Koliko su ugroženi naši podaci na društvenim mrežama ?

Društvene mreže poput Facebooka, Instagrama i TikToka su tokom godina postale bitan deo života stotine miliona ljudi širom sveta. Često se i ne zapitamo kako bi komunicirali sa nekim prijateljima ili članovima porodice kada bi, nekim slučajem, društvene mreže prestale sa radom. 

Ne treba zaboraviti ni da su u okviru Facebooka i aplikacije za dopisivanje Messenger i Whats App, koje takođe imaju stotine miliona korisnika. Putem njih se dnevno podele milijarde fotografija, video klipova i drugog sadržaja. 

Koliko fotografija imate na internetu?

Istraživanja američkih naučnika su pokazala da se putem najpopularnijih društvenih mreža širom sveta razmeni najmanje 1.5 milijardi fotografija, te oko 700 hiljada sati video klipova - dnevno. Instagram danas ima kolekciju od više od 45 milijardi fotografija, a ona raste za oko petnaestak miliona fotografija dnevno. Procenjuje se da je na Facebooku do sada bilo ukupno više od 250 milijardi fotografija, od kojih mnoge danas nisu dostupne, ali su na ovih mreži bile postavljene nekoliko godina. 

Iako većina korisnika društvenih mreža smatra da kada obrišu fotografiju ili video sa one su 'zaista' i obrisane, to zapravo nije tačno. Postoji ogroman broj servisa na internetu, onih dostupnih javnosti (preko web usluga), kao i posebnih sistema servera koji svakodnevno prikupljaju javno dostupne informacije sa društvenih mreža. Cilj je prikupiti što više materijala u svrhu onlajn marketinga, ali i treniranja brojnih sistema veštačke inteligencije. Takođe, ne treba zaboraviti da velike sile, poput SAD i Kine imaju izuzetno napredne 'web crawl' (internet pauk) softvere koji takođe prikupljaju podatke na masovnoj osnovi. To je prvi put dokazano 2018. godine, kada je izbila velika afera sa britanskom kompanijom 'Cambridge Analytica', koja je godinama razvijala posebne softvere za tzv. 'data monitoring'. Ispostavilo se da je ova kompanija imala podatke najmanje 250 miliona korisnika Facebooka, te još barem toliko korisnika drugih mreža. Ovi podaci su prodavani marketing kompanijama, pa čak i određenim političkim strankama. U to vreme kompanija se 'hvalila' da ima '500 jedinstvenih podataka' o svakom glasaču SAD, a stručnjaci smatraju da su podaci ove (bivše) kompanije korišćeni i u kampanji za 'Brexit' u Velikoj Britaniji. 

Čija je vaša fotografija? 

Iako se misli da je fotografija na našem nalogu na društvenim mrežama uvek 'samo naša', to zapravo nije tačno. Nakon promena 'Uslova korišćenja' 2021, Facebook (a posledično i aplikacije Instagram i Whats App) 'zadržava pravo da koristi fotografije na određeni način'. Taj 'određeni način' nije posebno definisan, a stručnjaci smatraju da se to prevashodno odnosi na korišćenje u svrhe ' targetiranog marketinga'. Ipak, postoji i čitav niz zakona (u našem regionu) koji sprečavaju da neko jednostavno 'iskoristi vašu fotografiju'. 

Aleksandra Arsić, advokatica i doktorand na Pravnom fakultetu u Nišu, navodi da postoje jasne odredbe šta se sa društvenih mreža može koristiti:

'Korišćenje materijala sa interneta i društvenih mreža ne smatra se zloupotrebom ukoliko se vrši u skladu sa važećim propisima i uz poštovanje moralnih načela. To predstavlja domen prava na privatnost, koji je sve veći izazov savremenog doba. Pravo na privatnost zagarantovano je kao osnovno, apsolutno i neotuđivo ljudsko pravo koje pripada svakom pojedincu, kojim se obezbeđuje integritet ljudske ličnosti, a radi očuvanja tajnosti i slobode njegovog privatnog života. Regulisano je brojnim međunarodnim aktima, kao što su Evropska konvencija o ljudskim pravima, Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, kao i domaćim, počev od Ustava Republike Srbije. Zakon o zaštiti podataka o ličnosti RS pod ličnim podacima podrazumeva svaku informaciju na osnovu koje se posredno ili neposredno može otkriti identitet nekog lica, ili saznati o njegovom privatnom i profesionalnom životu' navodi Arsić. 

Ipak, hakeri su uvek 'jedan korak ispred' korisnika, a sve češće i ispred samih tehnoloških kompanija. Stručnjaci upozoravaju da je samo u toku prošle godine hakovano najmanje 700 miliona naloga na društvenim mrežama. Na prvom mestu je (očekivano) Facebook, a slede Instagram i Twitter. 

Advokat Nenad Antić navodi da je u ovom slučaju zakon veoma jasan:

'Krivična dela uvrede i klevete spadaju u tzv. krivična dela protiv časti i ugleda, a grupni zaštitni objekt ovih krivičnih dela jesu čast i ugled. Čast i ugled su jedna od osnovnih prava čoveka, pravo na čovekovo dostojanstvo i poštovanje njegove ličnosti i krivičnopravna zaštita u ovoj oblasti je neophodna i nužna.Radnja izvršenja krivičnog dela klevete je iznošenje ili pronošenje nečeg neistinitog što može škoditi časti ili ugledu osobe na koju se odnosi, a radnja izvršenja krivičnog dela uvrede se sastoji u omalovažavanju nekog lica, a to konkretno znači negiranje ili potcenjivanje vrednosti koje čine čast jednog lica. U svakom slučaju ova krivična dela spadaju u takozvana laka krivična dela, odnosno tzv. bagatelni kriminalitet. Moje mišljenje je da je to velika zabluda da su to laka krivična dela, jer su čast i ugled veoma dragoceni, čak i u današnje vreme u kojem dominiraju sasvim pogrešne društvene vrednosti. Onome ko je teško uvređen ili oklevetan može biti gore nego da je teško telesno povređen. Časnom čoveku, čak i u današnje vreme, novac koji bi dobio kao odštetu u parnici nije bitan jer je čast veoma bitna vrednost i ona se mora štititi krivičnim pravom. Što bi rekao profesor dr. Milan Škulić: „Jezik kosti nema , ali koste lomi“. Međutim, moram da istaknem da kleveta više ne predstavlja krivično delo s obzirom da je u našem krivično - pravnom sistemu dekriminalizovana 2012.godine jer je zakonodavac izbrisao član 171. Krivičnog zakonika RS koji je predviđao i regulisao ovo krivično delo.