti i nakon ovih decembarskih izbora. 

 

 

Ivan Trajković